Град

За остале употребе, в. Град (разврставање).

Град је релативно велико и стално урбано насеље у којем већина становништва живи од индустрије, трговине и сервисних дјелатности за разлику од села гдје је већина економских активности заснована на пољопривреди.

Између уобичајеног значења ријечи град и онога у административној употреби постоји битна разлика, која често доводи до забуна и неспоразума. Многи градови имају засебан административни, правни или повијесни статус темељен на локалном закону. Зато се понегдје за ово друго значење користи синтагма управни град.

Градови опћенито имају развијене системе за здравство, инфраструктуру, кориштење земљишта, становање, урбанизам и транспорт. Градови такодјер имају дефинирана индустријска, трговачка и резиденцијална подручја. Велики град површином и/или бројем становника постаје метрополис (као нпр. Шангај), а једном кад се рашири до сусједног града и споји се с њим постаје мегалополис (нпр. Токио и Јокохама).

Градови су расли и развијали се носећи са собом своје предности и мане. Предности су укључивале: смањене трошкове транспорта, размјену добара и идеја, дијељење природних ресурса, неограничен приступ тржишту, а касније тијеком развоја и погодности попут водовода и канализације. Мане су укључивале: смањење стамбеног простора, пораст криминала свих врста, повећану смртност, повећане трошкове живота и загађење.

Једна карактеристика која разликује мало мјесто од великог града је организирана локална власт. Мјесто или мање насеље постиже своје заједничке циљеве неформалним договорима међу сусједима или под водством вође/поглавара/старјешине. Градом управљају професионални администратори који доносе правила и 'регулативу', те посебне порезе и таксе (храну или друге потрепштине којима се може трговати) да би се намирила градска власт. Та градска власт могла је бити темељена на религији, насљедном праву, војној моћи, опћекорисним пројектима (напр. изградња канала), пољопривреди и расподјели хране, земљопосједништву, мануфактури, трговини, финанцијама, или комбинацији наведеног.

Друштва и људске заједнице које бораве у градовима често се називају цивилизације.

Град као урбана целина

Град је урбана средина, тј. насељено место са свим карактеристикама једног урбанизованог, култивисаног насеља и градским садржајима који га одређују: (асфалтираним или поплочаним) улицама, трговима, градским четвртима, деловима града, парковима и перивојима, шеталиштима, градским корзом и главном градском улицом, управним и комуналним функцијама (полиција, дом здравља, пошта, ватрогасно друштво, осигуравајући заводи), школама и дечијим вртићима, образовним установама општег и посебног карактера, медијима (радијске и телевизијске ћелије, новинске куће), верским објектима, одређеним бројем продавница, у већини случајева и са робним кућама или тржним центрима, угоститељским објектима (хотелима, преноћиштима, градским кафанама, кафићима и дискотекама), индустријом и производним погонима, и слично за разлику од села тј. насељеног места где је већина економске активности заснована око пољопривреде и у ком нема развијених градских садржаја. Град се одликује одређеном величином, која варира од густине настањености, значајем и опремљеношћу и присутности градских садржаја у њему.

Израз „град“ се често користи нестручно од стране лаика као синоним за центар, односно градско језгро, или за излазак, за градске атракције, за вечерње проводе (рецимо шеталиште) или на она места у граду која њима обилују те се ови садржаји поистовећују са употребом овог термина који има ипак комплексније одређење.

Градови кроз историју

Град је један од најзначајнијих феномена у људском друштву и доста су старог постанка. Као први градови су била насеља. Човек је био номад у почетку, првенствено је био ловац и треба уочити моменат када је то престао да буде. Тек тада можемо да говоримо о човеченству које се формирало.

Градови настају у време када човек почиње да култивише биљке, почиње да припитомљава животиње и већ се неко време бави риболовом- почиње стварање цивилизације и прва насеље настају на рекема и отоцима.

7.000. – 6.000. година пне. настали су први градови и то у долини реке Нила као једна од првих цивилизација Египта где се располагало стеном и каменом односно чврстим материјалима који су употребљани у градњи грађевина које су се до данас очувале. Између Тигриса и Еуфрата настаје Мезопотамија као цивилизација за коју се верује да се истовремено развија са Египатском културом. На блоском исоку пре 7.000.- 5.000. пне. настао је један од првиг градова Јерихон што је такорећи у неолиту, дуго се одржео и има најдужи континуитет и помиње се и у Библији.

Градови су одувек били жртве напада, пљачки, палежа надолазећих народа и Јерихон је много пута пљачкан и паљен. Град Вавилон интересантан је по своме склопу и он је плански грађен. Вавилонска кула је степенасто здање које се завршевало астрономском опсерваторијом јер су Асирци били признати астрономи посматрали су звезде и бележили кретања планета.

Познате су старе цивилизације на реци Инд у Пакистану као тек недавно откривени град Махенго којег је открио Џерџ Маршал а поред овога на истој реци и градови Иград и Харапа као локација које су на великој реци логичне и значајне за риболов и комуникацију на води. Како ту није било камена задило се од неке врсти цигала земле и блата које се расквасило.и ако су у то мешали и нафту и тако је учинили отпорнијом и дуго се задржала као интересантно уређени град са комуникацијама и инсталацијама водовода и канализације које је градила за оно време врло напредна цивилизација мада јој је производња била на самом почетку и судови су од печене замље и нема грнчарског кола.

Градови у правом смислу су настали када је промађен метал (бакар, злато и сребро) и од тога се времена развој одвија убрзано и то је ступањ развоја који је карактеристичан за град.

Духовни живот, магија и воља да се на све силе утиче митиским путем и ако је то бивало неуспешно и јављало се веровање на најпримитивнијем степену човековог духовнох живота. Затим настају религије што се може констатовати и у формама градова које су трбале да умилосте богове. Следећи ступање је појава монотеистичких религија јеврејске, хришћанске и исламске што се одражавало на градове и његове форме. На Дунаву између палеолита и неолита развијало се насеље Лепенски вир

Структура насеља односно градова

Физичка структура која се односи на физичке стране градске целине.
Функционална структура која се односи на оне структуре града које се односе на функцију, као функционалне зоне на саобраћај и кретања људи и роба као и информација.
Органска структура као оно што се односи на животне потребе, духовне потребе, потребе окупљања, контакта људи и то су друшвени центри и важне друштвене активности.
Формална структура која се односи на формалне аспекте како је град саграђен, материјал зграде формирање улица што представља рукопис једног града.

Постоје два типа формирања насеље:

Спонтано хаотичко формирање уз употребу кривудавих улица, ћорсокацима, малим трговима што ове градове чини слободним насељем и
плански развијаним насељима.

Човек живи као изразито социјално биће у заједници и једино у заједници може да просперира.

Мегалополиси су метрополитски центри градови специјалних структура Новинар Е. Хавард је предложио вртне градове и предлагао да град не пређа величину од 30.000 становника док највећи град на свету Токио има преко 10.000.000 становника и овакови многољудни градови су скупи и неприродни али ипак градови и даље расту и за сада нема услова да се томе стане на пут.

Град и критика савремених градова

Занимљиво је да данас постоји један једини појам за град као што је Смирна, а под тај исти појам „града“ се може сврстати Јерихон, Библос, Суза, Шурупак, Лагаш, Троја прикључујући и савремене и модерне агломерације као Токио, Њујорк, Лондон, Париз, Москва или још недовољно идентификоване суперградове као Ранстед Холанд или Рур. Данашњи град није човеку пријатељски наклоњена средина. Хомер је писао да је Ахил могао да три пута оптрчи око Троје, што је он сматрао за сасвим обичну ствар јер је она била мања од данашње јединице суседства, док је данас потребно десет пута више да се у хеликоптеру облети око Токија. Право на име и потпадање под појам града има само она група која има одређени квантум енергетског потенцијала и која је везена за тло. Град мора да има своја осећања и да исказује одређену експлицитну историчност. Равнотежа између старог и новог се у градовима стално помера на штету старог.

Данас постоје многи теоретичари који критикују савремени град и градске агломерације и истичу вредност које град рапидно губи. Један немачки теоретичар назива немачке градове подругљиво „чистим као у писоарима“.

Повезано

Литература

W. Доринг: Перспективен еинер Арцхитектур, Франкфурт 1970.
V. Процхаска: Приручни словник научни, Праг 1963.
Марие Бенешова: Јосеф Гочар, Праг 1958.
Е. Хрушка: Проблеми сучаснехо урбанизму, Братислава 1966.
Б. Богдановић: Урбс & Логос, Градина 1976.
А. Митсцхерлицх: Дие Унwиртлицхкеит унсерер Стадте, гесцхриебен 1965.

Екстерни линкови

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Град
	Потражите израз град у W(ј)ечнику, слободном рјечнику.