Горан Каран
Горан Каран | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Горан Каран |
Датум рођења | 2. 4. 1964. |
Мјесто рођења | Београд, СР Србија, СФРЈ |
Занимање | пјевач |
Музички рад | |
Период активности | 1988 - |
Жанр | Поп, Дисцо |
Остало | |
Службене странице | http://www.goran-karan.com |
Горан Каран (Београд, Србија, СФРЈ, 2. травња 1964. -), домаћи пјевач забавне глазбе.
Глазбена каријера
[уреди | уреди извор]Почетком 80-тих почиње се бавити глазбом у групама “Епицентар”, “Зиппо”, “Биг Блуе” (раније Црна Удовица). Године 1995. као вокални солист групе “Биг Блуе” добива награду за роцк-хит године “Признај ми”. Исте године добива главну улогу у мјузиклу “Сарајевски круг”. Албум “Сарајевски круг”, као и првијенац групе “Биг Блуе”, издани су на хрватском и енглеском језику, уз многе концерте у Аустрији, Њемачкој, Италији, Француској, те два гостовања у Сједињеним Америчким Државама.
Почетком 1997. године Горан Каран започиње соло каријеру, а већ 1998. осваја “Задар-фест” с пјесмом “Казна ми је што те љубим”. Крајем 1998. године у Бечу наступа у главној мушкој улози у мјузиклу “Роцк Ит” у театру “Ронацхер” у бечкој продукцији састављеној од осам најпопуларнијих мјузикла од краја 60-тих година наовамо: “Јесус Цхрист Суперстар”, “Греасе”, ”Хаир”, “Томмy”, итд.
Горан Каран 1999. објављује свој први соло албум “Као да те не волим”, који је резултат сурадње с прослављеним сплитским складатељем Зденком Руњићем. Плоча је била најпродаванија те године у Хрватској и постала је платинаста. Исте године он побјеђује на најпрестижнијем хрватском фестивалу “Мелодије хрватског Јадрана” с Руњићевом пјесмом “Прозор крај ђардина”. У анкети “Слободне Далмације” проглашен је “Пјевачем године”, као и у избору и гласањима бројних других листова и радио постаја у Хрватској. Пјесма “Липа си, липа” побиједила је на фестивалу “Хит љета” у Пули.
Горан Каран имао је до сада низ значајнијих концерата. Са “Сарајевским кругом” наступио је осам пута у Концертној дворани “Ватрослав Лисински” у Загребу, два пута у “Постхофу” у Линзу и у “Тхеатер ан дер Wиен” у Бечу. Врло успјешно наступа као самостални извођач, те је због великог интереса у вељачи и ожујку 2000. године одржао четири велика солистичка концерта у Концертној дворани “Ватрослав Лисински”. Телевизијска снимка концерта на сплитском Перистилу (љето 1999. године) номинирана је за свјетски ТВ фестивал “Златна ружа Монтреауxа”.
У липњу 2000. године Горан Каран одржао је успјешну турнеју на Западној обали Сједињених Држава, а крај турнеје “Као да те не волим” обиљежио је спектакуларним концертом на Тргу бана Јосипа Јелачића у Загребу, којег је снимала Хрватска радиотелевизија.
На “Дори 2000” с пјесмом “Кад заспу анђели” Горан Каран осваја прво мјесто и на натјецању “Еуросонг” за пјесму Еуровизије у Стоцкхлому заступа Хрватску гдје осваја девето мјесто.
Престижна дискографска награда “Порин 2000” припала му је три пута и то за “Најбољи албум забавне глазбе”, за “Најбољу мушку вокалну изведбу” и “Најбољу вокалну сурадњу” (дует с Оливером Драгојевићем).
За нову дискографску кућу “Цантус” у српњу 2000. године Каран издаје промотивни сингл с пјесмом “Ја сам само вагабундо”, с којом наступа на фестивалу “Мелодије хрватског Јадрана 2000” и осваја награду “Златни галеб”. Крајем српња 2000. објављује свој други самостални албум под називом “Вагабундо”. На њему је с композитором Зденком Руњићем окупио исту “побједничку” екипу сурадника као и на првом албуму.
Исте године наступит ће на “Загребфесту”, одржати турнеје по Хрватској (с посебном серијом концерата "Вагабундо" у казалишним кућама), Словенији (такођер с “казалишним” концертима), Швицарској, Њемачкој, Француској и Словачкој.
У 2001. години албум "Вагабундо" биљежи успјехе у Турској, издан је у изворној верзији, а складба "Стаy Wитх Ме" (Остани у енглеској верзији) заузима прва мјеста на турским топ љествицама. Крајем године Каран је боравио у Турској гдје је имао неколико наступа у склопу промотивне турнеје; на избору Форд Супер модел оф тхе yеар, у турској верзији БИГ БРОТХЕР СХОW. Наступи су изузетно медијски попрачени, интервјуи за 10 ТВ постаја као и за часопис Цосмополитен. Након успјеха у Турској пјесма "Стаy Wитх Ме" доживјела је многе обраде у свијету (јужна Кореја, Њемачка).
Нови албум с највећим хитовима и двјема новим складбама, "Далматинске сузе", објавио је крајем липња 2001. године. Плоча је продана у златној тиражи, а са насловном пјесмом је освојио награду "Златни галеб" на "Мелодијама хрватског Јадрана" 2001. године.
Крајем липња 2002. године Горан Каран са насловном пјесмом са новог албума (који је изашао у коловозу 2002. године) "АХОЈ", побјеђује на "Мелодијама хрватског Јадрана". У јесен 2002. наступа у Турској на интернационалном фестивалу медитеранске пјесме "Мегахит" са енглеском иначицом пјесме "Потонут ћу у мрак" и осваја друго мјесто.
2003. година је започела са турнејом по Канади, затим је слиједила турнеја по Аустралији и Новом Зеланду, те припрема насловне улоге у хрватском мјузиклу Зденка Руњића "Гргур".
У 2004. години на Сплитском фестивалу осваја другу награду стручног жирија са пјесмом "Пристајем на све", на интернационалном фестивалу "Сунчане скале" у дуету са Иваном Банфић и пјесмом "Љубав требам сваки дан" осваја друго мјесто , а на "Охридфесту" припала му је прва награда за пјесму "Свит је луда балота".
2005. година Каран потписује уговор с дискографском кућом Менарт за коју исте године објављује свој четврти студијски албум, "Од срца до усана", са 16 складби. Албум је најављен успјешним синглом "Бијеле заставе" којег је Горан извео на Дори 2005. Услиједило је судјеловање на Сплитском фестивалу са складбом "Ружо моја била" с којом је Каран побиједио и освојио Гранд Приx. Успоредо с изласком албума, Горан је започео и хуманитарну акцију "Од срца до усана" с којом је до средине 2006. обилазио Домове за незбринуту дјецу.
Горан даље наставља редати нове синглове који ће се наћи на његовом надолазећем петом студијском албуму чији се излазак најављује за студени 2007. године. Финале ХРФ-а 2006. осигурава му складба 'Ово срце'. Поновни успјех постиже и на Фестивалу забавне глазбе Сплит '06 с пјесмом 'Да ме појубиш' којој је припало Сребрно једро публике у Суперфиналу фестивала. Пјесма 'Дите јубави', иначе дует с младим оперним умјетником Сашом Јакелићем, на 9. по реду фестивалу Далматинске шансоне у Шибенику 2006. добила је Прву награду публике и поновно Каран вратила на врхове домаћих топ листа.
2007. улази у финале 11. ХРФ-а са складбом "Витре мој". А на 10. јубиларном фестивалу Далматинске шансоне Горан с пјесмом "Дица" осваја другу награду стручног жирија. У студеном (15.11) Горан одржао је велики концерт у Концертној дворани Ватрослав Лисински.
При Загребфесту 2007. је наступао с Тамбуршким Оркестром и Збором Пинковац с јачком "Далеко је море", коју је написао друштву за 30-љетни јубилеј постојања.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]Службена страница www.горан-каран.инфо Архивирано 2019-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у Фан страница горанкаран.атспаце.цом