Хуту
Хуту је име које је дано једној од три етничке групе које живе у Бурундију и Руанди. Хуту су међу њима највећа етничка група. 85% Руанђана и 85% Бурундијаца су Хуту. У културном смислу, то се сматра помало умјетном подјелом, која далеко више темеља има у класној подјели него етницитету, јер нема значајних језичких или културних разлика између Хутуа и других етничких група у регији, посебно Тутсија. Кроз хисторију су пак постојале физичке разлике, посебно по питању просјечне висине и физичког изгледа. Хуту и Тутси дијеле исту религију и језик. Многи научници указују на важну улогу белгијских колонизатора у стварању идеје о Хуту и Тутси раси. То се односи на контроверзну теорију о хамитском поријеклу народа Тутси.
Хуту су у регију Великих језера дошли око 1. вијека н.е., покоривши народ Тwа. Хуту су доминирали регијом кроз низ малих краљевина све до 15. вијека. Сматра се да су у то доба Тутси дошли из Етиопије и покорили Хутуе. Монархија Тутси преживјела је до краја колонијалне ере 1950-их, а белгијски властодршци су кодифицирали етничке подјеле како би се одржали на власти. Тутси монархија је убрзо свргнуто и област је подијељена на Руанду и Бурунди године 1962. Тутси су без обзира на све доминирали Бурундијем, док су Хуту имали доминацију над Руандом до 1994.
Повезано
[уреди | уреди извор]- Руандски геноцид
- Тутси - садржи успоредбе између Хутуа и Тутсија
