Мекушци
Мекушци су водене, ређе копнене животиње, са меким [лат. моллис = мекан] телом и љуштуром која га штити. Свака класа мекушаца има посебан план грађе, али све класе имају заједничке следеће особине:
- билатерално су симетрични организми;
- тело им се састоји од: главе, утробне кесе, плашта, стопала и љуштуре;
- нервни систем је ганглионеран;
- крвни систем је отвореног типа;
- целом је слабо развијен и налази се само око срца и полних жлезда;
- екскреција се врши метанефридијама, које крајње производе метаболизма из целома одводе у плаштану дупљу;
- дишу помоћу шкрга [шкржни филаменти са трепљама], плућа или целом површином тела.
| Мекушци Временски распон: Камбриј– Холоцен | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Домена: | Еукариоти |
| Царство: | Животиње |
| Подцарство: | Еуметазоа |
| Наткољено: | Лопхотроцхозоа |
| Кољено: | Моллусца Линнаеус, 1758. |
| Разноликост | |
| 85,000 описаних живућих врста | |
Глава је више или мање јасно одвојена од тела и на њој се налазе чула (пар тентакула – пипака са оцелама – простим очима) и усни отвор. У усном отвору је радула (треница), која је грађена од зубића за уситњавање хране. Иза усног отвора је ждрело, које се даље наставља на једњак, средње црево у које се улива пар жлезда – јетра. Од средњег црева наставља се задње црево, које се аналним отвором излива у плаштану дупљу. Црево је смештено у утробној кеси која се налази на леђној, задњој страни тела. Плашт је кожни набор који обавија утробну кесу и затвара плаштану дупљу. У тој дупљи су шкрге, анални отвор и отвори метанефридија и полних одвода. На трбушној страни тела налази се стопало које служи за кретање. Плашт лучи љуштуру која потпуно или делимично препокрива тело. Сви ови делови тела могу да код различитих класа мекушаца буду измењени, а неки могу и да недостају.
Крвни систем ја отворен што значи да се крв излива у шупљине и лакуне око органа, односно да не постоји капиларна размена материја. Крв (хемолимфа) из шкрга доспева у преткоморе срца, а из њих у комору. Из коморе полази аорта која крв разноси до шупљина и лакуна око органа и ткива, одакле се артеријама доводи поново у шкрге. Тако кроз срце пролази само оксигенисана крв.
Нервни систем је ганглионеран, чини га неколико пари ганглија: главене, стопаоне, бочне (налазе се бочно од црева) и утробне. Све ганглије су међусобно повезане и од њих полазе нерви за све органе.
Респирацију обављају шкргама (ктенидијама) које се налазе у плаштаној дупљи. Вода улази у плаштану дупљу захваљујући раду трепљи на шкржним филаментима, а по обављеној размени гасова излази кроз излазни сифон у спољашњу средину. Копнени мекушци дишу преко унутрашње површине плаштане дупље која садржи мрежу крвних судова.
Полне жлезде смештене су у утробној кеси у целому, са одводима до плаштане дупље. Код неких представника мекушаца заступљен је хермафродитизам.
У оквиру типа мекушаца срећемо се са врло познатим и честим облицима као што су:
- Цласс Цаудофовеата (70 познатих врста);
- Цласс Аплацопхора (око 250 врста)
- Цласс Полyплацопхора (хитони, 600 врста)
- Цласс Моноплацопхора (11 живих врста)
- Цласс Бивалвиа (шкољке)
- Цласс Сцапхопода (350 врста, све морске)
- Цласс Гастропода (пужеви, око 40.000 - 150.000 врста)
- Цласс Цепхалопода (главоношци)
- Цласс Ростроцонцхиа (фосили)
Референце
уредиЛитература
уреди- Догељ, V,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, M: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, M: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, I, Хабдија, I, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Марцон, Е, Монгини, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, I: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, I, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Стyлос Нови Сад, Београд, 2001.
