Иво Перишин

Иво Перишин
Градоначелник Сплита
Мандат 1965. – 1967.
Претходник	Анте Зелић
Насљедник	Јакша Миличић
Рођење	4. српња 1925. Каштел Камбеловац, Хрватска
Смрт	30. листопада 2008. Загреб, Хрватска
Занимање	економист

Иво Перишин (Каштел Камбеловац, 4. српња 1925. - Загреб, 30. листопада 2008.), хрватски економист, педагог, политичар и професор емеритус Економског факултета у Загребу, редовити члан Хрватске академије знаности и умјетности у Разреду за друштвене знаности.

Животопис

Иво Перишин родио се 1925. године у Каштел-Камбеловцу, код Сплита, гдје је завршио основну школу, а гимназију у Сплиту. Школовање је било прекинуто за вријеме рата у којем судјелује од 1941. године. Студира економске знаности на Финанцијско-економском институту у Лењинграду, с којег (након завршена 4 семестра) прелази на Економски факултет у Загребу гдје дипломира 1949. године. Након дипломирања ради у Министарству финанција у Загребу и Осијеку, а затим неколико година ради као професор на средњој економској школи гдје предаје "финанције" и "економику". Године 1956. постаје професор Високе привредне школе у Загребу, а затим Економског факултета. Ту почиње његов суставни знанствени рад на питањима новца, кредита и банкарства. Уласком Високе привредне школе у састав Загребачког свеучилишта (1958.) изабран је за изванредног професора, а 1967. године за редовног из предмета "финанције" (монетарно-кредитна политика). Године 1959. докторира у Београду тезом "Новчана кретања и њихов значај у привредном животу". Затим одлази на специјализацију у Француску, Белгију и Италију ради проучавања западноеуропске монетарно-кредитне политике. Иако је од 1963. године, као истакнути финанцијски стручњак, обављао значајне дужности (међу осталим генерални директор НБ Хрватске, подсекретар у Савезном секретаријату за финанције, гувернер Народне банке Југославије, предсједник Извршног вијећа Сабора, предсједник Сабора СРХ, а од 1978.-1986. године предсједник Савезног Савјета за привредни развитак и економску политику), наставно-знанствену дјелатност није никада прекидао.
Од 1965. до 1967. године био је сплитски градоначелник.
Наставничка и знанствена дјелатност проф. Перишина се тако испреплетала с његовим вишегодишњим ангажманом на најодговорнијим мјестима нашег финанцијског, а посебно монетарног система.
Неколико година судјеловао је у раду скупштина и конференција Међународног монетарног фонда, Свјетске банке и Банке за међународне обрачуне у Баселу те на неколико међународних симпозија. До краја 2007. године објавио је 30 књига и 160 студија, а уз то велик број чланака у дневном тиску, рецензија и реферата.

Знанствени рад

У његову знанственом дјеловању четири теме заузимају доминантно мјесто. Као монетарног теоретичара и истраживача, а затим и као једног од водећих економских политичара, заокупља га проблематика новчаних кретања, а посебно новчаних токова и њихових одређујућих фактора. Његови најважнији радови о тој тематици јесу књиге "Новац и привредни развој" (Загреб 1961) и "Монетарно-кредитна политика" (Загреб 1964. год.). На те радове који представљају фундаментална и веома конкретна истраживања надовезују се његове студије и многобројни прилози о карактеру и узроцима наше, па и свјетске економске нестабилности и инфлације. Треће подручје специјалног знанственог интересирања Иве Перишина је истраживање веома сложене и специфичне сфере кредитних односа у оквиру цјелокупних друштвено-економских односа у нас. Најбољи преглед тог рада садржан је у Зборнику његових радова "Новац, кредит и банкарство у систему самоуправљања" – Загреб, 1975., која укључује и студију "Трансформација, кредитног и банкарског система Југославије". Спознаје до којих је дошао обрађујући проблеме монетарног и кредитног сустава, нестабилности и инфлације тог код нас постојећег сустава финанцијских односа усмјерили су га на истраживање свјетског финанцијског сустава и финанцијског тржишта као четврто подручје његовог истраживачког рада. Резултат тих најновијих његових истраживања представља опсежно дјело (580 страна) "Свјетски финанцијски вртлог" које је објављено 1988. Од 1977. г. члан је ЈАЗУ када је изабран за изванредног члана Академије, а од 17. свибња 1990. редовни члан ХАЗУ. За свој знанствени рад добио је двије награде Божидар Аџија. Прву 1972., а другу 1976. године. К томе добио је награду Града Сплита 1984. г. Сенат Загребачког свеучилишта 16. студеног 1993. године, додијелио му је почасно звање проф. емеритус. Укупним својим дјелом академик Иво Перишин осигурао је себи трајно мјесто у хрватској економској знаности.

Извор

• Разред за друштвене знаности Хрватске академије знаности и умјетности