Радио Београд
Тип | Национална медијска кућа |
---|---|
Држава | Србија |
Доступност | национална путем Интернета |
Оснивач | Краљевина СХС |
Власник | Државна радио-станица |
Важни људи | Слободан Дивјак, актуелни директор; Јован Мариновић, први послератни директор |
Почетак емитовања | (СХС) 24. март 1929. као Радио Београд АД |
Вебсајт | Сајт Радио Београда |
Радио Београд је државна радио-станица из Београда, Србија у саставу РТС-а .
Претходник Радио Београда, Радио Београд-Раковица је започео са емитовањем програма 1924, као део радиотелеграфске станице. Октобра 1924. године радиотелеграфској станици Београд-Раковица која је била у власништву једне француске компаније допуштено је да инсталира радиоелектичну станицу и радиотелеграфско-телефонским апаратом емититује три пута недељно по један сат радио програма. Са договором министарства пошта и телеграфа Краљевине СХС уведена је наплата радио претплате. После постављања одашиљача на згради Српске академије наука у Београду, 8. марта 1929. Радио Београд АД је почео са екперименталним емитовањем. Свечани почетак редовног емитовања био је 24. марта те године, а програм Радио Београда чуо се и у Хрватској и Словенији. Програм се састојао од музике, вести, радио-драма и других садржаја. Сигнал и одјавна песма Радио Београда је била песма "Милкина кућа на крају, око њене куће пси лају" такође сигнал Радио Београда је било првих неколико препознатљивих тонова те песме. Алузија је била на неке суседне земље са којима односи нису били најбољи...
Радио је прекинуо са емитовањем 6. априла 1941, током бомбардовања Београда. Након окупације Београда, Радио Београд је постао радио-станица немачке војске под именом Солдатенсендер Белград (Војнички радио Београд) на истој фреквенцији. Био је доступан широм Европе и Медитерана. Када је један немачки поручник је донео мало познату 2 године стару песму Лили Марлен коју је певала Лале Андерсен, и која је до тад била продата у тек око 700 примерака. Услед недостатка других песама, Радио Београд је врло често пуштао ову песму чиме ју је популарисао. Радио Београд је наставио са емитовањем 10. новембра 1944. године у ослобођеном Београду. Први послератни директор је био Јован Мариновић, а први спикер била је Јелена Билбија. По завршетку Другог светског рата, Радио Београд је постепено постао најутицајнија радио станица у Србији и бившој Југославији. Одјавна песма и сигнал су били Интернационала.
Значајни новинари и сарадници „Радио Београда“
[уреди | уреди извор]- Благоје Миљковић
- Драга Јонаш, спикер
Музички уредници „Радио Београда“
[уреди | уреди извор]- Боривоје Илић, музички уредник
- Ђорђе Караклајић, музички уредник
- Никола Караклајић, музички уредник