Мацхине Гун Келлy
Георге Францис Барнес Јр. (18. јул 1900 - 18. јул 1954), познатији под надимком Мацхине Гун Келлy (сх. Митраљез Келлy) био је амерички професионални криминалац, познат као једна од првих мета кампање против гангстера и других "државних непријатеља" коју је 1930-их водио ФБИ под водством Ј. Едгара Хоовера.
| Георге Барнес | |
|---|---|
 полицијска фотографија Георгеа "Мацхине Гун Келлy" Барнеса | |
| Биографски податци | |
| Пуно име | Георге Францис Барнес Јр. |
| Рођење | 18. 7. 1900. Цхицаго, Иллиноис, САД |
| Смрт | 18. 7. 1954. (доб: 54) Федерална казнионица Леавенwортх, Леавенwортх, Кансас, САД |
| Каријера | |
| Занимање | гангстер, кријумчар алкохлоних пића и пословни човјек |
Поријеклом из ирскоамеричке породице, Барнес је каријеру започео као кријумчар алкохолнхих пића за вријеме Прохибиције 1920-их. Године 1928. је због кријумчарења ухапшен, али је рано пуштен због узорног владања. По изласку се оженио за Катхрyн Тхорне, те набавио аутомат Тхомпсон кога ће користити у пљачкама банака и по коме ће добити надимак.
22. јула 1933. је заједно са Аланом L. Батесом у Оклахома Цитyју провалио у дом нафтног тајкуна Цхарлеса Урсцхела те га отео док је са пријатељем играо бриџ. Урсцхел је одведен на фарму у тексашком граду Парадисе, те је пуштен осам дана касније, након што је породица платила откупнину. За цијели случај се одмах заинтересирао Хоовер, који је настојао преко истраге скренути пажњу јавности на своју дотада непознату агенцију, као и искористити нове федералне законе против отмичара, изгласане након случаја Линдбергх. Истрази је значајно помогао Урсцхел који се, иако све вријеме везаних очију, побринуо запамтити довољно детаља и оставити довољно дискретних трагова да се идентифицира фарма, ухапсе њени власници, а потом лоцирају Барнес и његови сурадници.
Барнеса и његову супругу су агенти ФБИ ухапсили 26. септембра 1933. у Мемпхису. Том приликом је Барнес наводно завикао "Не пуцајте, в(ладини) људи" (енгл. G-Men), давши тако надимак припадницима Хооверове агенције. 12. октобра је Барнес осуђен на доживотни затвор; процес је ушао у хисторију као први на коме је дозвољен приступ филмским камерама у судницу и први у коме се оптуженике превозило авионима. Барнес је сљедећих 17 година провео у затвору Алцатраз гдје је добио репутацију мирног и узорног затвореника. Године 1951. је пребачен у Форт Леавенwортх гдје је неколико година касније умро од срчаног удара.
Барнес је касније постао предметом односно ликом бројних књига, стрипова и филмова. Вјеројатно најпознатије остварење од свих је филм Мацхине Гун Келлy из 1958. гдје га је тумачио Цхарлес Бронсон.
