Преживачи
| Преживачи | |
|---|---|
| |
| Бјелорепи јелен | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Артиодацтyла |
| Подред: | Руминантиа Сцополи, 1777. |
Преживачи (лат. Руминантиа) су подред реда парнопрсташа. То су биљоједи имају желудац подијељен на четири одјељка који им омогућују да уз помоћ микроорганизама и ензима кориштење хране састављене од таквих угљикохидрата (на примјер целулозе), које ни један други сисавац са само једним желуцем не може пробавити. Осим преживача, још неки биљоједи, као што су клокани, виткостаси мајмуни, коњи и зечеви могу пробавити целулозу уз помоћ микроорганизама, али у дебелом цријеву, што за кориштење протеина захтијева још један пролаз кроз пробавни сустав.
Израз "преживачи" потјече од тога, да ове животиње у раздобљима мировања претпробављену кашу хране поново враћају у уста и још једном ју жвачу прије него тако додатно уситњену храну поново прогутају и одведу ју на стварну пробаву.
Грађа желуца
[уреди | уреди извор]
Желудац преживача дијели се на углавном четири одјељка: бураг, капура, књижавци и сириште. У бураг улази површно сажвакана храна из једњака, ондје се смекша дјеловањем воде, микроорганизама и ензима па полако прелази у мрежсто набрану капуру. Ту се између набора капуре обликују малене куглице које се стезањем мишића, тако званом повратном перисталтиком, враћају натраг у уста. Сад се у устима храна темељито сажваће и мијеша с већом количином слине. Након тога, кроз посебан жлијеб у једњаку силази у књижавце гдје се још више уситни, а затим прелази у сириште.
Преживачи искориштавају биљну целулозу дјеловањем многих симбиотских бактерија и неких праживотиња (Протозоа) из разреда трепетљикаша (Цилиата) које живе у њиховом бурагу. Уз то, уз помоћ продуката разградње, од целулозе и душикових спојева синтетизирају бјеланчевине за изградњу станица симбиотских бактерија и праживотиња. Симбиоти се зато, у повољним околностима, тако обилно намноже да из бурага преживањем масовно доспијевају у сириште (прави желудац) гдје се као и код животиња с једноставним желуцем |пХ вриједност снижава лучењем солне киселине и смјеса се пробавља.
Пробављена количина трепетљикаша у желуцу говеда може бити и до 7 кг дневно те преживачи тиме намирују велик дио потребних бјеланчевина. Они могу ресорбирати и низ разградних продуката целулозе, па се рачуна да њихов организам искориштава 60 до 75% биљних влакана претварајући тако, за човјека потпуно безвриједне облике хране као што су трава, сијено или слама, у хранидбено високо вриједне бјеланчевине меса или млијека.
Животиње са сличним пробавним суставом, које се не сматрају преживачима
[уреди | уреди извор]Независно од преживача, неке врсте животиња развиле су исто желудац подијељен на више дијелова у којем пробављају храну на готово исти начин. Ту спадају деве, виткостаси и сакати мајмуни као и велики црвени клокани.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Остали пројекти
 | Wикиврсте имају податке о: Руминантиа |