Ректор

Ректор (лат. старјешина, управитељ, управник, главар, вођа, господар) може бити:

1. управитељ у старом Риму (обично у везама ријечи);
2. у Римском Царству, од Константина Великог, у облику рецтор провинциае, службена титула намјесника појединих покрајина (провинција), који је био подређен префектима или егзарсима;
3. (такођер: ректур, рехтур, риштур) у средњем вијеку у хрватским приморским градовима (и другдје у Европи) одговорна особа на различитим мјестима у црквеној или свјетовној хијерархији;
4. у средњем вијеку, у неким земљама на западу, назив судског администратора, [[гувернер]а покрајине и особито градског начелника (градоначелника, који се такођер зове приор, цомес, потестас;
5. титула кнеза у Дубровачкој Републици;
6. од доба хуманизма уобичајени назив за управитеља вишеразредних средњих школа (рецтор сцхолае), поглавар самостана, сјеменишта; управитељ конвикта, свећеничког колегија или закладе;
7. члан владе у Ријеци у доба владавине Габриела д'Аннунзија (1919-1920);
8. у црквеној хијерархији, у облику рецтор еццлесиае, свећеник који управља канцеларијом неке (не жупне цркве, затим предстојник женског самостана те старјешина језуитског колегија;
9. наслов старјешине универзитета, предстојник свеучилишта (и других високих школа), редовити професор који се бира на одређено вријеме (једну, двије или четири године) да буде на челу савременог свеучилишта (рецтор магнифицус - "величанствени", "узвишени" - службена титула свеучилишног ректора, каткада и у највишем ступњу: рецтор магнифицентиссимус; лорд рецтор у Шкотској).

За жену ректора, нарочито у Хрватској, употребљава се ријеч ректорица. Од ријечи ректор настало је још неколико ријечи: ректорат - част и достојанство ректора; ректоров уред; ректорство - дјелатност, служба ректора; проректор.

Извори

• ЕЛЗ, ХЕР
• Јован Недић: "Ректор" < "Податак више", Скандифеникс, ..., 410, 16 - Ријека, 24. V. 2007.