Купари
Купари су насеље и љетовалиште у опћини Жупа дубровачка у Дубровачко-неретванској жупанији
Купари
| |
---|---|
Регија | Далмација |
Жупанија | Дубровачко-неретванска |
Опћина/Град | Жупа дубровачка |
Најближи (већи) град | Дубровник |
Географске координате | |
- з. ш. | 42.622 Н |
- з. д. | 18.188 Е |
Становништво - - - - - - -(2001 / 2011 / 2021) | |
- Укупно | 553 |
Пошта | 20207 |
Позивни број | 020 |
Аутоознака | ДУ |
Уништени хотел Гранд - Купари
|
Земљописни положај
уредиКупари су смјештени на падини мањег брежуљка у прекрасној ували Жупског заљева, 5 км југоисточно од Дубровника и 1 км западно од Сребреног, поред Јадранске туристичке цесте.
Назив
уредиКупари свој назив захваљују некадашњој производњи опека и цријепа који се у Дубровачкој околици назива "купа".
Повијест
уредиУ близини насеља Купари, у Купарском пољу налази се утврђена стамбена кућа која саграђена 1623. године за обрану мјеста од гусара. Зграда је имала сва обиљежја утврде са надсведеним приземљем, а на кату и стубишту и данас постоје пушкарнице. Врата су била заштићена решетком која се дизала и спуштала.
Свој убрзани развој Купари су доживјели у другој половици 20. стољећа кад је изграђен хотелско - туристички комплекс који је био под управом Југославенске народне армије. У склопу овог комплекса налазила се и Титова вила која је угостила бројне свјетске угледне државнике и друге достојанственике.
Тијеком Рата у Хрватској Купари су у потпуности су уништени, попљачкани и попаљени.[недостаје референца]
Господарство
уредиГосподарство у Купарима се заснива на туризму, угоститељству и пољодјелству.
У хотелско - туристичком комплексу Купари постоји шест потпуно уништених и девастираних хотела: Младост, Гранд, Горичина, Пелегрин, Купари и Галеб те "Титова вила" који чекају обнову. Обновом овог хотелског комплекса обновило би се и знатно ојачало господарство Купара и цијеле Жупе дубровачке.
Шљунчано-пјешчана плажа у Купарима је једна од најљепших плажа Дубровачко-неретванске жупаније.
Становништво
уредиУ Купарима према попису становништва из 2001. године живи 553 становника већином Хрвата католичке вјероисповјести[1].
Кретање броја становника 1857.-2001.[2]