Паул Клее

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Паул Клее
експресионизам - апстрактна умјетност - суреализам
Биографске информације
Рођење18. просинца 1879.
Смрт19. липња 1940.
Опус
Пољесликарство

Паул Кле (*18. децембар 1879—†29. јун 1940) је био је немачко-швајцарски сликар, члан уметничке групе Плави јахач (нем. Дер Блауе Реитер). На његово стваралаштво утицало је неколико праваца савремене уметности: експресионизам, кубизам и надреализам. Кле и његов пријатељ Василиј Кандински познати су по свом педагошком раду у школи Баухаус.

Живот

[уреди | уреди извор]

Родио се 1879. године у Швајцарској, отац му је био учитељ музике а мајка швајцарска певачица. Детињство је провео у Швајцарској, а пошто је по оцу добио немачко држављанство, одселио се после матуре 1898. у Минхен. После двоумљења између музике (био је изванредан и талентован виолиниста), литературе и ликовне уметности, ипак се определио за сликарство. Прво је студирао графику на приватној школи Хенрика Книра и у то доба стицао не само уметничка већ и сексуална искуства. Из једне такве краткотрајне везе родио му се син који је после неколико недеља умро.

У октобру 1900. посећивао је часове сликарства код Франца фон Штика на Минхенској академији, где је студирао и Василиј Кандински са којим се много касније упознао. Године 1901. је напустио академију. После пута по Италији био је у Берлину код родитеља где је сликао актове и свирао у оркестру и писао позоришне критике. Године 1900. оженио се са клавиристкињом Лили Штрумпф и следеће године им се родио син Феликс. Наредне године је провео у домаћинству и посветио се васпитавању свога сина, док је Лили зарађивала за живот и тада се Клеов сликарски живот споро развијао.

Плави јахач и пут за Тунис

[уреди | уреди извор]

Године 1911. Упознао је Аугуста Макеа и Василија Кандинског. Скупа са њима и Франц Марка, Габријелу Минтерл, Алексеј Јавленског и друге, сви су се заједно интересовали за готику, примитивну уметност и нове савремене ликовне правце фовизам и кубизам. С њима је Кле нашао заједнички језик и делио погледе на уметност.

Кандински и Марк у то доба раде на алманаху "Der Blaue Reiter" - Плави јахач који је постао једно од најважнијих дела у савременој уметности 20. века. Прва њихова изложба била је отворена крајем 1911. године у модерној галерији Танхојзер у Минхену. Ту Кле није учествовао али је за један часопис написао рецензију. На другој њиховој изложби је учествовао и Кле, а после изложби у Минхену излагали су и у другим градовима као на пример у Келну и Берлину.

Године 1914. године Паул Кле је са Франц Марком и Лујом Моајеом посетио Тунис. На овом путу Кле налази приступ ка боји и у свој дневник уписује: " ... ја и боја смо једно. Ја сам сликар".

Баухаус

[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату 1920. године Кле је позван у немачку армију али као сликар је имао среће и није распоређен за фронт већ је радио на маскирним узорцима за авионе, но у рату је изгубио своје пријатеље Аугуст Макеа и Франц Марка.

I у армији је Кле имао привилегије да излаже и у галерији Штурм у Берлину излагао је више апстрактних акварела. Из армије је отпуштен 1918. године.

Године 1920. је била његова ретроспективна изложба у Минхену и тада постаје признат сликар. Тако је добио понуду да предаје сликарство у Баухаусу у Вајмару- школи коју је основао Валтер Гропијус. Примио је понуду и освануо је са Кандинским на равном и академском нивоу, прво је радио као руководилац радионица а после су обојица водили властита предавања сликарства.

Баухаус је била прогресивна школа и морала је да се бори против конзервативних схватања национал- социјалиста. Баухаус се преселио у Десау у зграду коју је пројектовао сам Валтер Гропијус и у којој су били и станови за педагоге и где је и Паул Кле становао. Обојица (Кле и Кандински) интензивно предају на Баухаусу. После кратког премештања у Берлин 1932. године Баухаус је укинут.

Кле је на Баухаусу остао до 1930. године и после је примио професуру на диселдорфској академији. После наступа нацизма као "дегенерисани уметник" он је отпуштен.

Умро је 29. јуна 1940. године у Локарно-Мурату.

Његова дела су после његове смрти приказивана на Документима 1 године 1955. Документима 2 године 1959. и Докумантима 3 1964. године у Каселу.

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Историја уметности H.W. Janson, Београд 1982.
  2. Енциклопедија ликовних умјетности, L.З. ФНРЈ, Загреб 1959.
  3. Мала просветина енциклопедија, Београд, 1959.
  4. Свет умениа, ИКАР, Братислава 2002.
  5. Спознаме умение Р. Дицкенсова а M. Гриффилдова, Б. Бyстрица 2004.
  6. Дејинy умениа, Младé летá Братислава 2001.
  7. Световé дејинy умениа, Б.Ф. Грослиер, Ларуссе, Праха 1996.
  8. ск Wикипедиа

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Paul_Klee&oldid=41390314”