1433
< |
14. вијек |
15. вијек
| 16. вијек
| >
< |
1400-е |
1410-е |
1420-е |
1430-е
| 1440-е
| 1450-е
| 1460-е
| >
<< |
< |
1429. |
1430. |
1431. |
1432. |
1433.
| 1434.
| 1435.
| 1436.
| 1437.
| >
| >>
| Грегоријански | 1433. (MCDXXXIII) |
| Аб урбе цондита | 2186. |
| Исламски | 836–837. |
| Ирански | 811–812. |
| Хебрејски | 5193–5194. |
| Бизантски | 6941–6942. |
| Коптски | 1149–1150. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1488–1489. |
| • Схака Самват | 1355–1356. |
| • Кали Yуга | 4534–4535. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4069–4070. |
| • 60 година | Yин Вода Во(л) (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11433. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1433 (MCDXXXIII) била је редовна година која почиње у четвртак (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 4. 1. - Петнаест чешких посланика-хусита стигло на Базелски сабор - представљају Четири чланка али на преговорима до априла нема резултата (Прокоп Велики протестује јер их Иван Стојковић назива херетицима).
- 2. 3. - Краљ Твртко II потврдио у Сутисци мир између Дубровника и Радослава Павловића.
- март-април - Француски путописац Бертрандон де ла Броqуиèре прошао кроз Србију, где се срео са деспотом Ђурђем.
- пролеће - Побуна у Грбљу против которске властеле.
- 4. и 8. 4. - Римски споразум цара Сигисмунда и папе Еугена IV. (један од двојице царевих заступника је Матко Таловац, београдски капетан): цар ће штитити папине интересе на Базелском концилу - споразум омогућава цару да 25. 4. коначно напусти Сијену.
- април - Твртко II и деспот Ђурђе настављају рат, у околини Зворника.
- 31. 5. (Духови) - Жигмунд Луксембуршки крунисан царском круном у Риму - прво крунисање од 1355 (Жигмундов отац Карло IV).
- 4. 6. - Примирје на пет година између Жигмунда и Млечана (папино посредовање).
- јун - Сандаљ Хранић се придружује деспоту против Твртка.
- до јесени - Турци доводе Радивоја Остојића у Босну, из које Твртко бежи у Угарску; деспот Ђурђе узео Зворник и Теочак (са Сандаљем је од Турака "купио" Тврткову земљу).
- 17. 7. - Тотално помрачење Сунца видљиво и у сх. крајевима, изузев Приморја, тоталитет траје око 3,5 минута[1].
- 14. 8. - Умро Јоãо I. Португалски, наслеђује га син Дуарте звани Филозоф.
- 11. 9. - Цар Сигисмунд стигао на концил у Базелу.
- септембар - Цосимо де' Медици протеран из Фиренце, враћа се следеће године.
- новембар - Српско-млетачки преговори у Котору - деспоту да се врати Светомихољска метохија (Луштица) и део Паштровића, заузврат помоћ у гушењу побуне у Грбљу; склапање споразума прослављено ватрометом од којег је изгорео кров цркве св. Фрање.
- 30. 11. - Чешко-моравски сабор прихватио "Прашке компактате" - умерени хусити се измирили са католичком црквом.
- 22. 12. - Базелски сабор издао Дубровачкој Републици дозволу трговине с Турцима.
- просинац - Умро Никола II. Горјански, Угарски Палатин.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Окончано последње путовање Зхенг Хеове флоте - он убрзо умире а бродовље је запуштено.
- Аријанит Спата диже трогодишњи устанак против Турака у Албанији, након лажне вести о Муратовој смрти; Млечани привремено преузели Дањ од турског команданта (околину заузео Никола Дукађин); нападан и деспотов Дриваст, због Ђурђевих веза са султаном.
- пре априла - Фрањевац Јакоб де Марцхиа дошао у Босну ради инспекције самостана и преобраћања херетика - убрзо одлази због несугласица са домаћим фрањевцима и краљем.
- прва пол. године - Умро Иван Албен, загребачки бискуп, након чега поново долази до сукоба између Каптола и Градеца - краљ Жигмунд шаље Матка Таловца да управља обома.
- На иницијативу Ивана Стојковића, доминиканског генерала, Базелски сабор позива Дубровник да буде посредник у привођењу "патарена" и православаца католичкој цркви - град шаље изасланике у Босну и Србију, без успеха.
- Угарско-хрватски краљ Жигмунд конципирао војне котаре за одбрану од Млечана, Турака и хусита.
- Договорен брак Улриха II Цељског и Катарине Бранковић.
- 1431-33? - Константин Филозоф: "Живот деспота Стефана".
Рођења
[уреди | уреди извор]- 19. 10. - Марсилио Фицино, италијански филозоф († 1499)
- Ладислав Хуњади, мађарски државник († 1457)
- Марцин Бyлица, пољски астроном и астролог († 1493)
- Гиованни Гиоцондо, италијански фратар, архитект, археолог, класични учењак († 1515)
- Мирхонд, персијски историчар († 1498)
Смрти
[уреди | уреди извор]- прва пол. године - Иван Албен, загребачки бискуп
- 14. 8. - Јоãо I. Португалски, (* 1358)
- 1. 12. - Го-Коматсу, бивши јапански цар (* 1377)
- просинац - Никола II. Горјански, Угарски Палатин
