Рубидијум

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	е.р. МеВ	п.р.
⁸³Рб	(веш.)	86,2 дана	з.е.		⁸³Кр
⁸⁵Рб	72,168%	стабилни изотор са 48 неутрона
⁸⁶Рб	(веш.)	18,63 дана	β^-		⁸⁶Ср
⁸⁷Рб	27,835%	4,7×10¹⁰ година	β^-	0,283	⁸⁷Ср

Тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Рубидијум (Рб, латински - рубидиум) је алкални метал ИА групе. Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један - 85. У природи се јавља и његов изотоп 87. Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ппм (енг. партс пер миллион), у облику минерала лепидолита (КЛи₂Ал(ОХ, Ф)₂Си₄О₁₀) и кармалита.

Откривен је 1861 године од стране Роберта Бунсена и Густав Роберт Кирцххоффа у Хеиделбергу, у Немачкој.

Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену.

Биолошки значај - нема.

У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.