Датотека

Датотека или фајл (енгл. file) је структурирани састав података који су садржајно уско повезани и који се налазе на интерном (нпр. хард диску) или екстерном (нпр. ДВД) медију за меморисање. Подаци меморисани у датотекама опстају и након престанка рада одређеног програма којем припадају и називају се персистентни подаци (енгл. persistance, што значи одржано, постојано).

Датотечни систем (енгл. filesystem)

Датотеке се у скоро свим оперативним системима одржавају путем филесyстем-а. Датотечни системи регулишу приступ харддиску, меморији, мрежи и специјалним датотекама. Код већине оперативних система, садржај једне датотеке је обично једнодимензионални ред бајта (енгл. byte), дакле цијелих бројева између 0 и 255. Тек корисник датотеке или сам оперативни систем интепретирају ове бројчане редове као текст, програм или слику.

Датотечни систем уређује поред директорија са датотекама и горе описаним садржајем датотека и атрибуте датотека. Атрибутима припадају тип датотеке, величина датотеке (број бајта у датотеци), регулисање права за писање и читање датотеке, датум настанка, датум задњег приступа и датум задњих промјена датотеке. У зависности од оперативног система могући су и додатни атрибути.

У датотекама примјењени знакови зависе од датотечног система, оперативног система и постављених језичких поставки. Код УНИX компатибилних датотека у имену се нпр. не смију налазити знакови '/' и НУЛ-знак. Додатно је дужина имена датотеке ограничена на 255 знакова. Знакови могу бити различито кодирани а новији оперативни системи подржавају и уникод.

Логичка и физичка слика датотека

Датотеке се могу посматрати на два начина. Логичка слика (погледај логичка датотека) приказује датотеку као редове информацијских цјелина. У физичкој слици датотека се састоји из реда информационих блокова исте величине.

Врсте датотека

Датотеке се могу користити у различите сврхе као и бајти из којих се састоје. По садржају разликују се слиједеће датотеке:

Програми (датотеке које могу извршити разне функције)
- програми писани у машинским језицима
- програми писани и језицима различитих скрипти (нпр. реxx)
Датотеке (садрже информације и служе за приказ/очување истих)
- програмски код (текст)
- текстуалне датотеке
- музичке датотеке (нпр. WАВ, МИДИ, МП3)
- графичке датотеке
- базе података
Директорији
Специјалне датотеке (псеудо-датотеке)
- датотеке за различите хардверске компоненте
- Процесне информације

Могућности за маркирање типа датотеке:

Маркирање путем оперативног система (нпр. програм или текстуална датотека)
Маркирање путем имена датотеке (нпр. .доц на крају имена)
Маркирање унутар датотеке (нпр. <?xмл версион="1.0" на почетку)
Меморисање у одређеним директоријима

Приказ датотека помоћу симбола

У графичким програмима за приказ структуре директорија и постојећих датотека као што су Финдер, Еxплорер или Цоммандер датотеке су приказане као листе или симболи у одређеном директорију.

Повезано