Русе

Русе; Русе
	Доходно Здање, зграда казалиштаДоходно Здање, зграда казалишта
	; Грб
	; Грб
	Координате: 43°49′Н 25°57′Е / 43.817°Н 25.950°Е
Држава	Бугарска
Област	Русе
	Власт
- Градоначелник	Божидар Јотов
Висина	45
	Становништво (2008)
- Град	175 058
Временска зона	ЕЕСТ (УТЦ+2)
Поштански број	7000
Позивни број	082
Карта
	Русе

Русе (бугарски: Русе) је пети град по величини у Бугарској са 175 600 становника. Град се налази у сјевероисточном дијелу земље, на десној обали ријеке Дунава, насупрот румуњског града Гиургиуа. Удаљен је 300 км од Софије и 200 км. од Црноморске обале. Русе је најзначајнија Бугарска Дунавска лука, која је значајан центар трговине и транспорта.

Град Русе је познат по својој необарокној и неорококо архитектури са пријелаза стољећа ( 19. ст. - 20. ст. ), која привлачи бројне туристе. Мост пријатељства Гиургиу-Русе преко Дунава је једини мост у том дијелу земље.

Хисторија

Од антике до средњег вијека

Данашњи град Русе је настао из трачког насеље које је постојало од 3. до 2. миленија пне. Ископавања су открила неколико слојева насеља, сугерирајући да је насеље било нападнуто од сусједних племена и претрпило неке природне катастрофе. Пронађена су светишта у близини, са пуно кипића идола богиња плодности. Старије трачко насеље касније се развило у римски војни и поморски центар за вријеме владавине Веспазијана (69-70 не.) у склопу обрамбеног система дуж сјеверне границе римске провинције Мезије. Римско име насеља, Сеxагинта Приста, говори нам да је то град од 60 бродова (од латинског: сеxагинта - "60" и грчки: пристис - посебан тип обрамбеног брода), чији су докови били у близини. Утврда Сеxагинта Приста је била смјештена на главној прометници између Сингидунума (данашњи Београд) и Делте Дунава, разорена је у 6. стољећу од Авара и славенских племена. Мађарски хисторичар Фелиx Пхилипп Канитз је први повезао римску Сеxагинту Присту са Русем, а браћа Шкорпил, су каснијим студијем натписа, кованица, гробницама, и предметима свакодневног живота, потврдили ту тезу.

Русе за Другог Бугарског царства и Отоманског царства

У 13. ст. и 14. стољећу, за вријеме Другог бугарског царства, утврђено насеље Руси (звано и Гољамо Јоргово; бугарски: Голямо Йоргово), први пут се спомиње 1380, које је подигнуто у близини рушевина ранијег римског града. Временом је то насеље ојачало своју позицију као важан трговачки центар са земљама на другој страни Дунава, све док није потпало под Османску власт 1388

За вријеме отоманске владавине, град је разорен 1595 из одмазде послије неуспјелог покушаја ослобођења од стране заједничке влашко-бугарске устаничке војске на челу са Михајлом Храбрим. Након обнове града Русе је презван Русçук (турска ријеч за мало Русе). Поновно је проширен у велику утврду у 18. стољећу. Временом је постао једна од најважнијих отоманских утврда на Дунаву и управно средиште Туна вилајета, чија се власт протезала до Варне, Тулцее, Софије и Ниша.

У 19. ст. Русцхук је постао мјесто интензивне трговине између три царства, у граду су отворени конзулати Аустро-Угарске, Русије, Велике Британије, Француске и Италије. У граду су штампане прве новине на бугарском језику - Дунав.

Покрајинска књижница Љубен Каравелов

У ослобођеној Бугарској

Након ослобођења од отоманске власти 20. фебруар 1878, Русе је постао једно од кључних економских и културних средишта у земљи, сједиште бугарске бродоградње. Град се почео убрзано модернизирати, убрзана је изградња града у средњоеуропском духу, осниване су многе институције и установе. Град се и економски уздигао, тако да се то одразило и тежњама у градњи. Све фасаде кућа по главним улицама град Русеа морају имати богате камене украсе са пластичном декорацијом, био је захтјев Правилника о конструкцијама приватних зграда из 1893 год., издане од стране Опћине Русе.

Између Првог свјетског рата и Другог свјетског рата након што је Јужна Добруџа (и град Русе ) припојена Румуњској, економски значај града се смањио. Смањио се и број становника, тако да Русе више није био други по величини град у Бугарској, већ Пловдив), а брзо је расла и Варна. Многе велике компаније су отишле из града као и сви страни конзулати, осим руског.

За вријеме Другог свјетског рата и комунистичке владавине

Повратак Јужне Добруџе у оквир Бугарске од септембра 1940 повољно је утјецао на град. Постао је регионални центар, и економска активност је оживјела. Након градње Моста пријатељства Гиургиу - Русе 1954 и брзе индустријализације, град је ушао у нову етапу развоја. Подигнути су погони; стројарске, кемијске, и електро индустрије, подигнута је велика лука, и град је постао универзитетски центар.

Католичка бискупија

Након пада комунизма

Тијеком 1990-их, глобална господарска криза у Бугарској погодила је и Русе. Већина великих твртки смањила је производњу или пропала, тако да је порасла незапосленост.

То је повећало еммиграцију и становништво града се смањило. Од 2000, траје позитивна атмосфера и град полако враћа свој бивши статус.

Култура

Град има добро развијен културни живот, Русе има Филхармонију и Државну Оперу (основану1949).

Покрајински хисторијски музеј

Типична архитектура у граду

У Русеу је живјела значајна жидовска заједница, синагога је подигнута 1797 (изгорјела је у пожару 1810, умјесто ње подигнуте су двије 1826 и 1852 ^[1]