Патрице де Мац Махон
| Патрице де Мац Махон | |
|---|---|
_(14782521265).jpg) | |
| Мандат 24. свибња 1873. – 30. сијечња 1879. | |
| Претходник | Адолпхе Тхиерс |
| Насљедник | Јулес Арманд Дуфауре (в.д.) |
| Рођење | 13. липња 1808. Суллy, Француска
|
| Смрт | 17. листопада 1893. Монтцрессон, Француска
|
| Политичка странка | Клуб легитимиста |
| Супружник | Éлисабетх де Мац Махон |
Марéцхал Марие Едме Патрице Маурице де Мац Махон, 1. војвода од Магенте (Суллy, 13. липња 1808. – Монтцрессон, 17. листопада 1893.) је био француски војсковођа и политичар који је од 1873. до 1879. године био предсједник Француске. Због својих војних успјеха током Француско-пруског рата, Мац Махон је стекао национални реноме који му је, у коначници, донио предсједнички мандат. Иако по увјерењу конзервативац, Мац Махон се као предсједник поставио у улогу неутралног заштитника уставног поретка те је прилично успјешно балансирао између реакционарских монархиста (који су предлагали пуч) и радикалних социјалиста, а чак је одбио и сусрет с републиканским вођом Лéоном Гамбеттом.
Рођен у Суллyју, Мац Махон је потомак ирске обитељи која је избјегла у Француску за вријеме Стуарта. Војну каријеру започео је 1827. године Алжиру, а велике успјехе остварио је током опсаде Цонстантинеа 1837. године и Кримског рата. Ипак, врхунац његове војне каријере догодио се током Талијанске кампање, када му је његова велика побједа код Магенте донијела титулу војводе од Магенте. Године 1846. именован је генералним гувернером Алжира. Као заповједник I. армијског корпуса у регији Алсаце током Француско-пруског рата рањен је и поражен код Wöртха. Након што је свједочио француском краху код Седана, постављен је за заповједника Версајске војске која се 1871. године обрачунала с Паришком комуном. Његов крвави обрачун с комунарима знан је као "Крвави тједан", но Мац Махон није осуђен због репресије, напротив, проглашен је херојем.
Када је 24. свибња 1873. Адолпхе Тхиерс одступио с мјеста предсједника, монархисти и конзервативци у парламенту изабрали су Мац Махона за његова насљедника. Дана 20. студеног 1873., парламент је изгласао закон којим је мандат предсједника продужен с четири на седам година. Мац Махон је, додуше, предсједничку функцију прихватио с приличном резервом, несклон публицитету и с недостатком разумијевања тада актуалних друштвено-политичких проблема.
Ипак, Мац Махонов предсједнички мандат је остао записан у француској повијести. Године 1875., Француска је добила три уставна закона којима је коначно консолидирана Трећа Република, а Мац Махонова позиција је јасно уређена. Заступнички дом се недуго затим сам распустио, а на изборима 1876. велику већину освајају републиканци. Дошло је до дихотомије између предсједника и парламента која је резултирала кризом у просинцу 1876. године, када је парламент присилио Мац Махона да за новог премијера постави умјереног републиканца Јулеса Симона. С друге стране, на вањскополитичком плану му је проблеме стварао Отто вон Бисмарцк, који је желио додатно дестабилизирати ситуацију.
Суочен са конзервативним Сенатом који је критизирао Симона и републиканским Заступничким домом, Мац Махон се нашао у крајње неугодној ситуацији. Како би ју разријешио, 16. свибња 1877. је изазвао кризу пославши Симону писму у којем му де фацто наређује да да оставку под пријетњом државног удара. Симон је посустао, а Мац Махон је за новог премијера именовао орлеаниста Алберта де Броглиеа. Убрзо је наговорио Сенат да распусти Заступнички дом, а посљедица кризе било је горуће питање везано уз то хоће ли предсједник или парламент вршити контролу над владом.
На новим изборима поново побјеђују републиканци, а де Броглиеовој влади је изгласано неповјерње. Влада његова насљедника, Гаëтана де Роцхебоуëта, такођер је пала у кратком времену. До 13. просинца 1877., Мац Махон је коначно пристао повјерити мандат премијера републиканцу Јулесу Дуфауреу, који је саставио већински републиканску владу. Дана 5. сијечња 1879., републиканци освајају већину и у Сенату, што је Мац Махон искористио да 30. сијечња исте године поднесе оставку. Након што је премијер Дуфауре био в.д. предсједника, Мац Махона је замијенио Јулес Грéвy. Уставна криза око контроле над владом ријешена је у корист парламента тако да је титула предсједника у периоду Треће Републике имала више симболичан него реалан значај.
Након оставке, Мац Махон се повукао у мировину те је посљедњих 14 година свог живота провео мирно, изван политичких збивања. Умро је у дворцу у мјесту Монтцрессон 1893. године. Покопан је у музеју Лес Инвалидес.