Роберт Коцх
| Роберт Кох | |
 | |
| Рођење | |
|---|---|
| Поље | медицина |
| Истакнуте награде |  Нобелова награда за медицину
|
Хајнрих Херман Роберт Кох (нем. Хеинрицх Херманн Роберт Коцх) (11. децембар 1843 — 27. мај 1910) је био лекар и микробиолог. Открио је бацил антракса и туберкулозе. На теоријском плану, развио је Кохове постулате. Добитник је Нобелове награде за медицину и физиологију 1905.
Уз Луја Пастера, сматра се оснивачем бактериологије.
Почеци истраживачког рада
[уреди | уреди извор]Роберт Кох је рођен у Клаусталу (Немачка) 1843. Студирао је филологију и медицину на Универзитету у Гетингену. Најзначајнији професор му је био Јакоб Хенле, чија су научна дела наговештавала постојање микроскопских изазивача болести. Лекар је постао 1866.
Прва Кохова истраживања су се тицала антракса. Открио је методе да издвоји чисте културе бацила из узорка крви. Закључио је да антракс гради ендоспоре да би дуго опстао у спољној средини. Присуство ових ендоспора у земљишту, било је узрок, до тад необјашњивих, епидемија антракса. Кох је објавио ове резултате истраживања 1876, и касније добио посао у Царском министарству здравља.
Револуционарна открића
[уреди | уреди извор]Кох је почео да користи напредне технике за анализу бацила, као што су агар медијум за раст бацила и Петри посуде. Ово га је довело до открића бацила туберкулозе (Мyцобацтериум туберцулосис), које је објавио 24. марта 1882.
То је било изузетно значајно откриће, јер тада, средином 19-ог века, туберкулоза је била узрок сваке седме смрти.
Радио је на истраживању колере у Египту и Индији. Идентификовао је бактерију узрочника ове болести. Истине ради, ову бактерију је раније пронашао Филипо Паћини, али је то откриће пало у заборав.
Почев од 1885, био је професор на Универзитету у Берлину и радио у универзитетској болници Шарите (Цхаритé).
Такође је путовао по далеким земљама истражујући маларију и тропске болести.
Једнако битан је његов рад на развоју Кохових постулата.
Епилог
[уреди | уреди извор]
Кохова каснија истраживања нису била тако успешна. Потенцијални лек за туберкулозу, Туберкулин, био је промашај.
Међутим, његови ученици, користећи његове методе, пронашли су организме изазиваче дифтерије, тифуса, пнеумоније, гонореје, менингитиса, лепре, бубонске куге, тетануса, сифилиса и других болести.
Умро је у Баден-Бадену, у Немачкој, 1910.
Светска Здравствена Организација прогласила је 24. март за Светски дан борбе против туберкулозе.
