Јапан

Јапан 日本国 Ниппон-коку Нихон-коку
Застава Царски грб
Химна: "Кимигајо"
Главни град	Токијо
Службени језици	нема
Влада	Унитарна парламентарна уставна монархија
• Цар Јапана	Нарухито
• Премијер	Фумио Кисхида
Легислатура	Коккаи
• Горњи дом	Сангиин
• Доњи дом	Схūгиин
Утемељење
• Национални дан оснивања	11. вељаче 660. пне.
• Меијијев устав	29. студеног 1890.
• Устав	3. свибња 1947.
• Споразум из Сан Францисца	28. травња 1952.
Површина
• Укупно	377.944 км2 (62.)
• Воде (%)	0.8
Становништво
• Процјена за 2012.	126,659,683 (10.)
• Попис из 2010.	128,056,026
• Густоћа	337.1 /км2 (36.)
БДП (ППП)	процјена за 2013.
• Укупно	$4.729 трилијуна (4.)
• Пер цапита	$37,135 (21.)
БДП (номинални)	процјена за 2013.
• Укупно	$5.007 трилијуна (3.)
• Пер цапита	$39,321 (23.)
Гини (2008)	37.6 средњи (76.)
ХДИ (2013)	▲ 0.912 јако висок (10.)
Валута	јен (¥) (ЈПY)
Временска зона	УТЦ+9 (ЈСТ)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+9 (без примјене)
Позивни број	+81
Веб-домена	.јп

Јапан (јап. 日本 [Ниппон [нип̚пõ̞ɴ] или Нихон [нихõ̞ɴ]], службено 日本国 [Ниппон-коку или Нихон-коку, значење "Држава Јапан"]), оточна држава у источној Азији смјештена на ланцу отока источно од Азијског континента, на западном рубу Пацифичког оцеана сјеверно од Источнокинеског мора. Јапан чини архипелаг од више од 3000 отока, а највећи отоци са сјевера према југу су: Хоккаидо, Хонсху, Схикоку и Кyусху који чине више од 97% површине. Већи број мањих отока окружује ова четири, као и групе удаљених отока Окинаwа и Рyукyу.

Јапанско је оточје дио пацифичкога ватреног прстена и настало је као посљедица подвлачења Филипинске и Тихооцеанске литосферне плоче под Еуроазијску. Два јапанска слова која означавају име Јапана значе "извор сунца" па се тако цијела земља често назива "Земља излазећег сунца". Јапанско оточје вулканског је подријетла па је дио геолошки изразито немирног простора обала Тихог оцеана, твз. ватреног прстена. Бројни потреси и вулкани главно су обиљежје Јапана. Најпознатији вулкан је Фуји који је уједно и највиши врх Јапана (3776 м). Јапан је планинска земља, будући да око 80% површине чине планине. Око 66% површине прекривено је шумама.

По државном уређењу Јапан је уставна парламентарна монархија с царем на челу. Јапан је десета земља свијета по броју становника с нешто мање од 128 милијуна, од којих 99% чине Јапанци. Главни град је Токио који са сусједним градовима има око 32 милијуна становника те је највеће метрополитанско подручје свијета.

Јапан је једна од водећих свјетских сила. По номиналном БДП-у је трећа највећа свјетска екомонија, а по Паритету куповне моћи трећа иза САД-а и Кине. Јапан је четврти свјетски извозник и шести увозник. Један је од технолошки најразвијенијих држава свијета, водећи на многим пољима знанствених истраживања посебице у електроници и роботици. С више од 130 милијарди УСД улагања у знанствена истраживања, трећи је у свијету. Јапан је члан Уједињених народа, Г8, Г4, ОЕЦД-а и АПЕЦ-а.

Етимологија

Јапанска ријеч за Јапан је Ниппон или Нихон, а пуни назив је Нихон но Коку и дословно значи "Земља гдје излази сунце".

Сама ријеч долази од кинеског језика и ријечи Јих Пен. Јапанско име Ниппон се користи у службене сврхе, укључујући: новац, маркице и међународне спортске догађаје. Нихон се повремено користи у Јапану.

Рану мандаринско кинеску ријеч за Јапан је евидентирао Марцо Поло као Ципангу. Ипак, кантонски назив за Јапан, из којег се вјеројатно родила ријеч Јапан, је Јатбун. У Малаy кантонском ријеч постаје Јапанг и с том ријечи су се сусрели португалски трговци у Малацци у 16 ст. Сматра се да су португалски трговци доњели ту ријеч у Еуропу. Та је ријеч први пут евидентирана у Енглеској 1577. год. у граматичком правопису као Гиапан. У Енглеској службени назив је "Јапан". Прије је цијела титула гласила "Јапанско царство". Службени јапански назив је Нихонкоку (日本国), "Држава Јапан". Државно име се састоји од знакова "日" (изговор "Ни", што значи дан или сунце) и "本" (изговор "Хон" што значи извор или коријен). Јапанска застава службено се зове Хи но Мару тј. сунчев диск.

Хисторија Јапана

Прахисторија

Археолошка открића откривају да је Јапан био насељен људима још прије 50.000 година, током старијег каменог доба. Дуж леденог доба Јапан је био спојен с копном Азије (Сахалин на сјеверу, и вјеројатно Кyусху на југу), омогућујући миграције (селидбу) људи, животиња и биљака на јапански архипелаг из простора данашње Кине и Кореје.

С крајем задњег леденог доба и почетком глобалног затопљења развија се јомонска култура 11.000 година прије нове ере. Обиљежава је пријелаз из мезолитичког у неолитички начин живота и прва индустрија керамике у свијету. Сматра се да је јомонска популација претеча прото-јапанске и Аину популације. Сам назив Јомон за ово раздобље, које је трајало отприлике од 10.000 до 300 год. пне., долази од врпчастих украса на керамици тог времена. Почетак Yаyои раздобља негдје око 300 година прије нове ере обиљежавају: обрада земље, прављење метала и напредна обрада (производња) керамике. Раздобље Yаyои завршава око 300 год., када почиње Yамато раздобље.

Класично доба

Евидентирана јапанска хисторија почиње у 5. и 6. стољећу, када је Баекје упознао Јапан с кинеским системом писања, будизмом и осталим тековинама кинеске културе. Кроз едикт 645 Таика реформе, јача се увођење кинеске културне праксе. Јапан реорганизира владу у складу с кинеском извршном структуром. Нара раздобље почиње у 8. стољећу и обиљежава га прва снажна јапанска држава концентрирана око царског двора у граду Хеијокyо (сада Нара). Царски двор се касније сели у Хеиан-кyо (сада Кyото) и почиње "златно доба" класичне јапанске културе, раздобље названо Хеиан.

Средњовјековно доба

Такасхима замак

Године 794. почиње Хеиан раздобље, јер је те године 50. цар Канму (736. - 805.) преселио своју пријестолницу из Наре у Хеиан-кyо ("Град мира"), данас познат као Кyото ("Главни град"), а тада се звао Миyако ("Царска пријестолница"). Државним реформама дотадашња феудализирана, расцјепкана држава постаје строго централизирана под водством овог царе и њихових потомака што као нуспојаву има одустанак од сталних промјена главних градова тако да је сљедећих 1000 година Миyако главни град Јапана. Насљедници цара Канму су се почели постепено препуштати ужицима и препуштати узде власти својим љубимцима што доводи до јачања јапанских племића и стварања војне касте самураја. Посљедица овог постаје да мање од 150 година након централистичких реформи цареви губе контролу над државом која се у десетом и првој половици једанаестог вијека одржавала само с јаким савезом царева и моћног клана Фујиwара. Одбацивши клан Фујиwара цареви су од 1068. године самостално владали су даљњом појачаном милитаризацијом друштва. То раздобље цареве абсолутне власти траје дуже од 100 година све до Генпеи рата (1180. - 1185.) у којем су судјеловала два таква кланова Минамото (кин. Гењи) и Таира (кин. Хеике) по којима је рат и добио име (Генпеи=Ген+пеи тј. хеи), клан Минамото је побиједио у битци код Дан-но-Уре (близу Схимоносекија, између отока Кyусху и Хонсху) 1185. год., чиме је започело Камакура раздобље.

Минамото но Yоритомо је био први јапански шогун

Почетак Камакура периода је такођер битан јер је 1191. год. будистички редовник Еисаи Зењи (познат и као Мyоан Еисаи тј. Yосаи те као Сенко или Зенко Кокусхи тј. "учитељ нације", 1141. - 1215.) из Кине донио знање о зену (кин. цха'н, у Индији познат као Дхyана на санскрту), тј. будизам (Јапанци користе израз Будин пут или Пут Буде). Након пет година боравка у Кини, Еисаи је пренио "печат свијести" по традицији Хуанг-Лунга, а "Инку" (доказ о просвијетљености и потврду да може научавати зен будизам) је добио од кинеског цха'н мајстора Орyо линије Ринзаи зена, Хсу-ан Хуаи-цхана (јап. Киан Есхо или Ецхо, познат и као Кyоан, живио у 12.ст.).

Године 1192. цар је потпуно капитулирао и прогласио главешину клана Минамото, Минамото но Yоритома за сеиитаисхогуна тј. "генерал који је побједио барбаре". Yоритомо је као први шогун у јапанској хисторији у граду Камакури устоличио своје сједиште које је названо Бакуфу тј. "влада под шатором". Тиме је започео Камакура шогунат, први шогунат у јапанској хисторији чија највећа јапанска заслуга постаје побједа над двије монголске инвазије 1274 и 1281. године. Њихова владавине ће трајати све до 1333. год. и државног удара цара Го-Даиго који је покушао преузети власт из руку шогуната. Тај државни удар ја на крају само дјеломично успио уз помоћ клана Асхикага чиме у новом преврату започиње Асхикага шогунат. Због ове политичке промјене, 1333. год. Камакура раздобље замјењује раздобље Муромацхи, које је названо тако по четврти у Кyоту у којој је био смјештен главни штаб клана Асхикага. Они су га устоличили након 1333. године када су ушли у Кyото и након што су спалили Камакуру, сједиште Камакура шогуната. Намјесто држави потребне стабилизације државни удар је резултирао грађанским ратом између јужног двора то јест цара и сјеверног двора који ће трајати 56. година. Јужни двор који се сматрао законитим пошто је имао све ознаке царска власти (жезло, круну и слично) је 1392. године капитулирао иако ће прича то јест свађа о томе који је двор био легитиман потрајати све до 20 вијека. Током грађанског рата цареви губе потпуно контролу над Јапаном која прелази у руке шогуна. Асхикага шогунат је успјешно одржавао потпуну контролу у држави ново измишљеним репресивним мјерама (забрана пресељења, сви племићи морају живјети у главном граду шогуна) све док се он сам није урушио у борби његових чланова за власт између шогуновог сина и брата. Та борба за власт ће прерасти у грађански Онин рат који траје без побједника између 1467. и 1477. године, а резултира потпуним распадом Јапана на безброј малених феудалних државица. Сами Асхикага шогуни ће теоретски наставити владати под "заштитом" различитих војних господара до 1573. године.

Шогун Токугаwа Иеyасу трећи ујединитељ Јапана. Слика је направљена у доба његове владавине

У средини 16. вијека трговци из Португала, Шпањолске, а тек касније Низоземске и Енглеске као и кршћански мисионари достигли су Јапан и први пут покренули "Набан" (Јужне барбаре), период активне трговине и културне размјене између Јапана и Запада. Јапан је почео употребљавати и производити западно оружје, које постаје кључан фактор за уједињење државе. Први од великих јапанских ујединитеља је био Ода Нобунага који осваја трећину Јапан и влада као диктатор због немогућности да добијен мандат шогуна од цара до свог убојства 1582. године у завјери. Њега ће убрзо осветити други велики ујединитељ Тоyотоми Хидеyосхи (1536. - 1598.) који завршава освајање државе, али влада само као цивилни вођа пошто по тамошњим законима шогун може бити само припадници полуцарских кланова то јест они који у прецима имају неког јапанског цара. Током раздобља Хидеyосхи у 1592. години уједињени Јапан шаље своје снаге у инвазију Кореје у нади да ће прво освојити њу, а потом Кину. Трупе самураја с борбеним искуством и великом количином оружја у почетку доносе успјех, али бројчана надмоћ Кинеза је била једноставно превелика што доводи до катастрофалног пораза.

Након смрти Хидеyосхија власт над Јапаном долази у руке регентског савјета који управља у име његовог малодобног сина. Током сљедеће двије године политички и војно спретни Токугаwа Иеyасу је успио изиграти друге регенте што доводи до краткотрајног грађанског рата у којему он побјеђује 1600. године, у битци за Секигахару и осваја власт. Након побједе шогун Токугаwа Иеyасу оснива шогунат Токугаwа 1603. године, док је још истовремено теоретски Јапаном управљао Хидеyосхијев малољетни син. У кратком војном походу или прецизније опсади 1614-1615. године Токугаwа Иеyасу осваја Осаку и погубљује свог конкурента за власт након чега шогунат Токугаwа влада Јапаном до Меији рестаурације, 1868. године када је цар повратио своје овласти након скоро 700 година.

Модерно доба

Током прве половице 17. стољећа новонастали Токугаwа шогунат је сумњао да су католички мисионари заправо претходници војног освајања од снага Иберие. Прекинули су све везе с Еуропљанима, осим врло ограничених контаката с протестантским низоземским трговцима на отоку Дејима, а кинеским бродовима је био допуштен улаз у Нагасаки и Кореју због дипломатских односа с главним градом.

Изолација је трајала 251 годину, док комодор Маттхеw C. Перрy није присилио Јапан на отварање према Западу с уговором Канагаwа у 1854. години. Током неколико година обновљено је трговање са Западом. Самураји су у томе видјели знак слабости шогунове власти и услиједио је Босхин рат од 1867. до 1868. године. Меији обновом 1868. године шогун је био присиљен одступити и цару је враћена моћ. У вријеме Меији ере покрећу се многе реформе. Укинут је феудализам и усвајају се многе западњачке институције, укључујући легални систем и владу заједно с економским, социјалним и војним реформама, које претварају јапанско царство у једну од великих сила у свијету. Као резултат Кинеско-Јапанског рата и Руско-Јапанског рата, Јапан је контролирао Тајван и пола Сахалина, а касније је припојио Кореју (1910. године).

Раних година 20. стољећа Јапан повећава утјецај и проширује војску, што доводи до инвазије Манџурије и другог Кинеско-Јапанског рата (1937. године). Јапан затим склапа Тројни савез с Њемачком и Италијом. Јапанске вође су сматрале да је потребно напасти америчку морнарицу у Пеарл Харбору (1941.) да би се осигурала јапанска надмоћ у југоисточној Азији. Ипак, улаз Сједињених Америчких Држава у други свјетски рат је пореметио равнотежу на Пацифику на штету Јапанаца. Када Након дуге пацифичке кампање Јапан губи Окинаwу у Осаки, и остале градове стратешким бомбардирањем америчких снага. Бомбардирање Хиросхиме и Нагасакија атомским бомбама доводи до безувјетне предаје Јапана Сједињеним Америчким Државама 15. коловоза 1945. године.

Хиросхима

Након изгубљеног рата Јапан остаје под окупацијом САД-а до 1952. године. Касније почиње врло брз економски развој који је вратио благостање на отоке. Успјех Олимпијских игара у Токиу у 1964. години постао је знак да је Јапан напокон поново добио свој национални статус. Отоци Рyукyу остају под власништвом САДа до 1972. да би стабилизирали источну Азију, и војска остаје тамо и данас.

Такав преобрат укључује и спор око отока Сенкаку, којег траже Кина и Тајван. Курилски отоци на сјеверу Хоккаида, које је Совјетски савез заузео пред крај другог свјетског рата, још увијек остају спорно подручје и Јапан и даље захтијева њихов поврат. Јапан оспорава копно над Хридама Лианцоурта заједно с Јужном Корејом, која окупира подручје богато рибом.

Године 2003., премиер Јуницхиро Коизуми одлучује да ће послати војску у Ирак, што је прво војно дјело Јапана без слагања УНа након договора прије скоро 5 година.

Политика и организација власти

По државном уређењу Јапан је уставна парламентарна монархија с царем на челу. Царева улога је церемонијална те он нема стварну власт. Према јапанском уставу цар је симбол државе и народног јединства. Садашњи цар је Нарухито, који је 1. свибња 2019. године наслиједио пријестоље од свог оца, Акихита, који је абдицирао (и тако постао први јапански цар од 1817. године који је абдикацијом напустио пријестоље).

Законодавна грана власти у Јапану је дводомни парламент, Коккаи који се састоји од Заступничког дома (јап. Схūгиин) и Вијећничког дома (јап. Сангиин). Заступнички дом се састоји 480 чланова који се бирају на опћим изборима сваке 4 године те је парламентарни дом с већим овласт. Чланове Вијећничког дома се бира на опћим изборима сваких 6 година те их укупно има 242. Право гласа имају сви грађани старији од 20 година.

Конзервативна Либерална демократска странка (ЛДП) је на власти скоро без прекида од 1955. године до почетка 21. вијека. Изнимка је 1993. година, кад је на власти била коалицијска влада састављена од опозицијских странака. Данашњи премијер Таро Асо је из странке ЛДП. Највећа опозицијска странка је социјално либерална Демократска странка Јапана.

Кабинет је извршна грана власти и сачињавају га премијер и државни министри. Кабинет изравно одговара Коккаију и његови чланови морају одступити ако му Заступнички дом изгласа неповјерење. Премијер мора бити члан Коккаија и изабиру га његови колеге. Има овласти за постављање и разрјешавање министара, од којих већина морају бити чланови Коккаија. Тренутни јапански премијер је Наото Кан из Демократске странке Јапана.

Јапанско право је у раном периоду било под утјецајем кинеског права. У Едо раздобљу у вријеме власти Шогуната Токугаwа јапански правни сустав се самостално развија. У раздобљу друго половице 19. стољећа посебно у задњим десетљећима након Меији реформи правни сустав је под јаким утјецајем еуропског континенталног права, посебице француског и њемачког. Године 1896. проглашен је Грађански законик по узору на њемачки. Уз неке мале преинаке, поготово након краја Другог свјетског рата Законик је на снази до данас. Врховни суд Јапана је највиша судска инстанца. Постоје још три ступња нижих судова.

Диет

Диет

Јапан се опћенито сматра уставном монархијом. Законодавна грана власти је дводомни парламент, Коккаи или "Диет". Диет се састоји од Заступничког дома (Доњи дом или Схууги-ин) и Вијећничког дома (Горњи дом или Санги-ин). Заступнички дом има 480 чланова који се бирају на опћим изборима сваке 4 године. 247 чланова Вијећничког дома се бира на опћим изборима сваких 6 година. Право гласа имају сви грађани старији од 20 година.

Кабинет је извршна грана власти и сачињавају га премијер и државни министри. Кабинет изравно одговара Диету и његови чланови морају одступити ако му Заступнички дом изгласа неповјерење. Премијер мора бити члан Диета и изаберу га његови колеге. Има овласти за постављање и разрјешавање министара, од којих већина морају бити чланови Диета.

Либерална демократска странка (ЛДП) је на власти скоро без прекида од 1955. године. Изнимка је 1993. година, кад је на власти била коалицијска влада састављена од опозицијских странака. Данашњи премијер Јуницхиро Коизуми је из странке ЛДП. Највећа опозицијска странка је Демократска странка Јапана.

Царска кућа

Јапан има краљевску обитељ вођену царом, али по садашњем уставу он изводи само свечане дужности и нема никакву моћ, чак ни у хитним случајевима. Јапанци цара дефинирају као симбол државе и националног јединства.

Нарухито (徳仁) је садашњи и 126. цар Јапана. Преузео је власт након абдикације свог оца Акихита 1. свибња 2019. године и службено постао 126. владар Јапана.

Географија

Карта

Јапан је оточна земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главни отоци од сјевера према југу су Хоккаидо, Хонсху, Схикоку и Кyусху. Осим њих, Јапански архипелаг обухваћа око 3000 мањих отока.

• Површина: 377.835 км² (укључујући 3.091 км² територијалних вода)
• Обала: 29.751 км
• Највиши врх: планина Фуји (3.776 м)
• Најнижа точка: Хацхиро-гата (-4 м)

Око 73% земље је брдовито, с планинским ланцем који се протеже преко главних отока. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови.

Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих отока се осјећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни потреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у стољећу. Највећи потреси у задње вријеме били су Цхуетсу 2004. године и Велики Хансхин потрес 1955. године. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.

Административна подјела

Мапа јапанских префектура

Област	Префектура
Хокаидо	Хокаидо (1)
Тохоку	Акита (5), Аомори (2), Фукушима (7), Ивате (3), Мијаги (4), Јамагата (6)
Канто	Чиба (12), Гунма (10), Ибараки (8), Канагава (14), Саитама (11), Точиги (9), Токио (13)
Чибу	Аичи (23), Фукуј (18), Гифу (21), Ишикава (17), Нагано (20), Нигата (15), Шизуока (22), Тојама (16), Јаманаши (19)
Кансај	Хјого (28), Кјото (26), Мије (24), Нара (29), Осака (27), Шига (25), Вакајама (30)
Чугоку	Хирошима (34), Окајама (33), Шимане (32), Тотори (31), Јамагучи (35)
Шикоку	Ехиме (38), Кагава (37), Кочи (39), Токушима (36)
Кјушу	Фукуока (40), Кагошима (46), Кумамото (43), Мијазаки (45), Нагасаки (42), Оита (44), Сага (41)
Окинава	Окинава (47)

Клима

Јапан има умјерену климу и 4 изразита годишња доба, али због велике буљине од сјевера према југу клима варира од регије до регије крајњи сјевер је зими врло хладан, док крајњи југ има суптропску климу. На климу осим тога утјечу сезонски вјетрови који пушу с континента према оцеану зими и у обратном смјеру љети.

Касни липањ и рани српањ су кишно раздобље (осим у Хоккаиду), када се над Јапаном налази сезонска кишна фронта (баиу зенсен). У касно љето и рану јесен се из тропских подручја ниског тлака изнад екватора развијају тајфуни и пролазе од југозапада према сјевероистоку, често доносећи обилне кише.

Географска разноликост Јапана га дијели у 6 главних климатских подручја:

• Хоккаидо: Има умјерену климу с дугим, хладним зимама и свјежим љетима. Оборине нису обилне, али се зими на отоцима обично накупи доста снијега.
• Јапанско море: Сјеверозападни вјетар зими доноси пуно снијега. Љети је регија хладнија од пацифичког подручја, али су понекад температуре екстремно високе због феномена фена, топлог вјетра.
• Средишње висоравни (Цхуо-Коцхи): Типична континентална клима, с великим температурним разликама између љета и зиме те између дана и ноћи. Нема пуно падалина.
• Сето унутрашње море (Сето-наикаи): Планине у Цхугоку и Схикоку регијама заустављају сезонске вјетрове, тиме стварајући лијепо вријеме кроз цијелу годину.
• Тихи оцеан: Има хладне зиме с мало снијега и врућа, влажна љета због југоисточног сезонског вјетра.
• Наусеи-схото (Рyу Кyу) или Југозападно оточје: Има суптропску климу с топлим зимама и врућим љетима. Оборине су обилне, особито у кишној сезони. Чести су тајфуни; у 2004. години до отока је дошло рекордних 10 тајфуна.

Територијални спорови

Јапан има неријешене територијалне спорове око јужна четири отока Курилског оточја (који су под влашћу Русије), као и Лианцоурт Роцкс (корејски Докдо, јапански Такесхима), под влашћу Јужне Кореје, и оточја Сенкаку (кинески Диаоyутаи), на којег право полажу и Кина и Тајван.

Економија Јапана

Бурза

Сурадња владе и индустрије доњела је снажан морал рада, напредна технологија, истицање образовања и релативно мал став дистрибуције (1% ГДП) помогле су Јапану напредовање невјеројатном брзином да би постали једна од највећих господарских снага у свијету заједно с САД-ом и Еуропском унијом. Три десетљећа цјелокупани господарски раст је необичан: 10 % у 1960., 5 % у 1970. и 4 % у 1980. години.

Напредци владе да оживе економски раст имају мали успјех. Препознатљие карактеристике Јапанске економије осим рада произвођача, добављача, дистрибутера и банке су групе зване: Кеиретсу; моћна унија подузетништва и Схунто; угодна веза с владиним бирократима, гаранција доживотног запослења (схусхин коyо) у великим корпорацијама и високо неоинизиране фирме. Недавно су Јапанске компаније почеле напуштати те норме ради већег профита. Влада Јуницхироа Коизумиа је одредила или покушава велику приватизацију и иноземне инвенстиције ради потицања Јапанске "успаване" економије.

Пољопривредни сектор

Јапански пољопривредни сектор је јако заштићен, влада регулира услуге мале култивизације умјесто велике култивизације пољопривреде као што је обичај Сјеверне Америке. Увоз риже је највише заштићен и уједно субјект царинске тарифе од 490% и огранићен нормом од само 3% тоталне трговине риже.

Јапан је аутономан у рижи (осим за потребе прављења хране од риже), држава мора увозити до 50% зрнате културе (нпр. жито) и хране за стоку. Ослањају се на увоз меса. У Јапану је највећа рибарска флота (15% свјетског улова). По неким теоријама, јапанско ће рибарење довести до осиромашења у рибљим залихама туне.

Индустријски Сектор

Индустрија заутима јадну-трећину јапанског ГДПа, овиси о увожењу сировина и горива. Јапан је најбољи у аутомобилској и електроничкој индустрији (нпр. рачунала, мобители...). Јапан је "дом" великих произвођача као што су : Тоyота, Хонда, Матсусхита, Сонy, Ниссан и Тосхиба. Јапан држи велики маркет размјене високе технологије као што су: полуводичи, индустријке кемикалије, дјелови стројева и (недавно) зрачног простора. Градитељство је дуго била једна од највећих индустрија Јапана с помоћу владиних уговора у цивилном сектору. Роботика је велика економска снага, Јапан посједује 410 000 од свјетских 720 000 "радећих робота".

Услужни сектор

Услужни сектор броји до двије трећине тоталног економског добитка. Банкарство, осигурање, посједи, некретнине, пријевоз и телекомуникације су све главне индустрије. Коизумиева влада покушава приватизирати Јапан Пост, једну од највечих приватних банкарских и услуга осигурања до 2007. год.

Култура Јапана

• Јапанска митологија
• Харуки Мураками, популарни сувремени јапански писац и преводитељ
• Yосхикаwа Еији, популарни јапански писац

Вањске везе

Јапан на Wикимедијиној остави