Метак

За остала значења, види Метак (разврставање).

Метак је назив за комбинацију експлозивног пуњења и пушчаног или пиштољског зрна компримираних у једну цјелину уз помоћ чахуре.

Саставни дијелови метка

Меци се убројавају у врсту муниције и користе се данас у калибрима од .17 (4,3 мм) до 125 мм у топовским цијевима тенкова и оклопних возила.

Хисторија

Све већа потреба за оружјем које има могућност брже узастопне паљбе неколико метака, довело је 1812. године до проналажења данас познатих металних метака у Француској.

Папирни Метак

Паприни метак Цхассепот без зрна

Претходник модерног металног метка су била експлозивна пуњења умотана папиром. Прва генерација ове врсте метка је служила за дозирање одређене количине барута. Како се до 17. вијека користило углавном оружје пуњено од напријед, стријелци су за пуњење узимали или пуњаче којима су у цијев убацивали недозирану количину барута, или касније у папир умотан и дозиран барут. Да би се пушка или пиштољ напунили, било је неопходно зубима (друга рука је морала држати оружје) отворити папирни омот и његов садржај сасути у цијев. Након тога, са шипком у калибру оружја, би се барут набио. Оваквом набоју у цијеви слиједи оловно зрно, које се путем исте шипке набија у цијев. При иницјалном паљењу, на почетку путем кремена а касније путем перкузијских капсула, набијени барут путем оксидационе реакције и енергије која настаје тјера зрно напоље. Овај принцип вриједи и за данашње врсте оружја која енергију за покретање метка вуку из оксидационих реакција пуњења.

Овакав начин пуњења је временски био захтјеван, тако да су и добро обучени стријелци могли опалити само неколико зрна у минути. Промјеном тактике ратовања у 19. вијеку, појавила се и потреба за већом брзином паљбе те тако и за бржим начином пуњења.

Папирни меци у калибру .45 и .36 за перкузиони револвер са зрном

Самим тим, крајем 18. и почетком 19. вијека се све више прелази на оружје које се пуни са задње стране, тако да стријелац приликом пуњења не мора мијењати положај те цијев остаје усмјерена према циљу.

Модерни метак

Први метак у смислу данашњег модерног метка је конструисао швицарки оружар Самуел Паули 1812. године у Паризу. Био је састављен од картонског омота, пуњења, насађеног зрна и иницијалног пуњења које се налазило на дну метка у металној капсули. Касније, од 1870. године, овај концепт је усавршен и метак добија свој данашњи облик.

Конструкција

Модерни метак и његови саставни дијелови

1. Пројектил
2. Чахура
3. Пуњење (барут или кордит)
4. Усјек за извлачење из цијеви
5. Метална капсула са иницијалним пуњењем

Вањске везе

Метак на Wикимедијиној остави