Јоел и Етхан Цоен

Јоел и Етхан Цоен
Браћа Јоел (десно) и Етхан (лијево) Цоен на Филмском фестивалу у Цаннесу, 2001. година
Биографске информације
Рођење	Јоел Давид Цоен Етхан Јессе Цоен 29. студеног 1954. (Јоел) 21. рујна 1957. (Етхан) Ст. Лоуис Парк, МН, Сједињене Државе
Псеудоним	Браћа Цоен
Националност	Жидови
Држављанство	америчко
Супружник	Францес МцДорманд (Јоел; 1984-) Трициа Цооке (Етхан; 1990-)
Професионалне информације
Занимање	режисери, сценаристи
Опус
Дјелатни период	1984. -
Жанрови	трилер, комедија
Знаменита дјела
Тхе Биг Лебоwски Фарго Но Цоунтрy фор Олд Мен Бурн Афтер Реадинг
Награде Осцар Осцар за најбољи оригинални сценариј 1996. Фарго Осцар за најбољи филм 2007. Но Цоунтрy фор Олд Мен Осцар за најбољег редатеља 2007. Но Цоунтрy фор Олд Мен Осцар за најбољи адаптирани сценариј 2007. Но Цоунтрy фор Олд Мен БАФТА Награда за режију Давид Леан 1996. Фарго (Јоел Цоен) 2007. Но Цоунтрy фор Олд Мен
Инспирација
Од Станлеy Кубрицк, Бустер Кеатон, Цхарлие Цхаплин, Сам Пецкинпах, Сам Раими, Роман Полански

Јоел и Етхан Цоен, познати као Браћа Цоен, амерички филмски редатељи, сценаристи и продуценти. Тијеком више од 20 година, двојац је написао и режирао бројне успјешнице, од урнебесних комедија (Тко је овдје луд?, Аризона Јуниор, Мр. Хула-Хооп) преко филм ноира (Миллерово раскрижје, Крваво једноставно, Човјек којег није било, Нема земље за старце) до филмова који спадају у оба та жанра (Фарго, Велики Лебоwски, Бартон Финк). Браћа своје филмове пишу, режирају и продуцирају заједно, иако је донедавно Јоел добивао појединачне кредите за режију, а Етхан за продукцију. Често се измјењују код хонорара за сценариј, док се заједнички потписују за сценариј под псеудонимом "Родерицк Јаyнес". У филмској индустрији су познати као "двоглави редатељ" будући да дијеле сличне визије о томе како би њихови филмови требали изгледати; зато глумци често кажу да могу прићи сваком брату појединачно с питањем, али ће добити исти одговор.

Животопис

Јоел Цоен (29. студеног 1954.) и Етхан Цоен (21. рујна 1957.) одрасли су у Ст. Лоуис Парку у Миннесоти, предграђу Миннеаполиса. Њихови родитељи, Едwард и Рена Цоен, обоје Жидови, били су професори. Отац је био професор економије на Свеучилишту у Миннесоти, док је њихова мајка била повјесничарка умјетности на Свеучилишту Ст. Цлоуд Стате.

Кад су били дјеца, Јоел је уштедио нешто новца од косидбе травњака како би купио Вивитар Супер 8 камеру. Браћа су заједно преснимавали филмове које би видјели на телевизији, а у "главној улози" био је дјечак из сусједства, Марк Зимеринг ("Зеимерс"). Њихов први покушај био је назван Хенрy Киссингер, Ман он тхе Го. Тхе Накед Преy (1966.) Цорнела Wилдеа постао је њихов Зеимерс ин Замбиа, у којем се Етхан појавио као домородац с копљем.

Браћа су средњу школу завршила у Ст. Лоуис Парк Хигх Сцхоол, 1973. и 1976. Дипломирали су на Симон'с Роцк Цоллеге оф Бард у Греат Баррингтону у Массацхусеттсу. Јоел је након тога четири године провео на студију филмске умјетности на Свеучилишту у Неw Yорку, гдје је за завршни рад снимио 30-минутни филм Соундингс. Филм је приказивао жену која води љубав са својим глухим дечком док наглас фантазира о сексу с његовим најбољим пријатељем који све слуша у сусједној соби. Етхан је похађао Свеучилиште Принцетон те 1979. дипломирао филозофију. Његов завршни рад био је есеј на 41 страници, "Тwо Виеwс оф Wиттгенстеин'с Латер Пхилосопхy."

Приватни живот

Јоел се 1984. оженио с глумицом Францес МцДорманд. Посвојили су сина из Парагваја и назвали га Педро МцДорманд Цоен. МцДорманд је наступила у пет њихових филмова, укључујући кратко појављивање у Миллерову раскрижју, споредну улогу у Аризона Јуниору, и главне улоге у Сувишној окрутности, Човјеку којег није било, Фаргу (за коју је освојила Осцар) и Спалити након читања.

Етхан је ожењен с монтажерком Трициом Цооке.

Оба пара живе у Неw Yорку, иако не заједно.

Каријера

1980-е

Након дипломе у Неw Yорку, Јоел је радио као продуцент асистент на разним индустријским филмовима и глазбеним видеоспотовима. Почео се бавити и монтажом и упознао Сама Раимија који је тражио помоћника монтажера за свој први дугометражни филм, Зла смрт (1981.).

Браћа су 1984. написала и режирала Крваво једноставно, свој први заједнички филм. Смјештен у Тексасу, филм говори о сналажљивом љигавом власнику бара који унајмљује приватног детектива да му убије жену и њезина љубавника. У овом филму видљиви су многи елементи који ће браћа користити у својим сљедећим радовима: њихове властите скривене референце на друге филмске жанрове (у овом случају ноир и хорор) и интелигентни заплет унутар једноставне приче; њихов мрачно-инвентивни и помакнути смисао за хумор те мајсторско стварање атмосфере. У филму је наступила Францес МцДорманд. Филм је по изласку зарадио похвале, посебно међу 'лијево оријентираним' гледатељима те освојио награде за Јоелову режију на Сунданцеу те награду Индепендент Спирит.

Сљедећи пројект браће Цоен који се требао наћи у кинима био је филм Сама Раимија из 1987., Вал злочина. Сценариј су написали браћа и Раими.

Сљедећи филм који су браћа написала и режирала био је Аризона Јуниор из 1987. Била је то прича о необичном брачном пару, бившег затвореника Хија (Ницолас Цаге) и бивше полицајке Ед (Холлy Хунтер) који желе дијете, али га не могу добити природним путем. Срећа им се насмијеши након што се локални тајкун појави на телевизији с петеро новорођенчади за које се нашали како их 'има превише да би се за све бринуо'. Видјевши то као 'знак' и прилику да врате природну равнотежу, Хи и Ед украду једну од беба и почну је одгајати као своју. Аризона Јуниор је због своје невиности и урнебесности био приступачнији масовном тржишту јер је олакшавао развој приче у оквирима црног хумора.

1990-е

Миллерово раскрижје објављено је 1990., а многи су га доживјели као хомаге жанру гангстерских филмова. С Албертом Финнеyјем, Габриелом Бyрнеом и њиховим будућим сталним сурадником Јохном Туртурром у главним улогама, филм је смјештен у еру прохибиције тридесетих година те говори о непријатељству међу гангстерским бандама. Филм је био хваљен због дијалога и дубоке карактеризације ликова, док је у исто вријеме био обиљежен заштитним знаковима браће Цоен, црним хумором и разним преокретима.

Репутација Цоенових наизглед је расла са сваким сљедећим филмом, али њихов сљедећи филм био је велики корак напријед. Визуално задивљујући Бартон Финк (1991.) је, смјештен у 1941., говорио о њујоршком драматичару који се сели у Лос Ангелес како би написао сценариј за Б-филм. Смјешта се у хотелски апартман како би започео писање, али га погађа недостатак инспирације. Зато се спријатељи с пријазним човјеком из сусједне собе (Јохн Гоодман), заједно с неколико сурадника из филмске индустрије. Инспирација долази из најчуднијих мјеста, а сами хотел је необичан и магнет за бизарности. Бартон Финк постигао је велики критички успјех те био номиниран за три Осцара. Осим тога, освојио је три главне награде на Филмском фестивалу у Цаннесу, укључујући Златну палму. Бартон Финк је био први филм Цоенових на којем је радио сниматељ Рогер Деакинс, кључна фигура међу њиховим сурадницима у сљедећих 15 година.

1994., након што су прикупили достатна средства, браћа су могла снимити свој први високобуџетни филм Мр. Хула-Хооп (на чијем су сценарију радили са Самом Раимијем). Прича се врти око човјека који је постављен за шефа велике корпорације како би је уништио (како би је управа купила за ситниш); међутим, он осмишља хула хооп и преко ноћи постаје успјешан и славан. Критике су по први пут биле доста млаке, док је Рогер Деакинс зарадио саме похвале за фотографију. Већина критичара је писала да филм не говори ништа ново због константних референци и одавања почасти класичним филмовима тридесетих и четрдесетих година. Многи су били разочарани првим покушајем Цоенових на високој разини. Осим тога, филм се показао као велики комерцијални промашај будући да је зарадио само три милијуна долара с буџетом од 25 милијуна.

Након комерцијалног подбачаја Мр. Хула-Хоопа, браћа су се окренула познатијим темама и 1996. снимили ноир трилер Фарго. Смјештен у њиховој родној држави Миннесоти, филм говори о Јеррyју Лундергаарду (Wиллиам Х. Мацy), човјеку који има проблема с новцем и који ради у тастову ауто-салону. Јеррy има жељу домоћи се новца како би се пробио у свијету; зато смишља план о отмици властите жене како би њезин богати отац платио откупнину коју би он подијелио с отмичарима. Но, план му се изјалови након што се открије како отмичари имају другачије намјере те након што локална полицајка Марге Гундерсон (Францес МцДорманд) започне истрагу. Филм је постигао велики критички и комерцијални успјех, а особито су хваљени били дијалози и МцДормандина изведба. Филм је освојио неколико награда, укључујући БАФТА-у и награду у Цаннесу за режију те два Осцара, један за најбољи оригинални сценариј, а други за најбољу глумицу за МцДорманд.

Сљедећи њихов филм, Велики Лебоwски, темељит ће се на успјеху свог претходника, а објављен је 1998. Била је то прича о Дудеу (Јефф Бридгес), згубидану из Лос Ангелеса којег замјењују за милијунаша и који се заједно са своја два пријатеља с куглања (Стеве Бусцеми и Јохн Гоодман) нађе усред лажне отмице. Иако критике у вријеме објављивања нису биле најбоље, филм се данас сматра култним класиком.

2000-е

Потакнут успјехом Фарга и Великог Лебоwског, сљедећи филм браће Цоен Тко је овдје луд? (2000.) био је још један умјетнички успјех. Наслов је посуђен из филма Престона Стургеса Сулливанова путовања, чији је главни јунак, филмски редатељ Јохн Сулливан, планирао снимити филм с тим насловом. Дјеломично темељена на Хомеровој Одисеји, прича је смјештена у Миссиссиппи у тридесетим годинама и прати тројицу осуђеника у бијегу с робије који се покушавају вратити кући како би се домогли плијена из пљачке банке који је закопао њихов вођа. Филм су обиљежиле комичарске вјештине Георгеа Цлоонеyја који се појавио у улози чудака Улyссеса Еверетта МцГилла. Блуеграсс соундтрацк, неконвенционални хумор, као и задивљујућа фотографија осигурали су да филм постане умјетнички и комерцијални хит. Соундтрацк за филм постао је популарнији од самог филма. Организиран је концерт на којем је снимљен ДВД (Доwн фром тхе Моунтаин), а порасло је занимање за америчку народну глазбу.

Браћа Цоен 2001. су промијенила темпо с још једним ноир трилером, Човјек којег није било. Смјештен у касне четрдесете у Калифорнију, филм говори о резигнираном бријачу и страственом пушачу (Биллy Боб Тхорнтон) који у покушају да намакне нешто новца почне уцјењивати женина шефа, који јој је уједно и љубавник. Необично за сувремене филмове, филм је у цијелости презентиран, иако не снимљен, у црно-бијелој техници. Обрати у филму и црни хумор били су типични за филмове Цоенових, иако су спори заплет и црно-бијела техника значили да је филм намијењен ужем кругу гледатеља.

Заведи ме, разведи ме, вјеројатно најкомерцијалнији филм браће Цоен, објављен је 2003., а у главним улогама наступили су Георге Цлоонеy и Цатхерине Зета-Јонес. Филм је био враћање на романтичне комедије четрдесетих с причом о Милесу Массеyју, познатом одвјетнику за разводе, и прелијепој жени која се разводи коју је Массеy спријечио да добије новац од развода. Она му се одлучује осветити, док се он у исто вријеме заљуби у њу. Филм је подијелио критику: док су неки хвалили елементе романтичне урнебесне комедије, други су се питали зашто су Цоенови уопће снимили такав филм. Било како било, опћи је осјећај био да филм није задовољио у потпуности те да је остварио осредњи комерцијални успјех.

Браћа Цоен 2004. су објавили Гангстерску петорку, ремаке истоименог класика из 1955. Прича говори о професору (Том Ханкс) који окупља екипу како опљачкао касино. Унајмљују собу у кући старије жене како би извршили препад. Након што старица открије њихов план, банда ју одлучује убити како би осигурали тајност. Но, то је лакше рећи него учинити. Цоенови су за овај филм добили далеко најслабије критике у каријери; већина критичара је замјерила то што су искључиво преправили стари класик без да су му додали властити печат.

Нема земље за старце, објављен у студеном 2007., темељен је на роману Цормаца МцЦартхyја из 2005., а говори о човјеку званом Ллеwелyн (Јосх Бролин) с границе Тексаса и Мексика који пронађе два милијуна долара којим је требала бити плаћена дрога те га одлучује задржати. Затим се даје у бијег како би избјегао оне који траже новац, укључујући окрутног убојицу (Јавиер Бардем) који замјењује Ллеwелyна и локалног шерифа (Томмy Лее Јонес). Прича је повратак мрачним, ноир темама које су послужиле као предложак за неке од најбољих филмова Цоенових, али и изнимка од ранијих радова будући да се у филму не појављују неки њихови стални глумци (осим Степхена Роота), мање је хуморних елемената, а употреба глазбе је сведена на минимум. Филм је освојио четири Осцара, укључујући најбољи филм, најбољег редатеља и најбољи адаптирани сценариј, који су сви отишли Цоеновима, као и награду за најбољег споредног глумца за Бардема. (Браћа су била номинирана и за монтажу, али су изгубили). Било је то по први пут да су два редатеља освојила признање за најбољег редатеља у исто вријеме након 1961. кад су Јероме Роббинс и Роберт Wисе однијели награду за Причу са западне стране.

12. рујна 2008. објављена је црна комедија Спалити након читања с Брадом Питтом и Георгеом Цлоонеyјем која је у првом викенду приказивања заузела прву позицију на кино-благајнама у Сјеверној Америци.

Озбиљан човјек је објављен 2. листопада 2009. Описан је као "њежна, али мрачна" нискобуџетна комедија. Радња је постављена у 1967.-у годину. Филм се донекле темељи на Књизи о Јобу и дјетинству браће Цоен у жидовској академској обитељи у предграђу Ст. Лоуис Парка у Миннесоти. Номиниран је за Осцара за најбољи филм.

2010-е

Човјек зван храброст, темељи се на роману Цхарлеса Портиса и објављен је 2010.. Снимљен је на локацијама у Тексасу и Новом Мексику. Јефф Бридгес, који глуми у Великом Лебоwском, овдје је у улози шерифа Роостера Цогбурна. Матт Дамон, Јосх Бролин и Хаилее Стеинфелд такођер се појављују у филму. Човјек зван храброст био је номиниран за десет Осцара, али није освојио ни једног.

Стилска средства

Филмови браће Цоен комбинирају сухи хумор с оштром иронијом и шокантним призорима, најчешће низањем кадрова. Цоенови воле не стављати уводну шпицу на сами почетак филма. Они су међу ријетким редатељима који су показали занимање за урнебесне комедије тридесетих и четрдесетих те су неке елементе из тих филмова укључили у властите филмове; неки њихови филмови као што су Мр. Хула-Хооп и Разведи ме, заведи ме у потпуности су урнебесне комедије, док се другима понекад појављују шашави ликови као цамео наступ Стевеа Бусцемија у Миллерову раскрижју. Њихов стил карактеризације ствара свијет у којем се чак и ликови с малим говорним дионицама доимају важним.

Дијалог

Добитници Осцара за најбољи оригинални (Фарго) и адаптирани сценариј (Нема земље за старце), браћа Цоен позната су по дијалозима у својим филмовима. Понекад оскудни (Човјек којег није било, Фарго, Нема земље за старце), понекад необично брбљави (Велики Лебоwски, Аризона Јуниор), њихови сценарији обично комбинирају кратке досјетке, преувеличавања и упадљиву иронију. Осим Фарга, још је неколико њихових сценарија било номинирано за награде (Човјек којег није било, Тко је овдје луд?...).

Филм ноир и неспоразум

По стилу и садржају, филмови браће Цоен пуно дугују криминалистичком жанру филм ноира. Иако ријетко признају утјецаје, оба редатеља наводе утјецај цлассиц ноир романописаца на њихове мрачније филмове. Миллерово раскрижје темељено је на дјелима Дасхиелла Хамметта, Велики Лебоwски на романима Раyмонда Цхандлера, а Човјек којег није било на дјелима Јамеса M. Цаина - ова три филма чине њихову ноир трилогију.

Филмови често укључују контраст у освјетљавању и типичну тему људи који кују неке планове. Њихови филмови често се баве отмицама. Готово универзално је средство неспоразума: неспоразум око тога тко је убио Руга Даниелса у Миллерову раскрижју; неспоразум око Норвиллеова нацрта који ће послије донијети проблеме у Мр. Хула-Хоопу; Велики Лебоwски почиње са умрљаним сагом до чега је дошло након замјене идентитета; у Сувишној окрутности, неспоразум је покретач радње. Филм Човјек којег није било хомаге је филм ноиру, а радња подсјећа на филм Поштар увијек звони двапут. Филм је у црно-бијелој техници, а многи критичари хвалили су га због фотографије те јасне карактеризације ликова, иако су многи критичари приговорили због наглог преокрета при крају филма.

Прикази Америке

Бројни аспекти који карактеризирају град, државу или регију Америке су саставни дио у филмовима браће Цоен. У Аризона Јуниору се приказује крајолик Аризоне, а неки ликови су претенциозни стереотипи неких предоџби о људима из Аризоне. Слично томе, у Фаргу крајолик и стереотипни нагласци Сјеверне Дакоте и Миннесоте су саставне компоненте филма. Велики Лебоwски је филм смјештен у Лос Ангелес, а Дуде и други ликови су типични примјери разнолике градске популације. Тко је овдје луд? је наглашено јужњачки. Сниман је у руралном Миссиссиппију, а већина ликова говори јужњачким нагласцима; соундтрацк се састоји од блуеграсс пјесама. Бартон Финк је с једне стране сатира још једног дијела Лос Ангелеса, Холлywоода, као што је Мр. Хула-Хооп Неw Yорка. Нема земље за старце такођер је опис забаченог пустињског краја, живота и ликова на граници Тексаса и Мексика у Округу Террелл.

Осим тога, Цоенови често смјештају своје филмове у раздобља америчких криза: Миллерово раскрижје одвија се тијеком прохибиције, Бартон Финк у вријеме напада на Пеарл Харбор, Велики Лебоwски тијеком Заљевског рата 1991., а Тко је овдје луд? тијеком Велике депресије. У Човјеку којег није било једно од важнијих точака у причи је она у којој се спомиње Други свјетски рат, а у Аризона Јуниору Хи се за свој рецидивизам оправдава Реагановим предсједништвом. Мр. Хула-Хооп смјештен је на пријелазу из 1958. у 1959., период у којем је лансиран Спутњик и у којем је Хладни рат био на једном од својих врхунаца.

Новац

У многим њиховим филмовима главни мотив је новац. У Фаргу, новац је био разлог зашто су сви догађаји у цијелом филму и започели. У Великом Лебоwском новцем се плаћа, или се он краде или нестаје што је узрок многих невоља и комичних ситуација за ликове. У филму Тко је овдје луд? тројица затвореника у бијегу покушавају наћи скривено благо. У Човјеку којег није било, главни јунак уцјењује шефа своје жене како би се домогао новца. Гангстерска петорка говори о ексцентричном јужњачком професору и његовој банди који глуме бенд како би оробили касино. Прича се у Нема земље за старце врти око ловца који бјежи с два милијуна долара од посла с дрогом, док власник унајмљује плаћеног убојицу како би га вратио.

Насиље

Већина филмова браће Цоен су доста насилни. У сваком њиховом филму постоји бар једна смрт, а у многим случајевима, више случајева смрти, као у филму Нема земље за старце, у којем практички сваки лик умире. У Мр. Хула-Хоопу радња се почиње одвијати након самоубојства Wаринга Худсуцкера, а у Гангстерској петорци сви главни ликови погибају у покушају да се ријеше старице. У неким њиховим крвавијим филмовима, нпр. Фаргу, вечина главних јунака бива убијена или нападнута, што се може видјети на екрану; у једној од најкрвавијих сцена у филму, тијело мушкарца завршава у уситњавачу за дрво.

Већина насиља у њиховим филмовима спада у категорију црног хумора. Једна од познатијих изнимака је Нема земље за старце, у којем је већина насиља приказана у чистим, окрутним околностима с готово нимало црнохуморног ефекта како би се вјерно приказала огољено испричана оригинална прича Цормаца МцЦартхyја. Цоенови користе насиље како би наставили радњу: на примјер, у Фаргу напад Схепа Проудфоота на Царла Схоwалтерса натјера Царла да назове Јеррyја да донесе новац.

Незаустављиво зло

Неколико филмова браће Цоен укључује лик који утјеловљује архетип "незаустављивог зла". У многим случајевима се открива како су ови ликови нехумани или посједују демонске карактеристике. На примјер, шериф Цоолеy у филму Тко је овдје луд? одговара опису Врага којег описује један од ликова. Осим тога, након што му кажу да би било илегално објесити помиловане бјегунце, он подругљиво одврати да је "закон људска институција". Еддие Данац, убојица из Миллерова раскрижја, Гаеар Гримсруд у Фаргу, Леонард Смаллс у Аризона Јуниору и Цхарлие Меадоwс у Бартон Финку такођер одговарају опису тог архетипа. У филму Нема земље за старце, Антон Цхигурх персонифицира насиље и смрт у свијету у којем шериф Белл покушава пронаћи неки смисао.

Ретро угођаји и носталгија

Већина филмова Цоенових су или смјештени у прошлост или преузимају конвенције носталгичних жанрова (посебно сцреwбалл комедије и филм ноира тридесетих и четрдесетих. Обично пуно пажње посвећују дочаравању раздобља, чак и ако је он доста близак данашњици (као што је то случај с Великим Лебоwским, смјештеним само 8 година прије времена објављивања, у којем је пуно пажње посвећено моди тог времена и референцама на догађаје из тог времена). Цоенови често користе класичне америчке глазбене стилове као што су фолк, цоунтрy и госпел. Иако теже експериментирању оживљавању разних повијесних раздобља и угођаја, они до сада нису ишли даље од Велике депресије или касније од данашњице те филмови никад нису смјештени изван САД-а, осим кратког бијега у Мексико у Нема земље за старце.

Сурадници

Цоенови су до филма Миллерово раскрижје за сниматеља користили Баррyја Сонненфелда све док овај није започео властиту редатељску каријеру с филмовима као што су Обитељ Аддамс, Ухватите малога и Људи у црном. Рогер Е. Деакинс је био сниматељ за браћу Цоен након Сонненфелдова одласка.

Сам Раими био је косценарист на филму Мр. Хула-Хооп, који су режирали Цоенови, а браћа су помогла на сценарију за филм Вал злочина којег је режирао Раими. Раими је на снимању филма Једноставан план користио савјете Цоенових, који су у то вријеме завршили Фарго. Раими има цамео појаљивања у Миллерову раскрижју и Мр. Хула-Хоопу. Упознали су се кад је Јоел Цоен добио посао једног од монтажера Зле смрти.

Wиллиам Престон Робертсон је стари пријатељ Цоенових који им је помогао с преснимавањима на Сувишној окрутности и посудио глас радијског проповједника. На шпици је потписан као "Рев. Wиллиам Престон Робертсон". Посуђивао је глас у многим њиховим филмовима, укључујући Великог Лебоwског.

Браћа Цоен има већи број глумаца сталних сурадника, укључујући Јохна Туртурра, Мицхаела Бадалуццоа, Холлy Хунтер,Стевеа Бусцемија, Францес МцДорманд, Јохна Гоодмана, Јона Полита и Степхена Роота, од који су се сви појавили у бар три продукције Цоенових.

Глазбу за све њихове филмове је складао Цартер Бурwелл, иако је Т-Боне Бурнетт продуцирао већи дио традиционалне глазбе у Тко је овдје луд? и Гангстерској петорци.

Награде

Осцари

I Етхан и Јоел Цоен тринаест су пута били номинирани за Осцара, двапут под псеудонимом Родерицк Јаyнес, а освојили су двије сценаристичке награде - једну за Фарго, а другу за Нема земље за старце. Своје прве награде за режију и најбољи филм освојили су за Нема земље за старце.

1996.: Фарго

• Најбољи филм (Етхан Цоен, номиниран)
• Најбољи редатељ (Јоел Цоен, номиниран)
• Најбољи оригинални сценариј (побједа)
• Најбоља монтажа (као Родерицк Јаyнес, номинирани)

2000.: Тко је овдје луд?

• Најбољи адаптирани сценариј (номинирани)

2007.: Нема земље за старце

• Најбољи филм (са Сцоттом Рудином, побједа)
• Најбољи редатељи (побједа)
• Најбољи адаптирани сценариј (побједа)
• Најбоља монтажа (као Родерицк Јаyнес, номинирани)

2009.: Озбиљан човјек

• Најбољи филм (номинирани)
• Најбољи оригинални сценариј (номинирани)

2010.: Човјек зван храброст

• Најбољи филм (са Сцоттом Рудином, номинирани)
• Најбољи редатељи (номинирани)
• Најбољи адаптирани сценариј (номинирани)

Филмографија

Година	Филм	Режија
1984.	Крваво једноставно	Јоел
1987.	Аризона Јуниор	Јоел
1990.	Миллерово раскрижје	Јоел
1991.	Бартон Финк	Јоел
1994.	Мр. Хула-Хооп	Јоел
1996.	Фарго	Јоел
1998.	Велики Лебоwски	Јоел
2000.	Тко је овдје луд?	Јоел
2001.	Човјек којег није било	Јоел
2003.	Разведи ме, заведи ме	Јоел
2004.	Гангстерска петорка	Јоел и Етхан
2007.	Нема земље за старце	Јоел и Етхан
2008.	Спалити након читања	Јоел и Етхан
2009.	Озбиљан човјек	Јоел и Етхан
2010.	Човјек зван храброст	Јоел и Етхан

Други радови

• Вал смрти - филм из 1985. чији су сценариј написали браћа Цоен и Сам Раими; режија Сам Раими
• Париз, волим те (2006.) - сегмент: "Туилериес"
• Љубав и цигарете - 2006. - продукција браћа Цоен; сценарист и редатељ Јохн Туртурро
• Врата Раја - збирка кратких прича које је написао Етхан Цоен
• Злочести Дјед Мраз - Филм с Биллyјем Бобом Тхорнтоном који су продуцирала браћа Цоен.

Вањске везе

Јоел и Етхан Цоен на Wикимедијиној остави

• Јоел и Етхан Цоен на сајту ИМДб
• Јоел и Етхан Цоен на сајту ИМДб
• Библиографија Јоела и Етхана Цоена (виа УЦ Беркелеy)
• Цоенесqуе: Филмови браће Цоен
• Биографија и филмографија браће Цоен Архивирано 2012-08-31 на Wаyбацк Мацхине-у
• Сенсес оф Цинема
• Браћа Цоен Wики