Роуен

Роуен
Роуен;
	; Грб
Основни подаци
Држава	Француска
Градоначелник	Yвон Роберт (ПС)
Департман	Хауте-Нормандие
Округ	Сеине-Маритиме
Кантон	Роуен
Становништво
Становништво (2011-01-01)	111,553
Агломерација (2010)	652.818
Густина становништва	5217,63 ст./км²
Географија
Координате	49°26′Н 1°06′Е / 49.44°Н 1.10°Е
Временска зона	УТЦ+1, лјети УТЦ+2
Површина	21.38 км²
	Роуен Роуен (Француске)
Остали подаци
ИНСЕЕ код	76540

Роуен (фонет. [ʁwɑ̃]) је повијесно гледано главни град Нормандије. Смјештен је у сјеверозападном дијелу Француске, на ријеци Сеине, а тренутно је главни град регије Хауте-Нормандие (Горња Нормандија). Некада је био један од најпросперитетнијих градова средњовјековне Еуропе. Роуен је град у којем је Ивана Орлеанска 1431. године спаљена на ломачи. Његови становници називају се Роуенжани, а њихов број се процјењује на 114.000 (2007.)

Земљопис

Ријека Сеине заузима 179 хектара комуне Роуен, која има 306 хектара зелених површина, 210 км је укупна дужина цеста, од чега је 16 км резервирано за бициклисте, и 8 км за пјешаке.

Клима

Просјечна годишња температура се креће између 10 и 20 °Ц ;

Просјечно трајања сунчаних раздобља: 1 630 сати годишње;
Магла: 85 дана годишње;
Олуја: 16 дана годишње;
Падавине: између 700 и 1 000 мм годишње

= Демографија

Демографија
1962.	1968.	1975.	1982.	1990.	1999.	2006.	2011.
120.857	120.471	114.834	101.945	102.723	106.592	107.904	111.553

=

Кретање броја становника од 1962.

1962	1968	1975	1982	1990	1999	2004	2005	2007
120.111	120.471	114.834	101.945	102.723	106.592	109.600	112.000	114.000

Повијест

Роуен је основан од стране галског племена. Они су га називали Ратумацос, а Римљани Ротомагус. Римски Ротомагус је био други град римске провинције Галлиа Лугдуненсис након самог Лугдунума (данашњег Лyона). За вријеме Диоклецијанове реорганизације, Роуен је био поглаварски град подијељене покрајине Галлиа Лугдуненсис II и постигао је процват у развоју за вријеме римског периода, с амфитеатром и термама. У петом стољећу постао је сједиште бискупије (иако су имена пријашњих бискупа искључиво легендарна) а касније и главни град Меровиншке Неустрије.

Након свог првог упада у нижој долини ријеке Сеине 841., Нормани су опустошили Роуен; од 912. Роуен је био главни град Нормандијског војводства и резиденција кнезова све док Вилим I Енглески није основао свој дворац у Цаену.

1150. Роуен примио повељу о свом оснивању, тиме и дозволу самоуправе. Током дванаестога стољећа у Роуену је живјело око 6000 Жидова, који су чинили око 20% становништва, уз велики број Жидова који су се распршили у још стотињак заједница у Нормандији. Добро очувани остаци жидовске вјерске школе, тзв. јешиве, су били откривени у 1970-их. Заједница је почела пројект како би их вратила у пријашње стање те покушала рестаурирати зграду.

1200. пожар је уништио дио старе катедрале. 24. липња 1204. Филип II., краљ Француске је дошао у Роуен и коначно припојио Нормандију Француском краљевству. Он је срушио нормански дворац и саградио свој властити, Цхâтеау Боувреуил, на мјесту галско-римског амфитеатра. У том раздобљу развијена је текстилна индустрија, која се базирала на вуни увоженој из Енглеске (за коју су се градови Фландрија и Брабант стално натјецали) и која је пронашла своје тржиште на Цхампагне сајмовима. Развој Роуена такођер овиси и о ријечном промету на ријеци Сеине. Вино и пшеница су се извозили у Енглеску, а коситар и вуна су се довозили, при повратку, у Роуен. У четрнаестом стољећу граду је пријетио сукоб грађана: 1291. градоначелник је био убијен, а племићке резиденције у граду су опљачкане. Филип IV Француски поново наметнуо ред и потиснуо градску повељу и уносну тржишну ситуацију засновану на ријечном промету; но он је био поприлично за то да Роуенжани откупе своја стара права и слободе, 1294. 1306. је одлучио протјерати жидовску заједницу из Роуена, која је тад бројала пет или шест тисућа Жидова.

Током Стогодишњег рата, 19. сијечња 1419., Роуен је предан Хенрику V Енглеском, краљу Енглеске, који је поново припојио Нормандију територију којим је владала династија Анжувинаца, 30. свибња 1431.

Ивана Орлеанска је спаљена на ломачи на Плаце ду Виеуx-Марцхе, у овоме граду, гдје је већина становника подржавала бургундског кнеза, непријатеља њеног краља. Краљ Француске, Карло VII Француски поновно је заузео град 1449.

Град је био тешко оштећен за вријеме Другог свјетског рата на Дан D и његова гласовита катедрала је била готово уништена бомбама од стране Савезничких сила. За вријеме нацистичке окупације, Њемачка ратна морнарица је имала своје сједиште у властелинском дворцу у кампусу Éцоле Супéриеуре де Цоммерце де Роуен.

Администрација

Роуен је главни град Горње Нормандије (Хауте-Нормандие рéгион), као и опћина и департманска префектура Сеине-Маритимеа.

Роуен и 36 приградских опћина метрополитанског подручја творе агломерацијску заједницу Роуен Хауте-Нормандие, са око 393 621 становника у њој према попису становништва из 1999. Највећа предграђа су Соттевилле-лèс-Роуен, Саинт-Éтиенне-ду-Роувраy, Ле Гранд-Qуевиллy, Ле Петит-Qуевиллy, и Монт-Саинт-Аигнан, с бројем становника преко 20 000.

Градоначелници Роуена:

Ренé Стацклер (1943.-1944.)
Гуиллауме Монтиер (1944.-1945.)
Јацqуес Цхастеллаин (1945.-1958.)
Бернард Тиссот (1958.-1968.)
Јеан Лецанует (1968.-1993.)
Франçоис Гаутиер (1993.-1997.)
Yвон Роберт (1997.-2001.)
Пиерре Албертини (2001.-2008.)
Валéрие Фоурнеyрон (2008.-)

Култура

8 казалишта (капацитет: 80 до 1200 мјеста)
5 кина (35 сала)
1 изложбени парк
7 књижница
Концертна дворана
Ботанички врт који организира бројне изложбе и конференције

Знаменитости

Роуен је познат по својој властитој катедрали Нотре Даме, са Тоур де Беурре (маслац кула). Катедрала је била предметом низа слика Цлаудеа Монета, од којих су неке и изложене у Мусéе д'Орсаy у Паризу.

Грос Хорлоге је астрономски сат који датира још из стољећа. Смјештен је у улици у истоименој улици.

Друге познате структуре укључују готичку цркву Саинт-Мацлоу (15. ст.); Тоур Јеанне д'Арц, у коју је Ивана Орлеанска доведена 1431. гдје су јој пријетили мучењем (успркос популарним увјерењима, она није била овдје притворена); црква Саинт Оуен (од 12. до 15. стољећа), Палаис де Јустице, који је некада био и сједиште Парламента у Нормандији, и Музеј ликовне умјетности и керамике који садржи изванредну збирку порцулана због које је Роуен био славан од 16. до стољећа. У самом средишту Плаце ду Виеуx Марцхé налази се модерна црква Свете Иване Орлеанске. Ово је велика, модерна грађевина која својом величином и изгледом доминира тргом. Црква је саграђена на мјесту на којем се налазила ломача на којој је Дјевица Орлеанска спаљена.

Роуен је такођер био домаћин француских Гранд Приx утрка, између 1952. и 1968.

Музеји

Постоји много музеја у Роуену:

Мусéе дес беауx-артс де Роуен, умјетнички музеј са сликама познатих сликара као што је то Монет,
Мусéе маритиме флувиал ет портуаире, музеј који свједочи о повијести роуенске луке и навигацији,
Мусéе дес антиqуитéс, умјетнички и повијесни музеј са античким и готичким радовима,
Мусéе Флауберт д'хистоире де ла мéдецине, музеј смјештен у родној кући Густавеа Флауберта
Мусéе де ла цéрамиqуе,
Сецq Ле Мусéе дес Тоурнеллес

Мостови

Први мостови потичу из 9. стољећа. Обновљени су неколико пута, посебно након бомбардирања у Другом свјетском рату.

Неки од њих су:

Понт Густаве-Флауберт
Понт Гуиллауме-ле-Цонqуéрант
Понт Јеанне-д’Арц
Понт Боиелдиеу
Понт Пиерре-Цорнеилле
Понт Матхилде

Образовање

У Роуену се налази Университé де Роуен Архивирано 2012-03-15 на Wаyбацк Мацхине-у или Роуенско свеучилиште, затим водећа пословна школа у Француској, Éцоле супéриеуре де цоммерце де Роуен, која се налази у близини града Монт-Саинт-Аигнан, те ИНСА РОУЕН и ЕСИГЕЛЕЦ.