Устава

Устава је водна грађевина, којом се уз помоћ запорница омогућава контролирано пропуштање воде на каналима, ријекама, бранама и рудницима. Запорница се може отварати и затварати на устави ручно, с пужним пријеносником или са зупчаником и зубном летвом, али се може и хидраулички.

Запорница на устави

Запорнице на устави близу Хенлеyа, на ријеци Темзи.

Комбинација запорница на устави и бродске преводнице, испод моста Граве

Врсте запорница на устави

Преклопне запорнице

Преклопне запорнице су челичне конструкције с успорном плохом од челичног лима кад су веће, или од дрвета кад су мање. Покрећу се с обје стране или једнострано, у лежајевима који су причвршћени дуж прага проточног поља. Ако се преклопна запорница усправља под тлаком воде, момент расте с трећом потенцијом висине успора, па се често стављају протуутези, смјештени у прагу испод запорнице или изнад разине воде, чиме се момент силе смањује. Нормално се запорница покреће механичким путем, моторима или хидраулички помоћу уљних цилиндара.

Плочасте запорнице

Плочасте запорнице се постављају у уторе, тако да могу клизити и котрљати се. Вододрживост у уторима се осигурава гуменим бртвама. Користе се за отворе површине до 50 м². Просјечна висина запорнице је 4 до 5 м. Недостатак плочастих запорница је да је потребна двострука висина за подизање запорнице, као и за смјештај уређаја за подизање. На доњем бриду запорнице треба осигурати стабилан положај млаза.

Сегментне или радијалне запорнице

Сегментне или радијалне запорнице се крећу око водоравне осовине, а успор врше помоћу кружно или цилиндрично закривљених челичних плоча, са потребним укрућењима. Тијело сегментних запорница налијеже на двије полуге, које преко окретног зглоба преносе силе на ослонце. Како је сегментна запорница кружног облика, хидростатички тлак пролази кроз точку окретања, чиме се избјегава окретни момент силе при подизању запорнице. Затварају површине до 560 м². Распон може бити од 15 до 40 м, а висина од 12 до 18 м. Највећа сегментна запорнице је изведена са дужином 56 м и висином 22,5 м. На боковима се налазе лимови који омогућују клизање запорнице. Бртвљење се изводи на боковима и на дну кориштењем гумених трака (клизе обично по нехрђајућем челику).

Секторске запорнице

Секторске запорнице су дио кружног цилиндра који се креће око покретне осовине причвршћене за доњи, масивни дио уставе, у који се могу у спуштеном положају потпуно упустити. Погон им је обично хидраулички, а простор за упуштање везан је за доњу и горњу воду. Запорница је слабо напрегнута са савијањем и увијањем, те у уздужном дијелу не мора преузимати велике силе од тлака воде и властите тежине, јер се хидростатички тлак преноси директно на масивну подлогу. Вратило јој може бити смјештено са узводне или низводне стране. Погоднији је низводни положај, јер је лакша контрола и одржавање. Нису погодне на уставама гдје вода проноси много наноса, а ни за велике висине успора. У дужини су готово неограничене, јер се ослањају на цијелој дужини проточног поља.

Игличасте запорнице

Игличасте запорнице могу бити израђене од дрвета, металних цијеви или плоча, положених једна уз другу, у окомитом положају. У прагу се обично улажу у посебне уторе, а на површини воде се ослањају на посебну челичну конструкцију. Због узгона тешко се може руковати дрвеним запорницама дебљине веће од 10 центиметара и дужине 5 метара. Металне цијеви су обично затворене на дну, да би се искористио узгон, чиме се смањује тежина при дизању и спуштању. Прорачунавају се као греде на два лежаја. Због слабог бртвљења мора се са узводне стране сипати пиљевина или троска. То такве уставе чини неподеснима, па се данас употребљавају искључиво још као помоћне уставе.