Милутин Ускоковић
| Милутин Ускоковић | |
|---|---|
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 16. 6. 1884. Ужице, Краљевина Србија |
| Смрт | 28. 10. 1915. (доб: 31) Куршумлија, Краљевина Србија |
| Образовање | |
| Занимање | књижевник, новинар, правник |
| Опус | |
| Књижевне врсте | роман |
| Знаменита дјела | |
Милутин Ускоковић (Ужице 4./16. јун 1884 — Куршумлија 15./28. октобар 1915) био је српски књижевник, правник, доктор наука.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Милутин Ускоковић завршио је основну школу у Ужицу а гимназију у Београду. Студирао је права у Београду. У Женеви је 1910. одбранио дисертацију о царинској унији и међународном праву и стекао титулу доктора правних наука. Запослио се 1906. у Царинској управи у Београду, а 1907. је постављен за дипломатског службеника у Српском конзулату у Скопљу. Радио је као секретар у Одељењу за трговину, радиност и саобраћај Министарства народне привреде, а од 1914. у трговинском инспекторату Министарства народне привреде у Скопљу. Повлачећи се испред бугарске војске из Скопља , стигао је преко Приштине у Куршумлију. Потресен трагедијом свога народа 1915. године извршио је самоубиство.[1] Коло српских сестара из Ужица 1936. године поставило је спомен плочу на кући у којој је живео Милутин Ускоковић.[2]
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Писао је цртице, приповетке и романе.Био је сарадник и члан редакције Политике од њеног оснивања 1904. Књижевне текстове је објављивао у часописима: Савременик, Дело, Нова искра, Српски књижевни гласник, Самоуправа, Штампа, Словенски југ, Српска домаја, Бранково коло, Београдске новине, Грађанин, Босанска вила, Цариградски гласник, Венац, Вардар, Летопис Матице српске и др. У часопису Судслаwисцхе Ревуе објавио је 1912. године прилог о новопазарском санџаку. Његов лирски темперамент био је испуњен приличном дозом сентименталности. Припадао је генерацији младих српских писаца који су почетком XX века смело напуштали традиције српске реалистичке прозе и угледали се на модерну европску литературу. Сматран је представником тзв. београдског друштвеног романа. Улазећи у драматичне сударе личности са градском средином, више је давао унутрашња стања наших интелектуалаца него комплексну слику времена и средине; у његовој литератури осетна је противречност између старинског романтизма и модерног схватања живота и света. Најзначајнији је писац кога је Ужице имало до Првог светског рата.
Политичко деловање
[уреди | уреди извор]Учествовао је у организовању Мале конференције југословенских књижевника и уметника, Првог ђачког југословенског конгреса у Београду и Прве југословенске уметничке изложбе. Залагао се за конфедерацију југословенских држава. На конфренцији југословенских студената у Софији 1906. године поднео је реферат Балканска конфедерација и југословенска заједница.
Дела
[уреди | уреди извор]- Под животом : цртице, песме у прози, песме, чланци о књижевности, Београд, 1905.
- Витае фрагмента, Мостар,1908
- Дошљаци, Београд, 1910
- Кад руже цветају, Београд, 1912
- Лес траитес д Унион доуаниере ен дроит интернатионал, Геневе, 1910
- Чедомир Илић, Београд, 1914
- Дела, Београд, 1932
- Успут, Београд, Ужице, 1978
Награда
[уреди | уреди извор]За роман Дошљаци добио је награду Српске књижевне задруге 1909. године.
Награда "Милутин Ускоковић"
[уреди | уреди извор]Културно-просветна заједница општине Ужице (данас Друштвено предузеће "Арт") установила је књижевну награду "Милутин Ускоковић" за најбољу необјављену приповетку још 1993. године. Идеја ове манифестације је афирмација савремене српске приповетке. Жири на конкурсу проглашава добитника награде "Милутин Ускоковић" као и друге две награде. Уз награђене, откупљује се још седам приповетки и све заједно се објављују у посебном броју ужичког часописа за књижевност, уметност и културу Међај.[3]
Спомен-биста
[уреди | уреди извор]
Удружење професора, наставника и учитеља 1953. године подигло је Милутину Ускоковићу спомен - бисту у централном куршумлијском парку. Две године касније, 1955. годинеи у Ужицу је постављена спомен - биста у парку крај реке Ђетиње.
Породичне фотографије
[уреди | уреди извор]-
Милутин Ускоковић са оцем Мијаилом из 1901. године, из архиве Народне библиотеке Ужице -
Милутин Ускоковић са братом Радојем, женом Бабет и њеном сестром, 1910. година, из архиве Народне библиотеке Ужице -
Милутин Ускоковић са братом Драгутином у Лезену (Швајцарска) 1910. године, из архиве Народне библиотеке Ужице
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Књижевно дело Милутина Ускоковића: зборник радова са научног скупа. – Т.Ужице, 1985
- ↑ Ризница - Српска књижевност Архивирано 2015-12-23 на Wаyбацк Мацхине-уПреузето 22.12.2015.
- ↑ Књижевни конкурс "Милутин Ускоковић" за најбољу необјављену приповетку
Литература
[уреди | уреди извор]- Милијан Деспотовић: Узначења /Милијан Деспотовић. – Ужице: УКС, Пожега: Свитак : Развигор , Куршумлија: Књижевни клуб "Милутин Ускоковић", 2014 (есеј: "Приповедач поетичке душе - о поезији Милутина Ускоковића)
