Анка Берус
| АНКА БЕРУС | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Анка Берус | |||||||||||
| Место рођења | Сплит Аустроугарска | ||||||||||
| Датум смрти | 2. 6. 1991. (87 година) | ||||||||||
| Место смрти | Загреб,  Хрватска СФР Југославија | ||||||||||
| Супруг | Нико Берус | ||||||||||
| Професија | професор | ||||||||||
| Чланица КПЈ од | 1934. | ||||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||||||||||
| Народни херој од | 24. јула 1953. | ||||||||||
| Одликовања |
| ||||||||||
Анка Берус (Сплит, 16. просинца 1903. – Загреб, 2. липња 1991.) била је антифашисткиња, хрватска политичарка у СФР Југославији, јунакиња социјалистичког рада и |народна хероина Југославије.
Животопис
[уреди | уреди извор]Рођена је 16. просинца 1903. године у Сплиту. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду, а од 1922. до 1926. године студирала је на Филозофском факултету у Љубљани. Радничком покрету прикључила се као студентица.
Револуционарно дјеловање наставила је и као професорица гимназије у Сплиту од 1926. до 1936. године. Због тога је долазила у сукоб са школском управом. У сијечнују 1929. године, повезала се са Покрајинским комитетом КПЈ за Далмацију и активно радила у његовој техници. Чланица Комунистичке партије Југославије постала је 1934. године.
Послије једне полицијске провале 1936. године, била је ухићена и осуђена од Суда за заштиту државе у Београду на двије године затвора. Казну је служила од 1936. до 1938. године у Пожаревцу. Повратком у Сплит, наставила је са револуционарним радом и већ 1939. године поновно је била ухићена и упућена у Лепоглаву. Убрзо је пуштена на слободу, али је из Сплита била протјерана у Цеље. Ту се повезала с партијском организацијом и наставила са радом у Мјесном и Среском комитету Комунистичке партије Словеније за Цеље. У Цељу се није дуго задржала, већ је илегално прешла у Загреб и запослила се. Одмах се укључила у рад Синдиката радника и службеника прехрамбене индустрије.
У вријеме припрема за оружани устанак, била је један од организатора многобројних акција и диверзија усмјерених против усташа и њемачких фашиста. У ожујку 1942. године, Анка се пребацила на партизанско слободно подручје и одржавала везу између илегалних партијских радника у Загребу и партијских организација у НОВ Хрватске. Као чланица Бироа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и инструктор за Хрватско приморје, од ожујка до коловоза 1942. године, активно је радила на ширењу Народноослободилачког покрета у Приморју, Горском котару и Истри.
У липњу 1943. године, на Првом засједању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске била је изабрана је за вијећницу ЗАВНОХ-а, а од студеног 1943., била је вијећница Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије. Од рујна 1943. до листопада 1944. године, била је руководитељица и чланица Повјеренства ЦК КПХ за сјеверну Хрватску. Након ослобођења Далмације, крајем 1944. године, постала је чланицом Обласног комитета КПХ за Далмацију и Обласног Народноослободилачког одбора за Далмацију.
Послије рата, била је министрица у влади НР Хрватске од 1945. до 1949., предсједница Комисије државне контроле НР Хрватске од 1949. до 1950. године, министрица финанција НР Хрватске од 1950. до 1953., заступница у Сабору СР Хрватске и чланица Извршног вијећа СР Хрватске, чланица Политбироа ЦК КПХ, Извршног комитета ЦК СКХ и Централног комитета СКЈ, посланица Савезне скупштине Југославије од 1945. до 1963., чланица Савезног извршног вијећа од 1953. до 1956., предсједница Републичког комитета Социјалистичког савеза радног народа Хрватске и чланица Савјета федерације.
Умрла је 2. липња 1991. године у Загребу. Сахрањена је на загребачком гробљу Мирогоју.
Одличја
[уреди | уреди извор]Носитељица је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена Републике са златним вијенцем, Ордена народног ослобођења и осталих југославенских одличја. Орденом народног хероја одликована је 24. српња 1953. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије, „Младост“, Београд, 1975. година.
- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
- Хрватски биографски лексикон (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1983. година.