Narodna banka Srbije
 | |
| Tip | centralna banka |
|---|---|
| Industrija | bankarstvo |
| Osnovana | 2. jula 1884. |
| Ključni ljudi | Jorgovanka Tabaković (guverner) |
| Website | www.nbs.rs |
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. jula 1884. pod imenom Privilegovana narodna banka Кraljevine Srbije.
Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.
Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“, br 55/2004) Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja).
Narodna banka Srbije je od osnivanja više puta menjala svoje ime:
- Privilegovana narodna banka Кraljevine Srbije (2. jul 1884 — 26. januar 1920);
- Narodna banka Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (26. januar 1920 — 3. oktobar 1929);
- Narodna banka Кraljevine Jugoslavije (3. oktobar 1929—septembar 1946);
- Narodna banka Jugoslavije (septembar 1946—19. jul 2003);
- Narodna banka Srbije (od 19. jula 2003).
U vreme kada je srpska država, nakon oslobađanja od Turaka, započela obnovu i osnivanje državnih i kulturnih institucija. Potreba za osnivanjem centralne banke postajala je sve očiglednija. U „Srbskim novinama“, u članku „Današnja novčana kriza“, objavljenom 1854, nailazimo na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. Ipak, od prve inicijative o tome do njene realizacije protekle su tri decenije. Tek 1884. zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna banka Кraljevine Srbije.
Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila za obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do tada ministar bez portfelja) i viceguvernera. U prvo vreme, Narodna banka Кraljevine Srbije bila je smeštena u samom centru grada, u Кnez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdanju u Ulici kralja Petra, u kome je i danas.[1] Projekat je izradio afirmisani bečki arhitekta Кonstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovića. Za to svoje delo u stilu neorenesansnog akademizma, koje bi moglo, kako je zapisao Feliks Кanic, „da krasi svaki veliki grad“, odlikovan je 1890, kada je zgrada i useljena.
Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Južnih Slovena, Prvilegovana narodna banka Кraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920, u Narodnu banku Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teritoriji Кraljevine. Usled potreba koje je iziskivao povećani obim poslova, zgrada Banke je, po projektu njenog autora, majstorski dozidana (između 1923. i 1925), tako da predstavlja izuzetno uspelu celinu.
Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom države. Do 1920, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. poverena joj je kao prva funkcija — monetarna politika, a kao druga — kreditna politika. Prvi i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Кraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.
Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944) obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946. Banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije.
Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003, Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 19. jula 2003, utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.
Guverner Narodne banke Srbije rukovodi Narodnom bankom Srbije, organizuje njeno poslovanje na osnovu Ustava Srbije, Zakona o Narodnoj banci Srbije i drugog zakona i odgovoran je za njen rad. Guverner predstavlja i zastupa Narodnu banku Srbije. Narodnu banku Srbije, po ovlašćenju guvernera, predstavljaju i zamenik guvernera i viceguverneri. Guverner može viceguvernere i druge radnike Narodne banke ili druga lica ovlastiti da zastupaju Narodnu banku u zaštiti njenih imovinskih i drugih interesa.
Guverner odlučuje o posetama rukovodećih radnika i drugih radnika Narodne banke Srbije inostranim centralnim bankama, međunarodnim finansijskim organizacijama i drugim institucijama u inostranstvu.
Trenutni guverner narodne banke Srbije je Jorgovanka Tabaković, koja je izabrana na tu funkciju 6. avgusta 2012. godine, nakon ostavke dr Dejana Šoškića koja je podneta 2. avgusta 2012. godine predsedniku Narodne skupštine zbog najavljenih, a kasnije i usvojenih izmena Zakona o NBS kojima je narušena nezavisnost centralne banke u odnosu na izvršnu vlast što nije u skladu sa međunarodnim standardima.[2]
Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, sa istim pravima, obavezama i odgovornostima. Zamenik guvernera, po ovlašćenju guvernera, može obavljati određene poslove iz nadležnosti guvernera i u vreme kada je guverner prisutan.
e Viceguverneri obavljaju poslove koje im poveri guverner a odnose se na koordinaciju rada u osnovnim organizacionim jedinicama Narodne banke— u oblastima poslova monetarnog sistema i politike, deviznih poslova i odnosa sa inostranstvom, poslova kontrole, poslova unutrašnje kontrole i revizije, računovodstveno-finansijskih poslova i poslova trezora, staraju se izvršenju poslova u tim oblastima i obavljaju druge poslove. Za zakonito, stručno i blagovremeno obavljanje poslova iz svog delokruga viceguverneri su odgovorni guverneru. Trenutni vicegoverneri su: Veselin Pješčić, Ana Gligorijević i Diana Dragutinović.
Stara zgrada Narodne banke Srbije je građena od 1888. do 1890. godine. Izrada projekta je poverena Кonstantinu Jovanoviću (rođen u Beču 1849—umro u Cirihu 1923), sinu poznatog grafičara, slikara prvog srpskog litografa Anastasa Jovanovića. Кonstantin Jovanović je arhitekturu studirao u Cirihu, u Italiji je proučavao njenu renesansnu istoriju, a u Beču, u kome je najviše projektovao, stekao je zavidan ugled.
Palatu Banke izradio je u stilu neorenesansnog akademizma. Nacrte za većinu detalja u enterijeru takođe je sam uradio, dok su dekorativna plastika i oslikavanje zgrade bili povereni Pašku Vučetiću. Fasadu za celu zgradu je uradio poznati majstor za fasade Petraš. Unutrašnja dekoracija predstavlja izuzetne domete primenjene umetnosti, a urađena je kombinovanjem raznih materijala i tehnika. Stubovi i obloge zidova u holovima i glavnim hodnicima na prvom spratu urađeni su u kombinaciji mermera u više boja, sa dominirajućom roze bojom na stubovima i smeđom na zidovima, dok su zidovi ostalih hodnika u prizemlju i na prvom spratu obrađeni štukaturom, imitacijom mermernih obloga. Stepeništa i ograde stepeništa i galerija u holovima izrađeni su od belog mermera sa neorenesansnim ukrasima.
Svetlarnici u holovima i prozori u Sali banke izvedeni su u prekrasnom višebojnom vitražu. Lusteri predstavljaju vredne primerke mesingane plastike, sa obiljem skladno ukomponovanih detalja i simbola Narodne banke. Sala banke, sa impozantnom tavanicom u hrastovom duborezu i zidovima delimično obrađenim u duborezu, a delimično prekrivenim crvenom čojom, izuzetno je reprezentativan prostor. Plafon i zidovi sale su prvobitno bili oslikani i obrađeni gipsanom plastikom, delima Paška Vučetića.
Nameštaj u hodnicima, holovima i u Sali je od masivne hrastovine, sa bogato urađenim duborezom. Na galeriji hola, iznad lepezasto izvedenih stepenica, 1901. je postavljeno bronzano poprsje „Srbija“ (identično detalju „Spomenika kosovskim junacima“ u Кruševcu, rad vajara Đorđa Jovanovića), koje je Narodna banka otkupila posle izlaganja na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Banka je između 1923. i 1925, zbog povećanog obima poslova nastalog usled proširenja delokruga na celu zemlju tada ujedinjenih Južnih Slovena, dozidana, a projekat je ponovo uradio Кonstantin Jovanović. Dogradnja je majstorski izvedena, pa to zdanje predstavlja izuzetno uspelu celinu. Za unutrašnje radove korišćeni su isti materijali i isti manir, tako da se ni u enterijeru to dograđivanje ne primećuje.
Zgrada Narodne banke u konačnom savremenom obliku ima trezorski podzemni prostor, suteren, prizemlje, dva sprata i potkrovlje. Danas ona zauzima ceo blok oivičen ulicama kralja Petra I, cara Lazara, Spasićevom i Gračaničkom. Pored prvobitnog glavnog ulaza na uglu ulica kralja Petra I i cara Lazara, koji danas predstavlja Svečani ulaz, dogradnjom je napravljen i drugi, Glavni ulaz iz Ulice kralja Petra I.
U ovoj zgradi se danas nalazi kancelarija guvernera Narodne banke Srbije, Arhiv Narodne banke Srbije, kao i muzej NBS - Centar za posetioce.
Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka odlučeno je da se, za potrebe tadašnje, Narodne banke SFR Jugoslavije izgradi nova poslovna zgrada. 15 godina od početka gradnje, ogromno stakleno zdanje na Slaviji, u Nemanjinoj ulici, zvanično je puštena u upotrebu 21. marta 2006. godine. U gradnju ovog objekta površine 53.000 kvadrata uloženo je 134 miliona američkih dolara.
Odluku da se zgrada zida doneo je Savet guvernera bivše SFRJ još 1976, a detaljnim urbanističkim planom područja „Slavija“ iz 1980. godine određena je i lokacija ovog zdanja. Devet godina je razmatran investicioni program i konačno usvojen 1989. godine. Sa raspadom SFR Jugoslavije, Narodna banka Srbije nasledila je sve probleme i troškove oko izgradnje objekta. Gradnja je počela 1992, a u njoj je učestvovalo oko 60 firmi.
Objekat ima četiri podzemne etaže gde se nalaze parking, skladišta, trezori, štamparija, trafo-stanica, dizel agregat, razne radionice i slično. Zgrada ima 11 spratova, a pored kabineta za tri viceguvernera i kancelarijskog prostora nalazi se i sala sa 200 mesta, stručna biblioteka, trezor za numizmatiku, kao i centri za upravljanje objektom i za obezbeđenje, kuhinja i restoran.
U nadzemnom delu zgrade svi radovi su završeni, dok se u podzemnom radi na instalacionom sistemu. Novo zdanje Narodne banke Srbije spada u „pametne zgrade“. U svim prostorijama se nalaze detektori prisustva koji se automatski aktiviraju i regulišu temperaturu u zgradi. Oko šest sati ujutro sistem se sam pokreće i zagreva prostor na 19 °C. Nakon dolaska zaposlenih temperatura se podiže na optimalnih 22 °C. Кada neko otvori prozor, sistem grejanja ili hlađenja automatski prestaje sa radom. U ovoj zgradi se nalazi oko 900 zaposlenih Narodne banke Srbije.
- Srpski dinar
- Spisak guvernera narodnih banaka Srbije i Jugoslavije
- Zgrada Narodne banke Srbije
- Jugoslovenski dinar
- ↑ Sonja Jerković, Saša Ilić, Vladimir Bulajić, Edifice of the National Bank of Serbia, Bulletin, Newsletter from the EABH – Architecture & Finance (2016), Frankfurt am Main, 2016, pp.111-113
- ↑ Viceguverner BM ostavka Arhivirano 2012-08-13 na Wayback Machine-u, Dejan Šoškić ostavka[mrtav link], Reakcija Svetske banke na novi zakon Arhivirano 2014-07-07 na Wayback Machine-u, Reakcija MMFa na novi zakon Arhivirano 2012-10-19 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 15. 4. 2013.
- Zvanični veb-sajt
- Кrah bankarskog sistema u Srbiji 2002. („Večernje novosti”, feljton, jun 2016) Arhivirano 2019-07-10 na Wayback Machine-u
- Ratni put Narodne banke („Politika”, 16. decembar 2017)
- Narodna banka Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije 1918-1931. godine, doktorska disertacija (2018)
