Артемизија II од Карије
За тиранки Халикарнаса која се борила у битци код Саламине, види Артемизија I од Карије. 
Артемизија II. од Карије (грч. Ἀρτεμισία; Артемисиа) је била сестра и жена Маузола[1], којег је 353. пне. наслиједила на мјесту сатрапа Карије[2]. Њен отац био је Хекатомно, оснивач династије Хекатомнида[3].
Живот
[уреди | уреди извор]Артемизија је позната у хисторији због необичног начина жаловања за својим преминулим мужем (и братом) Маузолом. Према древним хисторичарима, током двије године од његове смрти сваког дана узимала је пиће помјешано са Маузоловом урном. Такођер, навела је најеминентније грчке реторичаре да га спомињу у својим говорима, а на његову спомен дала је подигнути величанствени Маузолеј у Халикарнасу којег је Антипатер из Сидона уврстио у седам свјетских чуда. Према том споменику „маузолеј“ је постао опћенити појам за велики и импресивни гроб, обично изграђен за умрлог владара или неку другу значајнију особу.
Маузол и Артемизија владали су као покрајински намјесници Перзијске Монархије, но будући како су перзијски владари Артаксерксо II. и Артаксерксо III. политичку пажњу усмјерили углавном против племена Кадусија односно Египта[2], владали су прилично самостално па су били у могућности несметано присвојити неколико грчких полиса у Егејском мору.
Након Маузолове смрти, Артемизија је наставила његову политику подржавања олигархије на отоку Роду[4][5]. Овај потез провоцирао је покушај Рода да освоје главни каријски град Халикарнас, па су око њега поставили опсаду. Ипак, нападачи су учинили велику погрешку; заузели су само источни дио луке из којег нису могли видјети што се догађа на западу, одакле је кренуо одлучујући протуудар у којем су поражени[2]. Артемизија је остала задржала мјесто владара, но умрла је 351. пне., након само двије године владавине. Наслиједио ју је брат Идриеј, који је такођер био ожењен за властиту сестру Аду[2].
Маузолеј у Халикарнасу
[уреди | уреди извор]Маузолеј су извели архитекти Сатирос и Питис, а споменик је био висок отприлике 42 м, окружен на све четири стране с укупно 36 мраморних ступова (по 9 на сваком прочељу). Свако од четири прочеља украшавао је други кипар; Скопас (исток), Леокар (запад), Бриаксис (сјевер) и Тимотеј (југ). Након смрти Артемизије, маузолеј је наставио украшавати и пети кипар по имену Птерон, који је окрунио постојећи споменик са кровом у облику степенасте пирамиде која је садржавала 24 степенице. Шести умјетник Питије на самом је врху додао мраморну кочију са четири бијела коња. Артемизија је умрла прије сврштека градње маузолеја. Након освајања Рода на отоку је подигла властити кип, којег су локални становници називали „Абатон“[6].
Везе
[уреди | уреди извор]| Претходник: | Сатрап Карије (353. - 351. пне.) |
Насљедник: |
| Маузол (377. - 353. пне.) |
Идриеј (351. - 344. пне.) |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Артемизија (2), АнциентЛибрарy.цом”. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-11. Приступљено 2013-06-13.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Артемизија II. (Ливиус.орг, Јона Лендеринг)”. Архивирано из оригинала на датум 2001-03-31. Приступљено 2009-07-21.
- ↑ „Хекатомниди (Ливиус.орг, Јона Лендеринг)”. Архивирано из оригинала на датум 2010-01-19. Приступљено 2013-06-13.
- ↑ Диодор са Сицилије: Библиотхеца, XVI. 36. и XVI. 45.[мртав линк]
- ↑ Демостен: „Говори“ - За слободу Родоса 11.[мртав линк] и 27.
- ↑ Витрувије: „О Архитектури“, II. 8.[мртав линк]
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Артемизија II. (Ливиус.орг, Јона Лендеринг) Архивирано 2001-03-31 на Wаyбацк Мацхине-у
- Артемизија (2), АнциентЛибрарy.цом Архивирано 2006-05-11 на Wаyбацк Мацхине-у
- Гиованни Боццаццио: „О славним женама“ (Де мулиерибус цларис), пријевод: Виргиниа Броwн, издавач: Харвард Университy Пресс, 2001., стр. 115.-118.
- Остали пројекти
 | У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Артемизија II. |