Полинезијски језици

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Полинезијски језици, једна од главнихскупина источнофиџијских-полинезијских језика који се говоре у Полинезији и мањим дијелом у Микронезији. Обухваћа (38)[1], данас (37)језика[2], то су:

а) Нуклеарни (језгровни) полинезијски(36):
а1. Источни (13):
а. Централни источнополинезијски(12):
а1. Маркешки (4): хавајски, мангаревски (мангарева), маркешки (марqуесан, 2 језика, сјеверни и јужни),
а2. Рапа;
а3. Тахићански (7): аустрал, маорски, пенрхyн (Тонгаревски), ракаханга-манихики, раротоншки, тахићански, туамоту;
б. Рапануи (1): рапа нуи;
а2. Самоички (23):
а. сточноувејски-Ниуафо’оу (2): ниуафо'оу, увеа језик (wалисиански);
б. Еллицејски (8): капингамаранги, нукуману, нукуоро, нукуриа, онтонг јава, сикаиана, такуу, тувалу;
ц. Футунски/Футуниц (9): анута, емае, футуна-аниwа, источнофутунски, реннелл-белона, меле-фила, пилени, тикопиа, западноувејски (увеан, wест);
д. Пукапука (1): пукапука;
е. Самоански (1): самоански;
ф. токелауски (1): токелауски;
Ниуатопутапу
б) Тонгијски (2): ниујски (ниуе), тонгански.

Референце

[уреди | уреди извор]

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]