1811

< | 18. vijek | 19. vijek | 20. vijek | >
< | 1780-e | 1790-e | 1800-e | 1810-e | 1820-e | 1830-e | 1840-e | >
<< | < | 1807. | 1808. | 1809. | 1810. | 1811. | 1812. | 1813. | 1814. | 1815. | > | >>

Godina 1811 (MDCCCXI) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1811. po kalendarima

Gregorijanski	1811. (MDCCCXI)
Ab urbe condita	2564.
Islamski	1225–1226.
Iranski	1189–1190.
Hebrejski	5571–5572.
Bizantski	7319–7320.
Koptski	1527–1528.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1866–1867.
• Shaka Samvat	1733–1734.
• Kali Yuga	4912–4913.
Kineski
• Kontinualno	4447–4448.
• 60 godina	Yin Metal Koza (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11811.
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj

Novi departmani na severu 1810-11

Francusko carstvo 1811.

• 1. 1. - Novi francuski departmani:
  • iz bivše Holandije: Bouches-de-la-Meuse, Bouches-de-l'Yssel, Ems-Occidental, Ems-Oriental, Frise, Yssel-Supérieur i Zuyderzée (od prošle godine Bouches-du-Rhin i Bouches-de-l'Escaut).
  • "Hanzeatski" departmani na severozapadu Nemačke: Bouches-de-l'Elbe , Bouches-du-Weser i Ems-Supérieur. Još jedan departman, Lippe, formiran je u aprilu.
• 8 - 10. 1. - Pobuna robova na Njemačkoj obali, u američkoj Teritoriji Orleans (dan. Louisiana), zapalili su nekoliko šećernih plantaža.
• 17. 1. - Meksički rat za nezavisnost: Bitka na Calderónskom mostu je odlučujuća pobeda rojalista nad mnogobrojnijim ali slabije opremljenim ustanicima u Novoj Španiji - nezavisnost je odložena za deset godina.
• 19 - 25. 1. - Skupština ustaničkih starešina Srbije, odlučeno da Praviteljstvujušči sovjet bude podeljen na šest popečiteljstava. Jakov Nenadović prvi na čelu resora unutrašnjih poslova (20. januar - Dan MUP-a Srbije). Karađorđe želi da umanji vlast vojvoda ali i sam preuzima obaveze. Petar Dobrnjac i Milenko Stojković nisu želeli preuzeti mesta u vladi, zbog čega su proterani.
• 22. 1. - Juan Bautista de las Casas vodi pobunu u Teksasu, dijelu Nove Španije, ali zbačen je od rojalista već prvih dana marta.
• 22. 1. - Patent o priključenju Vojvodstva Oldenburg Francuskoj - ovo se smatra uvredom Rusiji, jer tamo vladaju rođaci Romanovih. Rusija je krajem prošle godine napustila Napoleonovu Kontinentalnu blokadu (papirne rublje su izgubile 60% vrednosti od 1807), Napoleonovo širenje u Nemačkoj uznemirava, kao i brak sa austrijskom princezom.
• 27. 1. - Španski rat za nezavisnost: počinje francuska opsada Badajosa u Extremaduri, ne bi li se pomoglo Masséni koji je zaglavljen u Portugalu.

Februar/Veljača

• 5. 2. - Pošto je britanski kralj George III definitivno potonuo u duševnu bolest, princ George postaje princ-regent - Regentski period (Regency) traje do 1820, a George IV je kralj 1820-30. Ministri imaju veću slobodu delovanja nego ranije.
• 10. 2. (29. 1. po j.k.) - U Beogradu svečano dočekan prvi ruski garnizon, Rusi stižu i u Šabac i Deligrad. Poslata su dva bataljona Nejšlotskog musketarskog puka (→ ru) na čelu sa Aleksandrom Fjodorovičem Balom.
• 11. 2. - Američki predsednik James Madison ponovo zabranjuje trgovinu sa V. Britanijom.
• februar - Auguste Marmont napušta Iliriju, u maju preuzima komandu u Španiji.
• 19. 2. - Bitka na Gebori: Francuzi razbili špansku armiju koja je pokušala pomoći Badajozu.
• 20. 2. - Austrijsko Carstvo proglasilo državni bankrot, papirne novčanice i bakarni novac vredi petinu nominalne vrednosti. Državni dug je 1789-1811. porastao sa 338 na 676 miliona guldena, na njegovo servisiranje odlazi 29% državnih prihoda.
• 28. 2. - Plač na Asenciju (Grito de Asencio ili Admirable alarma): pobuna protiv španskih vlasti na Istočnoj obali (Urugvaju), na čelu sa José Gervasio Artigasom, u početku u korist hunte u Buenos Airesu.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Masakr mameluka u Kairskoj tvrđavi, koji su došli na ceremoniju dodele komande Tusun-paši u predstojećem ratu protiv vehabija u Arabiji - isto se dešava širom Egipta. Muhamed Ali je osigurao vlast.
• 3. 3. - Pošto je prezimio u Portugalu, francuski maršal André Masséna naređuje povlačenje iz zemlje
• 5. 3. - Bitka na Barrosi je anglo-portugalsko-španska taktička pobeda, ali nije raskinuta opsada Cadiza.

Teritorijalni sporovi u Platinskom regionu

• 9. 3. - Paragvajska kampanja, Bitka na Tacuaríju: paragvajski rojalisti pobedili Manuela Belgrana, koji mora napustiti teritoriju za jedan dan - osigurana nezavisnost Paragvaja od Buenos Airesa.
• 11. 3. - Francuzi zauzeli Badajoz.
• 12. 3. - Rusko-turski rat: oboleli komandant ruske Dunavske armije Nikolaj Kamenski odlazi u Odesu, privremeno ga menja de Langeron.

Viška bitka

• 13. 3. - Jadranska kampanja: Britanci odnose pobedu u Viškoj bici i sprečavaju franko-italijansko iskrcavanje.
• mart - Nikolaj Karamzin predao caru Aleksandru "Zapis o staroj i novoj Rusiji" - manifest konzervativizma, protiv liberalnih reformi.
• 20. 3. - Rođen je Napoleon Francis Joseph Charles Bonaparte, kralj Rima i carski princ.
• 21. 3. - Norias de Baján: meksički revolucionarni lideri Ignacio Allende, Miguel Hidalgo, José Mariano Jiménez, Juan Aldama, kao i oko 900 boraca, namamljeni i zarobljeni - pogubljeni u junu i julu.
• 22. 3. - Podnesen Komesarski plan kojim je projektovan hipodamus za njujorško ostrvo Manhattan.
• 25. 3. - Napoleonovim dekretom se naređuje uzgajanje šećerne repe. Jean-Baptiste Quéruel je razvio industrijski proces za dobijanje šećera iz repe. Uobičajeni izvor šećera je trska, ali uzgajališta su pod britanskom kontrolom.
• 27. 3. - Anglo-danski rat – Bitka kod Anholta je težak pomorski poraz Danaca, koji su pokušali povratiti ostrvo Anholt, u prolazu Kattegat.
• 28. 3. - U Beogradu umro Dositej Obradović, prvi srpski ministar prosvete.
• 28. 3. - Henri Christophe, predsednik severne Države Haiti se proglasio za kralja.

April/Travanj

• 3. 4. - Bitka kod Sabugala je anglo-portugalska pobeda.
• 6. 4. - James Monroe je novi državni sekretar SAD (do 1817, sekretar rata 1814-15, predsednik 1817-25).
• 9. 4. - Henri-Gatien Bertrand je novi guverner Ilirskih provincija (do 1812).
• april - Mihail Kutuzov je novi komandant ruske armije u Vlaškoj.
• 15. 4. - Napoleonov Dekret o organizaciji Ilirije: sastav ljubljanske vlade i podela teritorije na intendancije: Koruška (Villach, Kranjska (Ljubljana), Istra (Trst), Civilna Hrvatska (Karlovac), Vojna Hrvatska (Senj, deli se na regimente um. distrikte), Dalmacija (Zadar) i Raguza (Dubrovnik).
• 12. 4. - Zaposlenici Astorove Pacifičke krznarske kompanije se iskrcavaju sa broda Tonquin na ušću Columbije. U narednim mesecima grade Fort Astoriju, prvo naselje SAD na pacifičkoj obali.
• 14. 4. - Anglo-portugalci opseli Almeidu.
• 22. 4. - Anglo-portugalske snage opsele Badajoz - neuspešno, u dva perioda do juna.
• 27. 4. - Formiran departman Lippe u dan. Nemačkoj.

Maj/Svibanj

• 3 - 5. 5. - Bitka kod Fuentes de Oñora: Wellington sprečio Massenu da pomogne opsadnutoj Almeidi.
• 5. 5. - Francuzi gen. Louis-Gabriel Sucheta opseli Tarragonu u Kataloniji.
• 7. 5. - Na pariskom brdu Chaillot počinje gradnja Palate kralja Rima, ali ogromno zdanje neće biti završeno
• 10/11. 5. - Francuzi uspeli pobeći iz opsednute Almeide.
• 14. 5. - Revolucija u Paragvaju, u pravcu nezavisnosti od Španije.
• maj - Jacques Lauriston je francuski poslanik u Rusiji, umesto Armanda de Caulaincourta.
• 16. 5. - Bitka kod Albuere u Extremaduri: Francuzi ne uspevaju deblokirati Badajoz, obe strane imaju velike gubitke.
• 18. 5. - Bitka kod Las Piedrasa je pobeda revolucionara u Urugvaju (danas praznik u toj zemlji) - Montevideo je pod opsadom s kopna.
• 28. 5. - Požunski/Bratislavski dvorac stradao u požaru (obnovljen u 20. st.).
• 31. 5. - Albrecht Berblinger, "krojač iz Ulma", pokušao poleteti vrstom zmaja ali pao u Dunav.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Nakon 40 godina pripremnih radova, u Austrijskom Carstvu je proglašen Opći građanski zakonik (Allgemeines bürgerliches Gesetzbuch - na snazi od 1812. u njemačkim nasljednim zemljama.
• 10. 6. - Wellington napušta opsadu Badajoza, jer se približava Marmontova Armija Portugala.
• 10. 6. - Vulkanska erupcija stvorila otok Sabrina u Azorima - do oktobra nestalo zbog morske erozije.
• 10. 6. - Veliki vojvoda Badena Karl Friedrich umro posle 73 godine službe. Nasleđuje ga unuk Karl Ludwig Friedrich (do 1818), šurak vladara Bavarske, Švedske i Rusije, Napoleonov zet po usvojenju.
• 15. 6. - Klågerupski neredi u Švedskoj: vojska razbila seljake koji su se bunili zbog regrutacije. Ovo se može smatrati jedinim krvoprolićem u Anglo-švedskom ratu.
• 17. 6. - U pariskom Notrdamu otvoren Nacionalni sabor biskupa: Napoleon se nada nekom dekretu koji bi zamenio papsku instituciju (npr. potvrđivanje biskupa), ali suspenduje sabor 11. jula i ponovo saziva krajem tog meseca.
• 20. 6. - Prva ekspedicija u Gornji Peru – Bitka kod Huaqija: rojalisti iz Perua su porazili revolucionare iz Buenos Airesa blizu jezera Titikaka. Istog dana, Francisco Antonio De Zela pokreće pobunu u peruanskom gradu Tacna, koja je, bez argentinske pomoći, ubrzo poražena.
• 25. 6. (kalendar?) - Ministarska reforma u Rusiji se privodi kraju: Proglas o opštem uređenju ministarstava.
• 26. 6. - U Chihuahui pogubljeni meksički lideri Ignacio Allende, José Mariano Jiménez, Juan Aldama i dr.
• 29. 6. - Francuzi zauzeli Tarragonu uz veliko krvoproliće među Špancima, Suchet će dobiti maršalsku palicu.

Jul/Juli/Srpanj

• 4. 7. (22. 6. po j.k.) - Bitka kod Ruščuka (Rusea u Bugarskoj): Kutuzov je porazio Turke, ali ipak se povlači preko Dunava, čime ih odvlači od baze.
• 5. 7. - Deklaracija nezavisnosti Venezuele: sedam od 10 provincija Generalne kapetanije Venezuela proglašava nezavisnost od španske imperije (Dan nezavisnosti u toj zemlji, Cinco de Julio). Prva republika traje malo više od godinu dana.
• 9. 7. - Britanski istraživač David Thompson, zaposlenik Sjeverozapadne kompanije, koji je ove godine prošao cijelim tokom Columbije, postavio je na ušću Snakea obavijest kojim prisvaja područje za UK. Nekoliko dana kasnije stiže do ušća Columbije i Fort Astorije.
• 9 - 11. 7. - Veliki požar u Kijevu, izgorela je većina kuća.
• 11. 7. - Gruzijski patrijarh Anton II smenjen ruskim carskim dekretom - Gruzijska pravoslavna crkva će do 1917. biti egzarhija ruske.
• 11. 7. - Pobuna u Valenciji protiv venecuelanskih independista, biće poraženi u avgustu nakon vojnog pohoda.
• 11. 7. - Incident Golovnina: dok je istraživao prolaz između Hokaida i Kunašira, ruski kapetan Vasilij Golovnin je namamljen na kopno i zarobljen od Japanaca.
• jul - Sijamska armija (Rama II) zbacila kambodžanskog kralja Ang Chana II i postavila njegovog brata Ang Snguona - Ang Chan se vraća 1813. s vijetnamskom pomoći (Gia Long).
• 23. 7. - Portugalska invazija Bande Oriental: neuspešan portugalski/brazilski pokušaj osvajanja leve obale Rio de la Plate, dan. Urugvaja.
• 26. 7. - Počinju šumski požari u Tirolu u kojima će stradati 64 sela.
• 30. 7. - Pogubljen meksički lider Miguel Hidalgo y Costilla.

Avgust/August/Kolovoz

• 4. 8. - Britanska invazija Jave: iskrcavaju se na holandsko ostrvo, Batavia pada 8-og, Fort Kornelis 26-og.
• 5. 8. - Zaplašeni sabor francuskih biskupa ratifikuje dekret: ako se papska institucija ne dodeli za šest meseci, to će učiniti metropolit ili najstariji biskup provincije. Papa će na jesen potvrditi dekret, s modifikacijama, ali Napoleon mu otpisuje da konkordat smatra okončanim i da neće trpeti papino mešanje u postavljanje biskupa.
• 25. 8. - Požunski ugarski sabor: ogorčenje zbog bankrota i devalvacije je toliko da ga car mora raspustiti.

Septembar/Rujan

• 12. 9. - Velika kometa iz 1811. je u perihelu. Ovogodišnja vina se smatraju prvim "kometinim berbama", npr. Château d'Yquem.
• septembar? - Gđa. Récamier mora napustiti Pariz zbog opozicije Napoleonu.
• 18. 9. - Zvanična kapitulacija holandske Jave (do 1814). Za guvernera je postavljen Stamford Raffles.
• septembar/oktobar (ramazan 1226) - Osmansko-saudijski rat: egipatske snage Tusun-paše zauzimaju u ime osmanskog sultana hidžasku luku Yanbu, kako bi povratili sveta mesta koja su vahabiti zauzeli 1803.
• 28. 9. - Zvornički Turci krenuli ka Kostajniku kod Krupnja, zapalili su nekoliko sela.
• septembar-novembar - Napoleon i carica borave u bivšoj Holandiji. Uspostavljen je Orden reujedinjenja, drugi po rangu iza Legije časti (ukinut 1815).

Oktobar/Listopad

• 11. 10. - Prvi parni feribot, Juliana Johna Stevensa, ulazi u službu između New Yorka i Hobokena.
• 14. 10. (2. 10. po j.k.) - Bitka kod Slobozije: Rusi su razbili deo turske vojske od 20.000 ljudi i opkolili glavninu (do decembra).
• 23. 10. - Boj na Gramadi: Huršid-paša poražen kod Sokobanje.
• 23. 10. - "Orijentalni egzodus": José Gervasio Artigas i 16.000 revolucionara napuštaju Urugvaj.
• 26. 10. - Okršaj Sulejman-paše Skopljaka i prote Mateje Nenadovića u Ostružnju kod Osečine. Paša sutradan kreće prema Valjevu, ali je 28-og kod Bukovice prisiljen na povlačenje
• oktobar - Počinju mirovni pregovori između Rusije i Turske, teku sporo.

• jesen - Napoleon planira invaziju Rusije.

Novembar/Studeni

• 4. 11. - Možda prvi luditski napad na mašine u Engleskoj.
• 7. 11. - Tecumsehov rat – Bitka kod Tippecanoea: guverner Teritorije Indijana William Henry Harrison odoleo napadu Shawneeja na čelu sa prorokom Tenskwatawom, Tecumsehovim mlađim bratom. SAD krive Britance za podršku Indijancima (→ Rat iz 1812.).
• 7. 11. - Turci poraženi na Drini kod Zapolje.
• 15. 11. - Braća Carrera izveli puč u Čileu, José Miguel Carrera postaje predsednik upravnog veća (do 1814).
• 20. 11. - Friedrich Krupp i dvojica ortaka osnivaju Firma Friedrich Krupp zur Verfertigung des Englischen Gussstahls und aller daraus resultierenden Fabrikationen.
• 27. 11. - Osnovana federacija Ujedinjene Provincije Nove Granade, u dan. Kolumbiji (Španci reokupirali 1816).
• 29. 11. - Britanci odnose još jednu pomorsku pobedu kod Visa, britanska dominacija u Jadranu je možda navela Napoleona da napadne Rusiju umesto Osmanskog carstva.

Decembar/Prosinac

• 5. 12. (23. 11. po j.k.) - Kapitulacija ostatka turske vojske opkoljene kod Slobozije. Bukureštanski mir sledi u maju. Kutuzov je u novembru proglašen za grofa.
• decembar (prvi dani zul-hidže) - Tosun-paša je krenuo prema Medini, ali je sačekan u zasedi i potučen.
• decembar - Ubistva na Ratcliff Highwayu: u Londonu napadnute dve porodice, ukupno sedam žrtava, osumnjičeni se ubio u zatvoru.
• decembar - Hong Gyeong-nae podigao seljačku bunu na severozapadu Koreje.
• 16. 12. - Zemljotresi u New Madridu: dva jaka potresa kod New Madrid u dan. Missouriju, praćena još po jednim u januaru i februaru.
• 17. 12. - Thomas Manning je prvi Englez u Lhasi i prvi koji je razgovarao sa dalaj lamom, šestogodišnjim Lungtok Gyatsom.
• 20. 12. - U Francuskoj pozvano 120.000 regruta iz klase 1812.
• 24. 12. - Uragan pored Jutlanda, stradali su britanski brodovi HMS Defence i HMS St George sa preko 1.300 mornara.
• 26. 12. - Požar u Richmond Theatreu: stradale 72 osobe, uključujući guvernera Virdžinije.

Kroz godinu

Ingres: "Jupiter i Tetida"

• Prvi srpski ustanak: aktivnost je najveća prema Timoku i Nišu:
  • Srpske vojske iz Krajine i Rusi iz Male Vlaške se sukobljavaju sa vidinskim Mula-pašom, ostvarene pobede nad Turcima kod sela Bregovo i Grci.
  • Niška tvrđava je praktično blokirana, srpsko-ruska vojska je pobedila Huršid-pašu na Gramadi.
  • Ogorčenje protiv Mladena Milovanovića i Miloja Petrovića dovodi do pobune u Beogradu. Karađorđe samo kažnjava pobunjenike, ne zanimaju ga uzroci, pa ga se dalje samo plaše.
  • Podiže se Karađorđev grad u Topoli.
• Završena Lujzinska cesta, Lujzijana, od Rijeke do Karlovca, dužine 141 km.
• Na zemlji biskupa Maksimilijana Vrhovca u Stubičkim Toplicama počinje gradnja glavnog kupališnog objekta zvanog Maksimilijanova kupelj.
• Ali-paša Janjinski uzeo Đirokastru.
• Jane Austen je anonimno objavila "Razum i osećajnost".
• Završeno južno krilo Kapitola SAD, za Predstavnički dom.
• U Londonu osnovana N M Rothschild & Sons, današnja Rothschild & Co.
• Osnovana Kolonija Red River: Thomas Douglas, 5. erl od Selkirka je od Kompanije Hudsonovog zaliva dobio 300.000 kv.km u slivu severne Crvene reke i Assiniboina (ukinuta 1870, osnovana Manitoba).
• Nauka i tehnika:
  • Johann Karl Wilhelm Illiger izdao Prodromus systematis mammalium et avium, reviziju Linnaeusovog sistema.
  • Avogadrov zakon (slučaj zakona idealnog gasa).
  • Johann Schweigger predlaže da se naziv hlor, za kojeg je Humphry Davy prošle godine dokazao da je element, zameni sa halogen - kasnije upotrebljen za grupu elemenata.
  • Bernard Courtois otkrio jod.
  • Joseph i Mary Anning pronašli celovit skelet ihtiosaura.
  • Sa Egine odneti egineti, skulpture sa zabatâ hrama Afaje.

Rođenja

• 2. 1. - Uroš Knežević, slikar († 1876)
• 14. 1. - Fran Kurelac, književnik, filolog († 1874)
• 3. 2. - Horace Greeley, američki autor i političar († 1872)
• 26. 2. - Vuk Vrčević, sakupljač narodnih umotvorina († 1882)
• 7. 3. - Josip Šokčević, austrijski podmaršal, hrvatski ban († 1896)
• 20. 3. - Napoleon II Bonaparte, kralj Rima, francuski carski princ († 1832)
• 31. 3. - Robert Bunsen, kemičar, pronalazač († 1899)
• 11. 5. - Chang i Eng Bunker, originalni "sijamski blizanci" († 1874)
• 15. 5. - Katarina Ivanović, prva srpska slikarica († 1882)
• 14. 6. - Harriet Beecher Stowe, književnica, aboliocionistkinja († 1896)
• 18. 7. - William Makepeace Thackeray, engleski književnik († 1863)
• 21. 7. - Dimitrija Demeter, hrvatski književnik († 1872)
• 3. 8. - Elisha Otis, proizvođač liftova († 1861)
• 30. 8. - Théophile Gautier, književnik († 1872)
• 22. 10. - Franz Liszt, pijanista, kompozitor († 1886)
• 25. 10. - Évariste Galois, matematičar († 1832)
• 27. 10. - Isaac Singer, proizvođač šivaćih mašina († 1875)
• 29. 10. - Louis Blanc, francuski socijalista († 1882)
• 26. 11. - Zeng Guofan, kineski zvaničnik i zapovednik († 1872)
• 28. 11. - Maksimilijan II, kralj Bavarske († 1864)
• Ignjat Bajloni, srpski preduzetnik († 1875)
• Hippolyte Mondain, prvi srpski ministar vojni († 1900)

Smrti

• 10. 1. - Marie-Joseph Chénier, francuski književnik i političar (* 1764)
• 9. 2. - Nevil Maskelyne, britanski Kraljevski astronom (* 1732)
• 4. 3. - Mariano Moreno, borac za nezavisnost Argentine (* 1778)
• 28. 3. - Dositej Obradović, književnik, prvi srpski ministar prosvete (* 1739-42)
• 4. 5. - Nikolaj Kamenski, ruski general (* 1776)
• 10. 6. - Karl Friedrich, veliki vojvoda Badena (* 1728)
• 30. 7. - Miguel Hidalgo y Costilla, borac za nezavisnost Meksika (* 1753)
• avg. - Miloš Stojićević Pocerac, ustanički vojvoda (* 1776)
• 31. 8. - Louis Antoine de Bougainville, francuski admiral i istraživač (* 1729)
• 28. 9. - Gligorije Trlajić, književnik (* 1766)
• 18. 9. - André Rigaud, haićanski političar (* ca. 1761)
• 21. 11. - Heinrich von Kleist, njemački književnik (* 1777)
• Marica Živković, Karađorđeva majka
• Petar Želalić, bokeljski kapetan (* 1727)

Reference

1811 na Wikimedijinoj ostavi