Цријеп
 Ово је главно значење појма Цријеп. За друга значења, в. Цријеп (разврставање). |
Цријеп (ијек.) или цреп (ек.) је врста кровног покривача који се обично прави од глине, а може бити и од бетона, стакла и других материјала.
Глинени цријеп
[уреди | уреди извор]Глинени цријеп се производи од квалитеније глине него опека. С водом добро израђена глина обликује се ручно у калупима или машински извлачењем помоћу пужне пресе. Обликовани цријеп суши се на зраку или у сушарама, а затим се пече у кружним или тунелским пећима на температури од 1200°Ц. За украсно покривање цријеп се може ангобирати и глазирати. Вучени цријепови су производи од печене глине, рађени истискивањем на одговарајућој машини. Према облику израђују се три врсте вученог цријепа:
- вучени цријеп с једноструким жлијебом
- бибер вучени цријеп
- каналице (ћерамида или вучени жљебњак).
- специјални комади
Вучени цријеп
[уреди | уреди извор]Вучени цријеп има облик правокутне плоче, која на крајевима дужних страна има жлијеб са једне стране окренут према лицу, а са друге стране према наличју, тако да се приликом покривања међусобно поклапају. Вучени цријеп са жлијебом користио се још у античкој Грчкој када се израђивао у величини од око 40x60 цм (данас ове мјере износе скоро дупло мање). Вучени цријеп због својих двостраних жлијебова трпи и накошење од 18-20 ступњева нагиба, а друге погодности су мањи утрошак по квадратном метру крова, једноставно и брзо уклапање, могућности обликовања, па тако овај цријеп када се постави на кров може изгледати као каналица или чак и као бибер цријеп (с простим додатком жлијебова).
Бибер вучени цријеп
[уреди | уреди извор]Бибер вучени цријеп је у облику правокутне плоче чија је ужа страна заобљена тако да радијус заобљења износи од 100 до 180 мм. Површина лица цријепа може бити глатка или уздужно избраздана. Да би се омогућила боља вентилација, препоручује се да се с наличја израђују ребра дебљине око 2 мм и ширине до 20 мм преко којих цријеп полаже на летве. Због једноставног налегања преклапањем без жлијебова, бибер цријеп не трпи нагибе крова мање од 45 ступњева. У пракси се обично примјењује двоструко крунско покривање, тј. приликом слагања једног реда, одмах се преко њега поставља и слиједећи смакнут за пола ширине.
Каналице (ћерамида)
[уреди | уреди извор]Каналица има облик коничног олука и мора бити глатка са обе стране.
Специјални комади цријепа
[уреди | уреди извор]Постоје још и различити специјални облици цријепа који се примјењују на појединим мјестима на крову, а то су:
- Сљеменици (сљемењаци, седла) – цријепови у облику подужно половљене цијеви (дужине 35-50 цм) који се постављају на сљеме крова тако да воду са највише точке крова и с прелома шаљу на двије кровне равнине. Још у античкој Грчкој израђивани су и трокраки сљеменици који су постављани на рогове кровова, а и данас их праве неки произвођачи. Постоје и завршни сљемењаци у облику шапе или шкољке.
- Вентилацијски – су они цријепови (најчешће из реда вучених цријепова) који на у средини на доњем крају имају вентилацијски отвор за зрак, лако су уочљиви на равнини крова.
- Цријепови за задржавање леда и снијега на крову (сњегобрани). Они служе да задрже комаде леда да приликом отопљавања не слизну преко стрехе, што представља стварну опасност, посебно код вишеспратних зграда, где би удар леда могао усмртити случајног пролазника.
- Цријепови за продор инсталација (антенски ступови и слично).
Бетонски цријеп
[уреди | уреди извор]Производи се тако што се бетон лије у калупима, а затим се на површину наносе специјални премази који цријепу дају боју и штите га. Спада у новије материјале. Тежине глиненог и бетонског цријепа су исте по метру квадратном површине крова, али појединачно бетонски цријеп је тежи јер је геометријски већи. Карактеризира га висока чврстоћа, квалитета и велики избор боја.
Стаклени цријеп
[уреди | уреди извор]Ови цријепови служе за пропуштање дневне свјетлости у просторију коју покривају. С обзиром да у том случају не може бити дасака или додатне изолације испод њих, примјењују се на тријемовима, наткривеним гаражама, у таванима и сл.
