Папук
Папук је планина у источној Хрватској, на сјеверној и сјеверозападној граници Пожешке котлине.
О Папуку
[уреди | уреди извор]Највиши јој је истоимени врх на 953 м, а осим њега виша од 900 м је још једино Ивачка глава (913 м). Врхови су заобљени, што је карактеристични за све старе планине.[1]
Палеозојску језгру, грађену од гнајса, на рубовима прекривају кредне (вапненац и доломит) и терцијарне (лапор) наслаге.
На Папуку данас више нема руда исплативих за експлоатацију. Рудна богатства у прошлости су искориштавали Келти и Саси. Стијене су старе између 350 и 375 милијуна година. Многе вулканске стијене старе између 60 и 260 милијуна година, упућују на то да су највиши дијелови Папука настали у млађим геолошким раздобљима Земље, у исто вријеме када и Алпе.[2]
Огољелих стијена има само у нижим дијеловима и поточним коритима. За славонско су горје необичне Соколине стијене (564 м) недалеко од Горњег Врховаца, које су мјестимично голе, глатке и готово окомите.
Изнад 500 метара надморске висине доминира буква, а у буковим шумама налазе се јеле, горски јавор, обичан јасен и планински бријест. На висини приближно 500 метара појављује се уз споменуто дрвеће храст китњак, дивља трешња, липа, граб и кестен. У нижим предјелима налазе се граб, клен, још више дивље трешње и дивљих крушака, храст, цер и липа. Дуж обала водотока је мочварно биље, посебно црна топола. У вишим предјелима од грмља доминира обични ликовац, божиковина, широколисна курика, лијеска и базга, гљиве и љековито биље. У нижим предјелима може се наћи црна базга, малина, купина, сријемуша и медвјеђи лук, те друго зачинско биље.[1]
Папук је изворно подручје многих водених токова савског и дравског порјечја: (Чађавица, Карашица, Пакра, Орљава, Воћинка, Војловица, Вучица, Дубочанка[1]).
Папук са својим разведеним гребенима и увалама, с бујном вегетацијом, карактеристичном флором и фауном, уз обиље изворске воде и густу мрежу путова, представља врло прикладно подручје за развитак планинског туризма. На Папуку су изграђени планинарско-туристички објекти:
- планинарски дом Лапјак (335 м) 3 км удаљен од Велике
- термално купалиште Топлице (296 м) недалеко од Велике
- планинарска кућа Тришњица, 7 км од дома Лапјака
- дом горске службе спашавања на Невољашу (725 м)
- планинарски дом Јанковац (475 м) на сјеверним обронцима Папука
Позната су рекреацијска папучка средишта су Звечево, Јанковац и Велика, као и арборетум Лисичине.
На подручју Папука сачувани су значајнији остаци културне баштине везани за два повијесна раздобља, претхисторијско раздобље те раздобље средњег вијека.
Папук - заштићено подручје
[уреди | уреди извор]- 1999. године проглашен је Парк природе Папук, који се простире од попречне цесте Воћин – Каменска на истоку, до цесте Ораховица – Кутјево. Површине је 336 км2.[1] У парку се налази 7 средњвијековних градова: Ружица град код Ораховице, Велички град код града Велика, Каменград изнад Каменског Вучјака, Стари град Оршулић испод врха Капавац (792 м), на око 3 км од Ружица града, Клак јужно од мјеста Слатински Дреновац, Стражемански град код Стражемана, Погана градина код Дољановаца.
- 2007. године Папук Геопарк - први геопарк у Хрватској, споменик природе
Парк природе Папук заштићен је због изузетно вриједних биолошких, геолошких, пејзажних и културно-повијесних обиљежја, а обухвата скоро цијело подручје планине Папук и западни дио планине Крндије. Готово 95% површине парка прекривено је шумама које су на неким локалитетима због својих природознанствених и пејзажних вриједности посебно заштићене. Парк је и природно станиште многим животињским врстама, међу којима се због бројности и разноликости посебно истичу птице и шишмиши.[3] Геолошки гледано парк је значајан због заступљености готово свих врста стијена од палеозоика до квартара, као и због велике разноликости стијена, минерала, фосила, геолошких структура и текстура, крашких појава и објеката. На сјеверозападном дијелу парка налази се локалитет Рупница, први геолошки споменик природе у Хрватској заштићен 2007. год. због појаве стубастог лучења вулканских стијена.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Бенковић 2006: стр. 108
- ↑ Бенковић 2006: стр. 107
- ↑ „Паркови природе у Хрватској”. Министарсво господарства и одрживог развоја - МИНГОР - мингор.гов.хр. Приступљено 9. 10. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бенковић, Стејпан (2006). „Географска обиљежја пакрачко - липичког краја”. Зборник (Пакрац: Повијесно друштво Пакрац-Липик) 3. ИССН 1845-111X. Архивирано из оригинала на датум 2016-08-12. Приступљено 2016-10-16.
Повезано
[уреди | уреди извор]Вањски линкови
[уреди | уреди извор]- Парк Природе Папук Архивирано 2006-12-10 на Wаyбацк Мацхине-у
- Папук Геопарк Архивирано 2019-10-13 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хрватски планинарски савез - Папук
- Планинарски дом Јанковац Архивирано 2006-10-25 на Wаyбацк Мацхине-у
