1491
Изглед
- Ово је чланак о години 1491.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
Деценија: | 1460-е 1470-е 1480-е – 1490-е – 1500-е 1510-е 1520-е |
Године: | 1488 1489 1490 – 1491 – 1492 1493 1494 |
Грегоријански | 1491. (MCDXCI) |
Аб урбе цондита | 2244. |
Исламски | 896–897. |
Ирански | 869–870. |
Хебрејски | 5251–5252. |
Бизантски | 6999–7000. |
Коптски | 1207–1208. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1546–1547. |
• Схака Самват | 1413–1414. |
• Кали Yуга | 4592–4593. |
Кинески | |
• Континуално | 4127–4128. |
• 60 година | Yин Метал Свиња (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11491. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1491 (MCDXCI) била је редовна година која почиње у недјељу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- + Мир код Кошица између угарског краља Владислава II. и пољског претендента и брата Јана Олбрахта; Владислав наставља борбу против Максимилијана I који контролира дијелове југозападне Угарске и Хрватске.
- 11. 4. - Почиње опсада Гранаде, последњег града Ал-Андалуса.
- 13. 7. - Несрећна погибија престолонаследника Афонса отвара пут Мануелу на португалски престо (1495).
- српањ - Славонски херцег Иваниш Корвин и бан Ладислав Егервари ослободили Загреб од Нијемаца[1].
- 29. 7. - Краљ Владислав повратио Столни Биоград, њемачке чете испраћене до границе; краљ оболио током опсаде, па ће брат Јан Олбрахт погазити мир.
- 3. 9. - Португалски мисионари крстили конгоанског владара Нкуwу Нзинга-у, који је узео име Јоãо (по португалском краљу Јоãу II).
- рујан - Босански Турци харају око Загреба и у Крањској, али нанети им губици[2].
- Након истека примирја (1483-90) босански и смедеревски паша опет харају Хрватском, Угарском и дан. Словенијом.
- 7. 11. - Пожунски мир: разрешење Аустро-угарског рата (1477-88), Владислав се одриче доње Аустрије, Максимилијан, који има право на угарску титулу, наследиће га ако не би имао наследника (слично уговору из 1463, зачетак хабсбуршке власти у угарско-хрватским земљама).
- 15. 11. - Опсада Реннеса окончана пристанком Ане Бретонске да раскине брак са Максимилијаном и уда се за француског краља Шарла VIII (који је био заручен Максимилијановом кћерком Маргаретом).
- 16. 11. - Случај "Светог детета из Ла Гвардије", наводног ритуалног убиства, окончан спаљивањем деветорице јевреја и конверсоса (никакво тело није нађено, оптужени признали под тортуром).
- 6. 12. - Венчање Шарла VIII и Ане Бретонске.
- 24. 12. - Битка код Кошица - коначно поражен пољски претендент на угарски престо, принц Јан Олбрахт (на Владислављевој страни учествовале и српске чете).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Отискан глагољашки Косињски бревијар.
- У Кракову Швајполт Фиол штампао прву ћириличну књигу, Осмогласник.
- Један рељеф у сењској цркви св. Фрање је први приказ хрватске шаховнице.
- Хадум Јакуб-паша је босански санџак-бег.
- Непријатељство деспота Ђорђа и Ловре Илочког.
- Изгорио Дрезден.
- Раматхибоди II постаје краљ Ајутаје (1491-1529).
- Код Сокола погинуо извесни Гüрз Илyас, могући предложак Алије Ђерђелеза (?).
Рођења
[уреди | уреди извор]- 15. 1. - Ницолò да Понте, 87. млетачки дужд († 1585)
- 28. 6. - Хенрy VIII, краљ Енглеске и Ирске († 1547)
- 26. 10. - Император Зхенгде, кинески цар († 1521)
- 8. 11. - Теофило Фоленго, италијански песник († 1544)
- Игнацио де Лоyола, оснивач Исусоваца († 1556)
- 31. 12. - Јацqуес Цартиер, француски истраживач († 1557)
- Лапу-Лапу, филипински владар († 1542)
- Азаи Сукемаса, самурај и великаш († 1546)
- ца. Јöрг Блауроцк, оснивач анабаптизма († 1529)
- ца. Антонио Пигафетта, венецијански истраживач († ца. 1534)
- Иван Кацијанер, крањски племић, хабсбуршки заповедник († 1539)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 14. 5. - Филиппо Строззи Старији, фирентински трговац (* 1428)
- 13. 7. - Афонсо, португалски престолонаследник (* 1475)
- 5. 10. - Јеан Балуе, француски кардинал и државник (* ца. 1421)
- 12. 10. - Фритз Херлен, немачки уметник (* пре 1449)
- 28. 12. - Бертолдо ди Гиованни, фирентински скулптор (* ца. 1435-40)
- Wиллиам Цаxтон, први енглески штампар (* ца. 1422)
- ца. Дидрик Пининг, немачки морепловац (* ца. 1428)
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)