Револуција каранфила

Каранфилска револуција или Револуција каранфила (португалски: Revolução dos Cravos), понекад навођена једноставно као 25. април (португалски: 25 de Abril) је пуч који је у Португалу 25. априла 1974. извела група лијево оријентираних официра португалских оружаних снага организираних у Покрет оружаних снага (МФА), а којим је свргнут дотатадашњи десничарски ауторитарни режим тзв. Нове државе (Естадо Ново) који је Португалом владао од 1926. године, и који се често називао најдуготрајнијом диктатуром у хисторији Европе. Узрок пуча је био у незадовољству политиком режима којом су се по сваку цијену настојале одржати прекоморске колоније, а што је крајем 1960-их довело до дуготрајних и скупих ратова са покретима за независност у Африци, као и изузетно непопуларне масовне регрутације. МФА и њени присташе су иза поноћи 25. априла заузели стратешке точке у Лисабону, а на вијест о пучу су грађани спонтано изашли на улице да им пруже подршку, носећи каранфиле по којима је револуција добила име. Након шест сати су премијер Марцело Цаетано и предсједник Америцо Томас побјегли у Бразил, а МФА потом успоставила Хунту националног спаса која је започела процес транзиције у демократски поредак и годину дана касније организирала прве слободне вишестраначке изборе. Каранфилска револуција је, пак, имала драматичне посљедице и на вањскополитичком плану - бившим колонијама (Ангола, Мозамбик, Гвинеја Бисау, Капверди) је сљедеће године пружена независност (уз изузетак Мацауа који ће Кини бити предан тек 1999. године). Португал је остао члан НАТО-пакта, а 1986. се прикључио Европској економској заједници.