Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Wikipedija

Тхе Беатлес

Тхе Беатлес (често се називају и Беатлеси) је култни поп и роцк састав из Ливерпоола, Велика Британија. Један су од најкомерцијалнијих, најуспјешнијих и најпопуларнијих састава у повијести поп глазбе[1].

Тхе Беатлес
С лијева на десно: Јохн Леннон, Ринго Старр, Паул МцЦартнеy, Георге Харрисон
Музички рад
Период активности1960.—1970.
Оснивање1960.
Уједињено Краљевство Ливерпоол, Уједињено Краљевство
Жанрроцк, поп
Чланови
Бивши члановиЈохн Леннон
Паул МцЦартнеy
Ринго Старр
Георге Харрисон

Животопис састава

У ожујку 1957., похађајући "Qуаррy Банк Граммар" школу у Ливерпоолу, Јохн Леннон формира скиффле (извођење фолка, јазза и блуеса) састав који се зове "Тхе Qуаррyмен"[2]. Пет дана касније сусрео се са гитаристом Паулом МцЦартнеyем, који је долазио из Wоолтона и позвао га да му се придружи у састав. 6. вељаче 1958. млади гитариста Георге Харрисон позван је у састав на проматрање. На МцЦартнеyево инсистирање Харрисон је у састав примљен након једне пробе у ожујку 1958. гдје је свирао прву гитару. У то вријеме су Леннон и МцЦартнеy обојица један период свирала ритам гитару. У сијечњу 1960., Леннонов пријатељ из школе Стуарт Сутцлиффе, долази у састав и свира бас гитару и тада су се почели звати "Тхе Силвер Беетлес" (изведено од њиховог менаџера Ларрyа Парнеса који је предлагао да се зову "Лонг Јохн анд тхе Силвер Беетлес"). Касније у коловозу 1960. почињу се звати "Тхе Беатлес".
Чланови Беатлеса су тада:

Више но итко други, Беатлеси су објединили најбоље вриједности раног роцк анд ролла те их претворили у нову изворну форму афирмирајући успут идеју роцк састава као колективног аутора/извођача у једној особи. Фасцинација роцк анд роллом Еддиеја Цоцхрана, Литтле Рицхарда и Генеа Винцента показала се потицајном за стварањем нових роцк стандарда с којима је састав изборио свој први наступ, вишемјесечни уговор у хамбуршком Стар клубу. У Хамбургу су силом прилика брзо професионално сазрели одрађујући вишесатне сетове у ноћном клубу близу озлоглашене зоне "црвених свјетала". У Ливерпоол су се вратили 1961. након два одрађена уговора у Хамбургу и након што их је, канећи се посветити студију умјетности, напустио басиста Сту Сутцлиффе, који пак 1962. умире од изљева крви у мозак.

О каријери Беатлеса у Ливерпоолу скрби нови менаџер Бриан Епстеин а сталне свирке у ливерпоолском клубу Тхе Цаверн (у којем је утемељен осебујни и изнимно популаран Мерсеyбеат звук), промовирају их у водећу локалну атракцију. Крајем 1961. и почетком 1962. Епстеин Беатлесима осигурава уговор за снимање плоче са издавачком кућем ЕМИ /Парлопхонеом у љето 1962. и то углавном захваљујући залагању продуцента (касније њихов кључни сурадник), Георгеа Мартина. Прије снимања наступног сингла "Лове Ме До", умјесто Петеа Беста за бубњара долази Ринго Старр, некадашњи члан састава Рорy Сторм & Тхе Хуррицанес. Наступни сингл "Лове Ме До" потписали су Леннон и МцЦартнеy. Био је то типичан сингл раног британског попа са заразном мелодијом рефрена, наглашеном изведбом гитаре, позадинским свирањем ритам секције и свјежим хармонијама. "Фром Ме То Yоу" доспио је само до 17. мјеста топ листе, но већ трећи сингл Плеасе Плеасе Ме досегао је друго мјесто на љествици.

Млада публика махом средњошколци која је похрлила у продаваонице плоча, са једнаким је усхитом одлазила и на концерте, најављујући почетак беатлеманије, која је ускоро темељито потресла Британију, Еуропу, Америку и цијели свијет. Албум првијенац Плеасе Плеасе Ме снимљен је за маратонског једнодневног снимања. На албуму се нашао изворни материјал с потписом Леннона и МцЦартнеyа, те стандарди које је група увјежбала на концертима попут неизбјежног "Тwист & Схоут".

Потврду успјешне складатељске формуле двојац Леннон/МцЦартнеy и новог звука који је у студију направио Георге Мартин, дало је тржиште. Албум је пуних тридесет тједана био на врху британске топ листе. Наравно, у складу са тадашњим издавачким нормама морао је укључити хитове са сингл плоча који су му претходили (Лове Ме До", Плеасе Плеасе Ме, "Фром Ме То Yоу",ПС I Лове Yоу") те нове потенцијалне хит синглове, попут касније успјешнице "Тwист Анд Схоут".

Албум Wитх тхе Беатлес користи исту формулу комбинације стандарда и складби Леннона и МцЦартнеyа, излази у студеноме 1963. и најављује успјешни хит сингл "Схе Ловес Yоу". Беатлеси су тада већ велике звијезде, а албум доноси читав низ нових хитова. Након што је твртка "Цапитол" коначно у САД-у објавила почетком 1964. сингл "I Wанна Холд Yоур Ханд" те албум Меет тхе Беатлес! (америчко издање слично британском Wитх тхе Беатлес), Беатлеси у вељачи кречу на америчку турнеју и освајају Америку. Стварајући уједно пут за британску инвазију група попут, Стонеса, Кинкса... Судјеловање на познатом телевизијском Ед Сулливан наступу, гледало их је рекордних 70 милијуна гледатеља, а свега два мјесеца касније Беатлеси су окупирали првих пет мјеста на референтној Биллбоаровој топ листа синглова низом: "Цан'т Буy Мy Лове", "Тwист Анд Схоут", "Схе Ловес Yоу", I Wант То Холд Yоур Ханд", Плеасе Плеасе Ме.

Албум А Хард Даy'с Нигхт излази у љето 1964., на којем се налази глазба из истоименог филма Рицхарда Лестера, који је ухватио атмосферу "[[беатлеманија|беатлеманије". На крају 1964. објављен је нови албум Беатлес фор Сале који је заузео прво мјесто на обје стране Атлантика. Годину дана касније Беатлеси су на великој еуропској, азијској и аустралској турнеји на којој успијевају снимити још један филм с Рицхардом Лестером и припадајућим албумом на које се налази глазба из филма. Албум Хелп! најављен је синглом "Тицкет То Риде", која је као и насловна тема била број један у Америци, но кључна складба на албуму је "Yестердаy", једна од најизвођенијих и најчешће сниманих складби свих времена. Руббер Соул излази у просинцу 1965. и биљежи помак с плитких љубавних тема према слојевитим текстовима те сложенијим глазбеним текстурама. Албум је јако пуно под утјецајем Боб Дyлана, психоделије и фолк роцка, а биљежи и различите интересе тројице складатеља; Леннона (Који инзистира на "одметничком" роцкерксом набоју), МцЦартнеyа (који више његује поп глазбу) те Харрисона (који се све више гледа као аутор и пријеносник психоделичне глазбе).

Албум Револвер излази 1966. и иде још један корак даље. Беатлеси су након објављивања албума и службено одустали од концерта и турнеје у корист студијског рада, а већ Револвер с 10 тједана снимања у студију, постаје до тада најамбициозније сниман албум. Почетком 1967. Беатлеси објављују један од својих најбољих синглова с двоструком "А" страном, односно складбама "Пеннy Лане" и "Страwберрy Фиелдс Форевер", а то је био прави увод у ремек дјело које је слиједило.
Албум Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд излази у љето 1967. и постаје један од најутјецајнијих албума у повијести роцка. Сниман је новом техником и кориштењем четвероканалног студија те у новијој продукцији Георгеа Мартина. Складбе на албуму прожете су електроничким ефектима, традицијом мусиц халла, кабареа, психоделије, елементима класичне глазбе, соула, етноом, и као такав дао је многе хитове. Сгт. Пеппер био је њихов најпродаванији албум и пуних 15 тједана није силазио са врха британске топ листе. Сингл "Алл Yоу Неед Ис Лове" Беатлеси снимају у живо у српњу 1967. за вријеме пионирског мондовизијског ТВ пријеноса који је преношен сателитом. Исте године умире им менађер Бриан Епстеин.

Двоструки албум Тхе Беатлес, знан као "двоструки бијели албум" или Тхе Wхите Албум којег је ликовно опремио Рицхард Хамилтон (ликовни умјетник), настао је након низа проблема с којима су се суочили Беатлеси; Леннонове раставе и везе са Yоко Оно, смрт менађера, распадом њихове корпорације "Аппле"... Албум је сниман врло дуго, уз несугласице и тензије које се нису смањиле ни након снимања, но комерцијални учинак албума је био огроман. Претходио му је у врло успјешни сингл "Хеy Јуде", који је продан у преко 6 милијуна примјерака, но није се нашао на албуму. "Бијели албум" постао је један од најцитиранијих и најутјецајнијих албума Беатлеса.
Настојећи надвладати несугласице у саставу, у прољеће 1969. снимају нови материјал у студију уз присуство камера. Резултат је поражавајући, скоро су се дословно распали пред камерама, остављајући за собом растресит и неуравнотежен материјал чији су бољи тренуци (уз постпродукцију Пхила Спецтора) постали Лет Ит Бе, албум објављен 1970. Ријеч је о опроштајном и заправо постхумном објављеном албуму Беатлеса на којем су се ипак нашле неке изнимне складбе попут насловне теме, "Ацросс Тхе Универсе" и "Лонг Анд Wиндинг Роад" те хит сингла "Гет Бацк".

Премда су разлике и тензије у саставу биле све веће, Беатлеси су се још једном нашли у студију са својим продуцентом Георгеом Мартином. Резултат те сурадње био је албум Аббеy Роад, посљедња плоча коју су Беатлеси објавили као активан састав. Албум је десетљећима био апсолутни фаворит публике, а с девет милијуна проданих примјерака постао је и најнакладнијим албумом Беатлеса. Албум је на "А" страни понудио неколико изнимних складби док је на богато оркестрираном "Б" страном битно утјецао на начин писања те промишљања бројних прогресивних аутора раних седамдесетих.
Недуго након изласка албума, Леннон је први почео јавно говорити о одласку из састава, ипак први је Беатлесе службено напустио Паул МцЦартнеy у травњу 1970. Сва четворица, тада већ бивших Беатлеса, ускоро су наставили своје каријере; Леннон прво са "Пластиц Оно Бандом", а потом и самосталним пројектима, МцЦартнеy соло или са "Wингсима", Георге Харрисон и Ринго властитим албумима. Убојство Леннона у просинцу 1980. прекинуло је све спекулације о поновном окупљању, а смрт Георгеа Харрисона 2001.г. и могућност за технолошки могућа "постхумна издања" каква је било оно из 1995. на пројекту Антхологy.

Пројект Антхологy (три издања с по два CD-а из 1995. и 1996.) понудио је раније необјављене демо-снимке, алтернативне верзије, фрагменте конверзације и коментара. Цијели пројект замишљен је и одрађен је као висококвалитетна звучна изведба и закључни је документ у дискографији Беатлеса. Лет Ит Бе… Накед такођер долази из архива. Ради се о албуму са исјечцима за албум Лет Ит Бе, који је према тврдњама Паула МцЦартнеyа, био замишљен без подршке великог оркестра. Осим других верзија ударних складби на албуму, донио је и раније на албумима необјављене синглове "Гет Бацк" и "Дон'т Лет Ме Доwн"[3].

Повијест

Група Тхе Беатлес је најпопуларнија и најутјецајнија група у повијести популарне глазбе. Њихове пјесме доминирале су 1960-их година када су људи вјеровали да глазба може промијенити свијет, а складатељска вјештина Леннона и МцЦартнеyа омогућила је да њихова глазба и даље живи. Њихове пјесме још увијек имају утјецаја на многе данашње глазбенике. Први наступи уживо почели су у клубовима Ливерпоола и околици. Њихове живе изведбе биле су узбудљиво искуство у односу на озбиљне и круте извођаче који су превладавали у популарној глазби тог времена. Слава Тхе Беатлеса темељила се на скљадатељској вјештини Јохна Леннона и Паула МцЦартнеyа. У почетку су обојица писали традиционалне роцк анд ролл пјесме о пријатељству и љубави, но како се тај тандем развијао, њихове пјесме су постале разноврсније.

Рани живот

Сва четворица Беатлеса рођена су у енглеској луци Ливерпоолу и свирали су разним роцк анд ролл групама крајем 1950-их. Година 1960-61. Јохн, Паул, Георге и бубњар Пете Бест свирали су у Стар Цлубу у њемачкој луци Хамбургу, гдје су пуно научили о наступу уживо. Након повратка у Енглеску, редовито су наступали у ливерпулском Цаверн Цлубу. 18. коловоза 1962. њихов менаџер Бриан Епстеин (1934.-67.) замијенио је Беста Рингом Старром на мјесту бубњара.

Беатлеманија

У сијечњу 1964. пјесма "I Wант То Холд Yоур Ханд" доспјела је на врх америчке глазбене љествице. У језик је ушла нова ријеч "беатлеманија" као израз за тисуће обожаватеља који су вриштећи у стопу пратили ову групу. За неколико мјесеци Тхе Беатлес су постали највећа глазбена група на свијету.

Снимање плоча

 
 
Аббеy Роад

Године 1966. Тхе Беатлеси су престали наступати уживо и више времена проводили у студију. Тамо су експериментирали са различитим инструментима, као што су гудачки оркестри и ситари, те новим сниматељским техникама. За њихово ремек-дијело Сгт. Пеппер˙с Лонелy Хеартс Цлуб Банд требало је неколико мјесеци рада те примјена техника као што су спајање врпци и снимање на више канала.

Посљедњи албум

Године 1969. група се почела распадати због сукоба који су расли међу четворицом њезини чланова и стога што су њихови глазбени интереси кретали различитим смјеровима. Њихови посљедњи снимљени албуми били су Аббеy Роад (1969.) и Лет ит бе, који је пуштен у продају 1970. иако је снимљен прије Аббеy Роада. Тхе Беатлес су се крајем те године и разишли. Сва четворица су наставили своје каријере као соло глазбеници.

Георге Мартин

Британски продуцент Георге Мартин (р.1926.) продуцирао је готове све грамафонске плоче Тхе Беатлеса, након што је прихватио њихове прве демо врпце за ЕМИ 1962. Мартин је био грамафонски продуцент а познавао је класичну и популарну глазбу. Помогао је Беатлесима да извуку што више из сниматељског студија те из низа инструмената кориштеним на њиховим плочама, преносећи многе њихове идеје у дотјерани глазбени облик.

Повјесна таблица групе Тхе Беатлес

ТХЕ БЕАТЛЕС
1940- рођени Јохн Леннон и Ринго Старр (право име Рицхард Старкеy).
1942- рођен Паул МцЦартнеy.
1943- рођен Георге Харрисон.
1957- Јохн и Паул оснивају групуТхе Qуаррyмен
1962- прва плоча са ЕМИ-ем; Ринго Старр придружује се као бубњар.
1964- Беатлес воде на љествицама у САД-у.
1967- Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд пуштен у продају.
1970- Лет Ит Бе пуштен у продају, Беатлеси се разилазе.
1980- убијен Јохн Леннон.
1997- Паул МцЦартнеy проглашен витезом.
2001.- умире Георге Харрисон.

Дискографија

Главни чланак: Дискографија Тхе Беатлеса

Албуми

Извори

  1. ↑ „Роллинг Стоне. роллингстоне.цом. Осврт од: 29. ожујка 2007.”. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-20. Приступљено 2011-04-19. 
  2. ↑ „АМГ животопис Осврт од: 29. сијечња 2007.”. Архивирано из оригинала на датум 2005-04-04. Приступљено 2011-04-19. 
  3. ↑ Златко Галл, "Велика свјетска роцк енциклопедија", Сплит, 2005. године. ИСБН 953-7088-35-9

Литература

Вањске везе

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Beatles&oldid=42053893”