1489
Изглед
- Ово је чланак о години 1489.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
Деценија: | 1450-е 1460-е 1470-е – 1480-е – 1490-е 1500-е 1510-е |
Године: | 1486 1487 1488 – 1489 – 1490 1491 1492 |
Грегоријански | 1489. (MCDLXXXIX) |
Аб урбе цондита | 2242. |
Исламски | 894–895. |
Ирански | 867–868. |
Хебрејски | 5249–5250. |
Бизантски | 6997–6998. |
Коптски | 1205–1206. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1544–1545. |
• Схака Самват | 1411–1412. |
• Кали Yуга | 4590–4591. |
Кинески | |
• Континуално | 4125–4126. |
• 60 година | Yин Земља П(иј)етао (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11489. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1489 (MCDLXXXIX) била је редовна година која почиње у четвртак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 14. 3. - Кипарска краљица Катарина Корнаро принуђена продати престо Млетачкој Републици.
- 26. 3. - Енглеска и Француска договориле Уговор из Медине дел Цампо - између осталог брак принца Артхура и Катарине Арагонске.
- травањ - Млетачка Република после седам година обновили дипломатске контакте са Угарском.
- Краљ Матија Корвин у ово вријеме преговара и са папом око питања Анконе.
- свибањ-липањ - На Матијин потицај, многи угарски великаши, прелати и градови се заклињу да ће подржати Иваниша Корвина као насљедника.
- 17. 7. - Сикандар Лоди постаје други владар афганске династије Лоди у Делхијском Султанату.
- 8. 9. - Састанак Максимилијана I и угарског канцелара у Линзу - покушај склапања мира, али само продужено примирје (M. отац Фридрих III се томе противи због, јер му је "астролог открио" да ће краљ Матија брзо умријети[1]).
- 11. 9. - Папа Иноцент VIII. екскомуницирао напуљског краља Фердинанда I и позвао француског краља Шарла VIII да преузме краљевину (в. 1494).
- 14. 9. - На которској пијаци у сукобу двије групе которских поданика убијен један солар Ивана Црнојевића; Ђурађ Црнојевић следеће ноћи опљачкао и запалио Ластву на Врмцу одакле је био убица - убијено девет сељака, страдало и двоје дјеце[2]. Долази до граничног рата са млетачким градовима.
- Црнојевићеви људи запосједају Грбаљ, Паштровиће и Црмницу.
- октобар - Млечани се жале султану Бајазиту II на његовог вазала Ивана Црнојевића.
- 11. 12. - Јеаннетто де Тассис именован шефом поштанске службе у Инсбруку; његови наследници, кнезови Тхурн унд Таxис, управљаће поштанским службама Европе.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Ладислав Егервари постаје хрватски бан након Матијаша Гереба.
- Јоханнес Wидманн у својој књизи увео знакове за плус и минус.
- Током Гранадског рата у Шпанији први пут описан тифус.
- Енглески краљ Хенрy VII издао златни суверен.
- Завршен Олтар Вита Ствоша у Кракову.
- Попис Босанског санџака: 25.068 хришћанских кућа и 4.485 муслиманских.
- Обновљен манастир Прохор Пчињски (финансирао Марин из Кратова).
- Обновљен самостан у Лепоглави.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 14. 3. - Ниццолò Масса, венецијански анатом († 1569)
- 18. 6. - Францесцо Мариа Молза, италијански песник († 1544)
- 2. 7. - Тхомас Цранмер, кентерберијски надбискуп, предводник енглеске реформације († 1556)
- август - Антонио да Цорреггио, италијански сликар († 1534)
- ца. Мимар Синан, османски архитекта и градитељ († 1588)
- 28. 11. - Маргарет Тудор, енглеска принцеза, шкотска краљица († 1541)
- Францесцо Ферруццио, фирентински капетан († 1530)
- Тсукахара Бокуден, самурај († 1571)
- ца. Јуан де Гријалва, шпански конкистадор († 1527)
- ца. Тхомас Мüнтзер, немачки пастор и побуњеник († 1525)
- ца. Никола III. Зрински, хрватски великаш († 1534)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 3. 1. - Мартин Труцхсеß вон Wетзхаусен, Велики мајстор Тевтонских витезова (* ца. 1435)
- 26. 4. - Асхикага Yосхихиса, јапански шогун (* 1465)
- јул - Бахлул Лоди, султан Делхија
- 15. 12. - Јоханн III. Бецкенсцхлагер, надбискуп Грана и Салцбурга, некадашњи примас Угарске (* ца. 1435)
- 25. 12. - Симон Мармион, илуминатор (* ца. 1425)
- Геронтиј, митрополит московски
- Влатко Херцеговић, последњи херцег
- Стефан Јакшић, српско-угарски племић
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Група аутора, Историја Црне Горе