1586
- Ово је чланак о години 1586.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
| Деценија: | 1550-е 1560-е 1570-е – 1580-е – 1590-е 1600-е 1610-е |
| Године: | 1583 1584 1585 – 1586 – 1587 1588 1589 |
| Грегоријански | 1586. (MDLXXXVI) |
| Аб урбе цондита | 2339. |
| Исламски | 994–995. |
| Ирански | 964–965. |
| Хебрејски | 5346–5347. |
| Бизантски | 7094–7095. |
| Коптски | 1302–1303. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1641–1642. |
| • Схака Самват | 1508–1509. |
| • Кали Yуга | 4687–4688. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4222–4223. |
| • 60 година | Yанг Ватра Пас (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11586. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1586 (MDLXXXVI) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Англо-шпански рат (1585-1604): енглеска експедиција Франциса Дракеа заузела Санто Доминго на Хиспаниоли (остају месец дана).
- сијечањ - Градачки и копривнички капетани Михајло Секељ и Иван Глобитзер упали у пакрачко-цернички санџак и спалили влашка села у околини Сирача (иначе, неки влашки кнезови су већ прешли на кршћанску страну, нпр. Никола Ожеговић, Иван Станковић, Петар Остојић, Петар Хасановић)[1].
- 11. 2. - Францис Драке заузео Цартагену у Колумбији, остаје до априла.
- вељача - Турски упади у Хрватску и Славонију: Ферхат-паша Соколовић на Градац, пожешки санџак до Копривнице, Турци из Мађарске на Ђурђевац[1].
- 6. 7. - Уговор из Берwицка између енглеске краљице Елизабете I. и шкотског краља Јамеса VI.
- 21. 7. - Тхомас Цавендисх кренуо у опловљавање света.
- 29. 7. - Драке спалио шпански Ст. Аугустине на Флориди.
- 11. 8. - Ухапшена Марy, краљица Шкота, имплицирана у Бабингтонову заверу (иначе, Марy је мајка шкотског краља Јамеса).
- 10. 9. - Под руководством Доменица Фонтане на тргу Св. Петра у Риму подигнут премештени обелиск.
- 22. 9. - Битка код Зутпхена је шпанска победа над англо-холандском војском у централној Низоземској. Сир Пхилип Сиднеy је рањен, умире 17. 10.
- ца. 24. 9. - Краљ Рудолф поставио кардинала Јурја Драшковића за свог намјесника у Угарској[3].
- 6. 12. - Бан Тома Ердőдy код Иванића поразио Али-бега Соколовића (пакрачки санџак и Ферхат-пашин брат), који је упао у Славонију и погинуо у овом окршају[4].
- 12. 12. - Умро Стефан Батори, пољско-литвански владар, следеће јесени га наслеђује шведски принц Сигисмунд III Васа.
- 17. 12. - Го-Yōзеи је нови јапански цар (до 1611).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Завршено зидање манастира Пиве, задужбине Саватија Соколовића.
- Герасим Соколовић изгледа напустио место патријарха, следи му Саватије Соколовић.
- Фламанац Симон Стевин доказао да два тела различите тежине падају истом брзином.
- Основани руски градови Вороњеж, Самара и Тјумењ.
- Црква Богородица Памакаристос одузета Васељенској патријаршији, чија је била средиште.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 6. 12. - Ниццолò Зуццхи, астроном и физичар († 1670)
- ? - Јоханн Лудwиг Хектор вон Исолани, аустријски генерал († 1640)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 16. 2. - Иван од Забока, хрватски подбан
- 23. 4. - Никита Романович, руски бојар
- 28. 6. - Примож Трубар, реформатор (* 1508)
- 17. 10. - Пхилип Сиднеy, песник, дворанин (* 1554)
- 12. 12. - Стефан Батори, пољско-литвански владар (* 1533)
Референце
[уреди | уреди извор]- Литература
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)