Палермо
Палермо (сицилијански: Палерму, латински: Панормус, од грчког: Πάνορμος / Панормос, арапски: بَلَرْم / Баларм, фенички: Зиз) је главни град истоимене талијанске провинције - Палермо и Регије Сицилија од 657 561 становника.[2]
Палермо
Цомуне ди Палермо | |||
|---|---|---|---|
 | |||
|
|||
| Координате: 38°07′Н 13°22′Е / 38.117°Н 13.367°Е | |||
| Држава |  Италија
| ||
| Регија | Сицилија | ||
| Провинција | Палермо | ||
| Власт | |||
| - Градоначелник | Леолуца Орландо | ||
| Површина | |||
| - Укупна | 159 км² | ||
| Висина | 14 | ||
| Становништво (2011.) | |||
| - Град | 657 561 [1] | ||
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) | ||
| Поштански број | 90100 | ||
| Позивни број | 091 | ||
| Службене странице www.цомуне.палермо | |||
| Карта | |||
  Палермо | |||
.svg)
Географија
уредиПалермо лежи у центру истоименог пространог заљева, на сјеверу Сицилије, окружен великом плодном равницом званом Цонца д’Оро (Златна шкољка) иза које се стере планина Пеллегрино 606 м.[1]
Хисторија
уредиГрад су основали Фенички трговци у 8. вијеку пне. као Зиз, након њих градом су владали Картажани све до 254. пне., кад су га заузели Римљани за Првог пунског рата и презвали у Панормус. За њихове владавине град је стагнирао, али је процвјетао након 535. кад га је бизантски генерал Велизар преотео од Острогота.[1]
Арапи су заузели Палермо 831., за њихове владавине град је процвјетао као центар трговине са Сјеверном Африком под именом Баларм. На врхунцу тог просперитетног раздобља заузели су га нормански авантуристи Рогер и његов брат Роберт Гуисцард 1072. Нормани су владали Сицилијом од 1072. до 1194. године. То је био златни период Палерма, нарочито након оснивања Краљевине Сицилије 1130., јер је тад Палермо постао пријестолница те краљевине.[1] Палермо је тада био козмополитски град у ком су једни до других живјели; Арапи, Нормани, Грци и Жидови.[1]
Нормане је 1072. наслиједила династија Хохенстауфен, Врхунац њихове владавине био је за цара Светог Римског Царства Фридрика II. који је столовао по Јужној Италији и Сициљи. Тад је двор у Палерму био један од најсјајнијих у Европи.[1] Након њега град је почео стагнирати за његових насљедника. Од 1266. Сицилијом влада француска династија Анжувинаца. Њихова владавина изазвала је снажан отпор, врхунац тог незадовољства кулминирао је устанком званим Сицилијанска вечерња, који је започео 1282. након којег су Анжувинци протјерани. Након њих завладали су шпањолски Арагонци, за њихове дуге владавине Палермо је почео назадовати.
Гиусеппе Гарибалди је са својим црвенокошуљашима заузео је Палермо 1860., годину дана касније град је постао дио уједињене Краљевине Италије. За Другог свјетског рата град је претрпио велика оштећења од савезничког бомбардирања и тешких борби које су се у њему водиле 1943.[1]
Знаменитости
уредиНајвећа знаменитост Палерма је Палаззо Реале звана и Палаззо деи Норманни (данас сједиште регионалног парламента) подигнута још у 9. вијеку за арапских емира, коју су Нормани претворили у свој краљевски двор. У њој се налази Цаппелла Палатина (1132–1189), ремек дјело средњовјековне умјетности, мијешавина арапско-бизантских утицаја. Мозаике у куполи и на горњим дијеловима зидова извели су грчки мајстори из Констатинополиса, а дрвени кров изрезбарили су и декорирали домаћи мајстори у арапском стилу.[1]
Значајна је и катедрала Санта Вергине Мариа Ассунта која се почела градити још 1185. али је значајно измјењена током 14. -15. вијека и касније. У њој се налази гроб норманског краља Рогера II. и гробови царева Светог Римског Царства Хенрика VI. и Фридрика II.[1] У истом времену подигнуте су и цркве Сан Цаталдо (11. вијек) и Санто Гиованни дегли Еремити (1132.) које такођер показују мјешавину норманско-бизантских стилова, са малим црвеним куполама. Значајни су и мозаици у цркви Марторана изведени од 1143. до 1151.[1]
Палермо је и град монументалних палача, најпознатије су Сцлафани и Цхиарамонте из 14. вијека у самом граду, и норманске палаче Цуба и Зиса у непосредној околици.[1] Локални археолошки музеј има једну од најбогатијих збирки у Италији, са бројним етрурским и грчким артефактима.[1]
Привреда и транспорт
уредиПалермо је највећа лука Сицилије са линијама према Тунису и Напуљу, преко које се извезе (рибе, агруми, житарице, кемикалије) и увезе највише роба за Сицилију. Палермо је и велик индустријски град са великим бродоградилиштем, цементаром и погонима кемијске, стакларске, прехрамбене и металуршке индустрије.[1]
