Палеолит
| Палеолит |
|---|
|
↑ прије Хомоа (Плиоцен) |
|
Доњи палеолит (цца. 2,6 Ма - 100,000 ка) (род Хомо)
Средњи палеолит (300.000 - 30.000 ка) (Неандерталац, Х. сапиенс) најстарији докази модерности понашања (умјетност и намјерни погреби) најстарији необориви докази о кухању хране миграција из Африке).
Горњи палеолит(50.000 - 10.000 ка) (модерност понашања: бројна умјетничка дијела, потпуно развијен језик)
|
| ↓ Мезолит |
Палеолит или старије камено доба је историјски прериод који траје од настанка човека до 10.000 године пне. У недостатку писаних историјских извора било је веома тешко сазнати како су људи тада живели. Научници су уз помоћ угљеника C-14 могли да утврде време смрти живих организама до 50.000 година. Антрополози су проучавањем скелетних остатака могли да одреде физичке особине тадашњих организама. Палеолит се поклапа са леденим добом и најдуже је трајао од свих историјских периода.
Генеза човека кроз палеолит
[уреди | уреди извор]Хоминиди
[уреди | уреди извор]Прва човеколика бића су били хоминиди. Више су личили на мајмуне али су по усправном држању и конструкцији шаке подсећали на човека. Појавили су се на Земљи пре око 3.5 милиона година на подручју Африке. Ричард Лики син чувехих антрополога Луиса и Мери Лики пронашао је у Кенији 1969. године прву комплетну лобању хоминида који је у научној класификацији означен као врста аустралопитекуса.
Хомо хабилис
[уреди | уреди извор]Пре око 2 милиона година у Африци се појавио први прави човек. Он се изгледом још увек разликовао од данашњег човека. Био је нешто виши од хоминида и имао је већи мозак али је још увек ходао погрбљен а тело му је било обрасло длаком. Споразумевао се крицима и покретима руку а оно што га је чинило човеком била је вештина прављења оруђа. Зато су га научници назвали вешт човек- хомо хабилис. Његово оруђе био је обичан камен оштрих ивица који је добијао ударањем већег камена о стену. Израда прве алатке означава почетак старијег каменог доба. Хомо хабилис или вешти човек је оштрим каменом могао да разбије орахову љуску или корњачин оклоп, да отвори шкољку или да убије глодара али не и да лови веће животиње. Хранио се углавном биљкама, јестивим плодовима, пужевима и скакавцима. Стално је био у покрету трагајући за храном, није имао станиште а у случају непогоде склањао се под природне заклоне, као што су надстрешнице од стења. У пећине није улазио јер су их насељавали јачи од њега- пећински лав, сабљасти тигар и други месождери. Вешти човек је користио ватру за грејање и одбрану од животиња али само ако би је нашао у природи. Кретао се у групама чија је величина зависила од расположиве хране. Прве људске заједнице су се састојале од вероватно 15 до 20 чланова, називамо их чопор или хорда пошто је у њима као и код многих животиња право јачег, вођа је увек био најснажнији мушкарац.
Хомо еректус
[уреди | уреди извор]Пре око 1.6 милиона година настао је усправљен човек( лат.Хомо еректус). Био је растом висок скоро као ми, имао је 2/3 запремине нашег мозга . Правио је бољи алат јер се служио обликованим каменом. Умео је да направи и дрвено копље помоћу кога је могао да лови и крупније животиње. Усправљен човек је био први ловац.Јео је више меса од својих предака и огртао се животињском кожом. Његово највеће достигнуће је вештина паљења ватре. Уз помоћ ватре је јео и кувану храну , што му је продужило животни век и могао је да се брани од непријатеља. Почиње да прелази и на друге континенте. Хомо сапиенс
Хомо сапиенс
[уреди | уреди извор]Пре око 300 000 година појављује се разуман човек (Хомо сапиенс).Основна карактеристика хомо сапиенса је говор.По физичким одликама био је исти као и ми мада су постојале неке под врста које су се разликовале као што су неандерталци. Неандерталац је назив за посебну врсту праисторијског човека који је насељавао Европу.Име је добио по долини Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци. Неандерталци су били виши и снажнији од данашњег човека. Имали су већи мозак, што наравно не значи да су били паметнији. Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део, пошто је унутрашњост била мрачна. и влажна. Неандерталци су били веома напредни за своје доба. Они су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, што указује на то да су веровали у загробни живот. Њихове заједнице нису имале особине хорде или чопора, јер су бринули о слабима и болеснима. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад. Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва. Неандерталци су изумрли између 40.000 и 30.000 година пре н.е. а да нико не зна зашто. Могуће је да нису успели да се прилагоде новом таласу захлађења или су их можда истребили преци данашњих људи. Највероватније је да су се малобројнији неандерталци измешали са разумним човеком који је населио Европу.
Хомо сапиенс сапиенс
[уреди | уреди извор]Између 35.000 и 20.000 година пре н.е. праисторијски људи су унапредили израду ловачког оружја и направили нова, као што су лук и стрела, коштана удица и бодљикави харпун. Открили су и коштану иглу, што им је омогућило да шију одећу, кожне чамце и да израђују накит. Они и даље живе номадским начином живота, али се, захваљујући богатом улову, дуже задржавају на једном месту. Око 20.000 године пре н.е. почели су да прелазе из Азије у Аустаралију на чамцима и сплавовима, а у Америку копном, на месту данашњег Беринговог мореуза. Овом напреднијем праисторијском човеку научници су дали латински назив Хомо сапиенс сапиенс, што значи веома разуман човек. Зову га још и савремен човек. Припадници ове врсте су и кромањонци, који су се појавили у Европи пре око 35.000. Име су добили по пећини Кромањон у јужној Француској, где су први пут пронађени њихови остаци. Са широким челом, добро дефинисаном вилицом и малим обрвичним костима, изгледали су као данашњи људи. Кромањонци су били изузетни ловци, бољи од неандерталаца. Хватали су бизоне, јелене, мамуте, ирвасе и друге животиње, о чему сведоче призори лова које су насликали на зидовима пећина.
Подјела палеолита
[уреди | уреди извор]Палеолит се обично дијели на три периода:
- Доњи палеолит (2,5 мил. - 120.000 година), у коме су живјели хомо хабилис и хомо ерецтус
- Средњи палеолит (300.000 - 30.000 година), у коме су живјели неандерталци
- Горњи палеолит (30.000 - 10.000), у коме су живјели кромањонци.
Палеолит се у геолошкој кронологији везује уз плеистоцен.
