Суд (логика)

Свака реченица, као скуп знаковља, може бити смислена или не смислена. Међутим, суд мора бити смислен, односно, њиме се мора нешто тврдити. Смисленост је предувјет за сљедећу карактеристику суда, у чему се суд разликује од реченице, а то је његова истиносна вриједност. Дакле, суд има истиносну вриједност; може бити истинит или лажан.

Дефиниција суда

Од раније смо утврдили да је "појам" елеменат суда, а суд скуп појмова (формалистичка теорија појма). Да ли је сваки скуп појмова суд?

“Данас је сунчано”, “Живот је тежак”, “Комплицирана књига”, “Плаво небо”. → НИЈЕ!

Суд треба имати свој смисао – да га исказује. Због тога, да ли је сваки смислени спој појмова суд?

Данас+је+сунчано; Живот+је+тежак; Компликована+књига; Плаво+небо. → НИЈЕ! То је творба сложених појмова.

Неки од спојева појмова ипак јесу судови!? Можда је суд и реченица“?.

“У животу мораш учити!”, “Престани понављати”! Реченица је језични израз суда, става, закључка, аргумента и сл. и за реченицу нећемо рећи да је суд.

“Суд је спој појмова којим се нешто тврди или пориче”.

Суд је свака смислена изјава која може бити само истинита или неистинита, односно лажна.

Истинитост и неистинитост суда

Свака наша тврдња или став мора бити истинит/а или неистинит/а. Суд је мисао која посједује неку истиносну вриједност. Суд може бити истинит или неистинит. Суђење је психички процес, а суд је резултат тог процеса. Суђење је облик или врста мишљења, а суд је облик или врста мисли. Суд није исто што и реченица. Реченицом се изражавају судови, а реченице се могу казати на различитим језицима.

Структура суда

Предикатна теорија (С П С П)

Сваки суд нужно садржи два појма “субјект и предикат”.

Примјери :

• Ученици су вриједни.
• Осман је висок.

Није тешко запазити да поред субјекта и предиката у суду постоји и ријечца је. Ова ријечца повезује субјект и предикат и назива се споном или копулом. Ријечца је назива се афирмативном копулом, а није негативном копулом (афирмативни облици копуле: сам, си, је, смо, сте, су), (негативни облици копуле: нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису).

Дакле, сваки суд се састоји од три појма:

• Субјект → Мисао о ономе о чему нешто тврдимо
• Предикат → Мисао о ономе што о субјекту тврдимо
• Копула – ријечца која повезује субјекат и предикат. Копула је саставни дио предиката у суду.

Четири варијанте предикатне теорије суда :

1. Теорија супсумције
2. Теорија идентитета по опсегу
3. Теорија иманенције
4. Теорија идентитета по садржају

Теорија супсумције

“Теорија по којој је бит сваког суда у подвођењу опсега субјекта под опсег предиката назива се теоријом супсумције”.

“Човјек је живо биће”.

Појмови субјекта и предиката су у односу врсте и рода. Човјек је врсни појам јер поред човјека постоје и друга жива бића која припадају својим врстама. Човјек је само једна врста живих бића.

Жива бића → појам који је родни и за човјека и за друге врсте живих бића. Овдје је опсег субјекта подведен под опсег предиката тако да је појам човјека субоординиран појму жива бића.

Теорија идентитета по опсегу

“Теорија по којој је бит сваког суда идентификација опсега субјекта с опсегом предиката назива се теорија идентитета по опсегу”.

“Неки људи су вјерници.”

Ако по узору на теорију супсумције упоредимо овај суд могли бисмо казати да се и овдје опсег субјекта подводи под опсег предиката. Међутим, то није исправно јер људи нису врста вјерника него су врста живих бића. Особина вјерник може бити промјенљива да би се као константа приписивала људима, а особина човјека да је живо биће је по дефиницији непромјенљива и најмање од човјека зависи хоће ли то бити или не. У овом случају ради се о подударању (идентифицирању) опсега субјекта с опсегом предиката, односно субјектом и предикатом мислимо на исте људе (неке људе који су вјерници – вјернике који су неки људи).

Теорија иманенције

“Теорија по којој је бит суда у иманентности садржаја предиката садржају субјекта назива се теорија иманенције”.

“Змија је отровна”.

Садржај предиката је својствен садржају субјекта. То да је змија отровна, ми истичемо само једну њену препознатљиву особину. ЈЕ ОТРОВНА', то је ознака исказана предикатом у суду, а као таква једна је и од ознака , поред других које припадају змији. Уз појам змије увијек и увријежено иде ознака отровница. Као и “Јабука је слатка”. Особина слатка, је једно од својстава јабуке, поред величине, боје, изгледа и сл.

Теорија идентитета по садржају

“Теорија по којој је бит суда у идентифицирању садржаја субјекта и предиката назива се теоријом идентитета по садржају.”

Својствена је судовима које чине по садржају идентични појмови на позицијама субјекта и предиката, појмови у синонимском односу.

“Коса је кика”, “Трокут је тространи геометријски лик”.

Врсте судова

Судови по структури могу бити:

1. Релацијски → судови којима се нешто тврди о међусобном односу два или више предмета
2. Предикатни → судови у којима се успоставља однос садржаја и опсега двају појмова које називамо субјектом и предикатом. Двије главне врсте предикатних судова су атрибутне и класне.
3. Егзистенцијални → судом се тврди егзистенција или неегзистенција субјекта или се пориче субјекат.

Традиционална четворострука подјела судова по:

1. Квантитети
   • универзални (Сви ученици су добри.),
   • партикуларни (Неки ученици су добри.)
   • сингуларни (Томислав је добар.),
2. Квалитети
   • афирмативни (Школа је образовна установа.)
   • негативни (Он није марљив.)
   • лимитативни (Они су неискрени.)
3. Релацији
   • категорички (Крв је црвена!)
   • хипотетички (Ако будем учио, очекујем одличан успјех.)
   • дисјунктивни (Петар не разумије или не зна.) (Или Марко или Андрија, не слушају.)
4. Модалитету
   • проблематички (Ана вјеројатно није добро научила.)
   • асерторички (Марија је добра говорница.)
   • аподиктички (Човјек мора умријети.)

Односи међу судовима

Судови могу бити у сљедећим односима:

1. Контрарни

   Сви ученици су активни.

   Сви/ниједан ученици/ученик нису/није активни/активан.

2. Контрадикторни

   Сви ученици су активни.

   Неки ученици нису активни.

3. Субалтернирајући и субалтернирани

   Сви ученици су активни.

   Неки ученици су активни.

4. Субконтрарни

   Неки ученици су активни.

   Неки ученици нису активни.