Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Бургундско Војводство

Извор: Wikipedija

Бургундско Војводство је било војводство француског краљевства које настаје на делу територија бивше Краљевине Бургундије 890. године. Већ 932 године подручје Бургундије бива подијељено између овог војводства и новопроглашеног кратковечног Другог Бургундског Краљевства које бива анектирано у 11 веку од Светог Римског Царства. Француски краљ Роберт II ће успети 1014 анектирати Бургундско Војводство, али већ 1032. године његов син Хенри I од Француске је присиљен обновити војводство које потом траје до 11.11.1361. године када умире његов задњи наследник и оно се потом враћа француској круни. Мање од двије године касније француски краљ Иван II., краљ Француске поновно обнавља војводство дарујући га свом најмлађем сину Филипу. Под његовим потомцима Бургундско Војводство постаје независна моћна држава која се простире од границе Швајцарске па све до Ла Манша. Изненадна смрт Карла Смелог постаје за развој Европе један од најважнијих иако најчешће заборављених догађаја којим де фацто нестаје ово војводство, а из његових северних слободних остатака настаје Холандија.

Прво војводство

[уреди | уреди извор]
Три Бургундије око 900 године. Доња и Горња Бургундија се уједињују у Краљевину Бургундију (933-1032/1378)
   Бургундско Војводство

До стварања Бургундског Војводства долази крајем 9 века у доба анархије која захвата Западнофраначко Краљевство које почиње након смрти краља Луј II 879. године. Одбивши признати нове краљеве браћу Карломана и Луја III Босо од Провансе се побунио и прогласио независност само да би био издан од брата Ричарда Суца који ће заједно с краљевском војском освојити дио братовљеве државе. За то бива награђен освојеним подручјем и титулом грофа Аутуна 880..То почетно подручје ће касније бити додатно проширено након чега се од 890. године Ричарда назива војводом Бургундије. Комбинацијом дипломације и богатства Бургундског Војводства Ричардов син Рудолф ће постати краљ-узурпатор западнофраначке државе 923. године, а своје војводство ће бити присиљен препустити брату црном Хугу. Након братовљеве смрти без насљедника Хуго одбија признати Луја IV. за француског краља што доводи до рата који уништава аутономију Бургундског Војводства тако да у њој на власт 956 године долазе браћа Хуге Цапета који постаје француски краљ 987. године. Након смрти Хуга Великог војводе од Бургундије 1002. године његов нећак француски краљ Роберт Побожни ће напасти Отона-Wиллиама последњег војводу првог војводства. Рат завршава победом Роберта II 1004. године и уједињавањем титуле француског краља и војводе Бургундије. Следећих 28 година Бургундско Војводство постоји само де јуре или као војводство којим управља престолонаследник и које се готово непрекидно налази у побуни против краљевске власти.

Друго војводство

[уреди | уреди извор]

До де фацто и де јуре обнове војводства долази 1032. године када француски краљ Хенрик дарује Бургундију свом брату Роберту како би зауставио његову побуну. Нове династија војвода се у првом раздобљу више понашала као баруни разбојници који све који могу пљачкају него војводе. Екстремни примјер таквог понашања је био Еудес Црвени због своје пљачке енглеског архиепископа који је пролазио кроз војводство. 12 век је тако доба баруна разбојника који некада подржавају француског краља као што је то учинио војвода Хуго II борећи се заједно с Лујем Дебелим против Енглеске или се боре против њих као што је то учинио Еудес II од Бургундије који јавно одбија признати Луја VII за француског краља зависно од расположења војвода. Владавина Еудеса III на прелазу из XII у XIII век постаје доба промене када Бургундија напокон почиње функционирати као лојално феудално војводство са свим што произлази из тога. Завршетак раздобља баруна разбојника и увођење унутрашњег реда резултира првом појавом другог војводства на европској сцени када помаже француском краљу у рату против енглеског краља Ивана Без Земље и светог римског цара Отона IV. Током дуге владавине Хуга IV која почиње 1218. године настављен је тај тренд јачања војводства чији владар успјева купити титуларну круну Солунског Краљевства, али до нове промене долази у доба Роберта II који комбинацијом припајања грофовија и јачањем централизма у војводству постаје признати моћни човјек који ступа на највише државне дужност француског краљевства. Почетак 14 века представља врхунац моћи интернационалне моћи овог Бургундског војводства. То је доба када Луј од Бургундије син пре наведеног Роберта постаје један од кнезова Ахаје путем комбинацијом венчања и војног освајања само да би потом 1316. године био отрован. Иако ће војвода Еудес IV бити присиљен да се 1320. године одрекне круне Ахаје и оне Солунског Краљевства он игра у првој половици 14 века изнимно важну улогу у Француској тако да се 1318. године жени кћерком француског краља Филипа V. Та тадашња важност Бургундије постаје један од многих разлога за почетак Стогодишњи ратстогодишњег рата када француски краљ Филип VI искориштава енглески азил дан преваранту који је хтио преузети бургундску грофовију (у склопу војводства) како би легално анектирао енглеске посједе у Француској чиме је истовремено купио лојалност Еудеса IV. Након избијања стогодишњег рата бургундска војска се бори на подручју данашње Холандије (1340), Бретање (1341) и Аквитаније (1346) на страни Француске против Енглеске. Смрт Еудеса IV од последице куге је 1350. године на престо војводства довела његовог малолетног унука Филипа од Бургундије који ће венчањем с Маргарет од Фландрије 1357. године постати владар и данашње Белгије. Смрћу Филипа од Бургундије 1361 године такођер од последице куге долази до изумирања владајуће бургундске династије након чега је војводство припојено краљевској домени.

Треће војводство

[уреди | уреди извор]
Бургундско Војводство у доба Карла Смелог 1467.-1477.