Румуни

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Румуни/Румуњи
Ромâни

Мартхе Бибесцо • Цонстантин Брâнцуşи • Димитрие Цантемир • Хенри Цоандă • Михаи Еминесцу • Георге Енесцу • Аврам Ианцу • Ницолае Иорга • Михаил Когăлницеану • Титу Маиоресцу • Иноценţиу Мицу-Клеин • Надиа Цомăнеци
Укупна популација

цца. 23,8 милиона (укључивши Молдавце)

Региони са значајним бројем припадника
 Румунија 16,870.000 (попис из 2011.) [1]
 Молдавија 75.000 (попис из 2004.)
2,815.175 (укљ. Молдавце)		 [2]
 Италија 796.000 румунских држављана [3]1
 Шпанија 728.967 румунских држављана [4]1
 Сједињене Америчке Државе 462.526 (попис из 2001.) [5]
 Украјина 150.989 (попис из 2001.)
409.608 (укљ. Молдавце)		 [6]
 Њемачка 73.365 - 200.000 румунских држављана [7][8]
 Канада 79.650
192.170 (укључујући мешано порекло)		 [9]
 Русија 5.308 (попис из 2002.)
177.638 (укључујући Молдавце)		 [10]
 Србија 34576 (попис из 2002.)
74.630 (укључујући ;Тимочке Влахе)		 [11]
 Аустрија 29.044 [12]
 Грчка 25.375 (попис из 2006.) [13]
 Казахстан 20.000 [14][15]
 Уједињено Краљевство 19.096 румунских држављана [16]
 Аустралија 18.320 [17]
 Француска 18.000 румунских држављана [12]
 Мађарска 14.781 [18]
 Шведска 12.748 рођених у Румунији [19]
 Португал 10.818 румунских држављана [20]
 Бугарска 1.088 (попис из 2001.)
11.654 (укључујући Влахе)		 [21]
 Јужна Африка 3.000 [22]
 Турска 1.304 пореклом из Румуније [23]
Језик/ци
Румунски језик
Религија
углавном румумско православље, али такође и румунско католичанство, римокатоличанство, протестантизам, јудаизам и атеизам.
Сродне етничке групе
Аромуни, Меглено-Румуни, Истро-Румуни
V.: Власи, Молдавци
Фусноте

1 Број у Италији и Шпанији представљас недавне имигранте од којих су многи већ били укључени у румунски попис од 2002.

Румуни или Румуњи су источно-европски народ, који претежно живи у Румунији, где чини око 90% становништва. Румунски народ је настао мешањем древних Дачана са досељеним римским колонистима. Румуни су већином православне вероисповести, а говоре румунским језиком, који припада романској групи индоевропске породице језика. Румуна укупно има око 23,782,990[24], од тога у Румунији 16,870.000.

Име

[уреди | уреди извор]

Румуњи ће своје име (себе зову Ромâни) стећи тек након романизације старе Дације и трачких племена (Дачана) насељених у њој. На простору који су настањивала стара дачка племена настале су 3 етнографске зоне у којима разликујемо праве Румуње у подручју Трансилваније укључујући и Цриşану и Банат. Друга је Влашка у Олтенији, Мунтенији и Добруџи гдје налазимо Влахе или Аромуне (Арумуње). Трећа је Молдавија са Молдавцима, укључујући републику Молдову, Молдавију у Румуњској, Буџак и Буковина.

Називи Ромâни, Румуњи и остале варијанте свакако потјећу по имену старог Рима, јер су сами себе сматрали насељедницима ове државе.

Попис старих племена

[уреди | уреди извор]

Племена која су населајвала Дацију и чији би ронаизирани потомци требали учествовати у стварању румуњског народа били би:

Повијест

[уреди | уреди извор]

Подручје данашње Румуњске настањено је већ неколико десетина тисућа година. Најстарије кости пронађена на њезином подручју старе су између 34,000 и 36,000 година. Ради се о фациалним костима које су припадале мушкарцу и засада се сматрају најстаријима у Еуропи (види). Претке данашњих Румуња овдје налазимо већ негдје око 500 година пне. То су Дачани који настањује крајеве између обала Црног мора и на запад преко Карпата до у Панонску низину. Ова сродна племена под водством Буребисте (82-44. пне.) ујединит ће се у снажну државу против које ће заратит Цезар, али исте године обадвоје вођа доживљавају исту судбину. Убијени су од својих поданика. Рим ипак наставља рат против Дачана чија се држава распала на 4 или 5 дјелова, свака под другим владаром. До уједињења ипак долази 95. под водством Децебала. Овај се храбро опире нападима римских царева Домицијана и Трајана. Са Трајаном води ратове 101.-101. и 105.-106. или 107. У овом посљедњем деструктивном рату Децебал је подлегао, те се опкољен убија. Рим овлада Дацијом а 129. подијељена је на Горња Дацију (Дациа супериор) и Доња Дацију (Дациа инфериор). Ове провинције познате су и као Трансилванија и Мала Валахија или Мала Влашка. Марко Аурелије Дацију ће подијелити на 3 провинције Поролиссенсис, Апуленсис и Малуенсис. Главно им сједиште постаје Сармизегетуса, гдје је скончао посљедњи дачки краљ Децебал (види). Дација се налази на сјеверној и источној граници царства те је непрекидно под пријетњом разних скиталачких племена али и под заштитом римске војске. међу осталима ту је и славна Легио XIII Гемина, која је ратовала у Галији а 49. прије Криста прелази Рубикон (види мост на ријеци Рубикон Архивирано 2007-02-10 на Wаyбацк Мацхине-у), те долази до другог римског грађанског рата. Још је једна легија ту стационирана, то је Легио V Мацедоница. На границама римског царства јављају се нови народи и нове опасности. Долазе Визиготи, а за леђима су им Хуни. Аурелије 270 или 271. повлачи своје снаге из Дације. До ратова ће доћи још 378., то је Битка код Хадрианопоља коју предводи Фритигерн на челу Тервинга, Греутунга и Алана против римског цара Валенса. Ова рат навијестит ће коначну пропаст западноримског царства.

Живот ових племена био је везан уза земљу и стоку. Узгајали су цереалије, воће и правили вино. Посједовали су велика крда говеда и оваца, бавили се пчеларствомм, а коњи су им били на цијени. Подручје Дације било је богато депозитима злата, жељеза и сребра у карпатима, чија експлоатација датира још из 8. стољећа прије Криста. I сам цар трајан се из свог освајања вратио у Рим са 165 тона злата и 330 тона сребра. Сол и дрво били су додатни извози Дације.

Римаљни су Дацији пак оставили свој језик и име. Као становници Бизанта себе ће називати ' Ромеји' -ма. Латински језик који су Римљани донесли са собом Дакоромани, (романизирани Дачани, Румуњи и сродни Молдавци и Власи) развит ће у посебне језике које данас класифицирамо романској скупини индоеуропских језика.

Етнографија

[уреди | уреди извор]

У великој романској скупини народа Румуњи и Молдавци представљају њихове најисточније припаднике. Румуњи су настали романизацијом на бизантском подручју, па су наслиједили романско име и бизантске обреде 'Ритул бизантин' . Од средњег вијека па до 19. стољећа они живе у 3 различите сусједне кнежевине: Трансилванији, Влашкој и Молдавији. Ове три налазе се на крижањима великих краљевстава и царстава, но кроз цијело вријеме успјели су очувати своје посебно национално биће и своју специфичну цивилизацију. Уједињењем Влашке и Молдавије 1859. настат ће њихова национална држава, Румуњска, но она ће остат турски вазал све до 1877. када ће прогласит своју независност што ће потврдит берлински конгрес 1878. Овим ће ће јој отоманско царство препустити Добруџу, а она Русији Бесарабију. Сви ови народи са којима су Румуњи кроз своју повијест у контактима и суживоту утјецат ће, географско-климатске увјете, на стварање румуњске културе. Планински масив Карпата што се од сјевера протеже према југу и западу одваја Трансилванију (најознатијој по грофу Дракули) од Влашке низине и Молдавије. Румуњи су овисно о локалитету земљодјелци (у низинама) с данас развијеном пољопривредом у којој предњаче пшеница и кукуруз. У планинским крајевима баве се сточарством, претежно овце.

Сељачка кућа

Традиционалне сељачке куће Румуња грађене су од материјала који је доступан, тако да се по материјалу разликују оне у шумовитим крајевима гдје су грађене од дрвета, у равницама од глине или опеке, и уз обалу од камена. Ове куће претежно су приземнице а сељак је архитект и мајстор градње своје властите куће. Унутрашњост јој изгледа попут правог музеја, већина предмета рађена је од дрвета храста или букве, функционалне примјене и лијепо декорирано резбаријама. Сељачка одјећа домаће је израде, од вуне, памука или конопље. Није никад бљештавих боја, него комбинација бијеле, црне, плаве и црвене, дискретних декоративних мотива. У прошлим стољећима младе Румуњке, како би изгледале попут бизантских принцеза украшавале су своју одјећи златним и сребрним нитима.

Обичаји и кухиња

мăмăлига

Румуњски народни обичаји комбинација су старих аграрних ритуала и кршћанства. Од бојења ускршњих јаја направљена је права умјетност. Традиционално бојена се у црвено, ускршња јаја декорирају се у различитим крајевима на специфичне начине, с мотивима који симболизирају обнову и бесмртност. За Ускрс код Румуња и Молдаваца приређу је се слатки крух цозонац са млијеком, шећером и јајима. Бугари га називају козунак (козунак), и веома је налик талијанском панеттонеу. Многа јела и пића приређују се са кукурузом, као мăмăлига (жганци), мăмăлигă цу лапте (жганци с млијеком) и балмоş (кухани у овчјем млијеку), или су месна (јањетина), стуфат де миел и дроб де миел; надаље месне и јухе од поврћа. Од турског утјецаја потјеће пилав, јело често на Средњем исток, средњој и јужној Азији, а пробило се све до Латинске Америке и Кариба, па га на Тринидаду познају као пелау, и постао дијелом креолске кулинарске традиције. Пилав је најчешћи међу турским народима Татарима, Казахима, Киргизи и други. Код Румуња треба споменути и јаку шљивову ракију -ţуицă, чији процес производње мора бити завршен прије Божића. У подручју Молдавије познати десерт је пита поале îн брâу.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Антички Дачани
    Антички Дачани
  • Граница грчког и латинског утицаја на Балкану
    Граница грчког и латинског утицаја на Балкану
  • Теорије о пореклу Румуна
    Теорије о пореклу Румуна
  • Власи (Румуни) на подручју данашње Румуније у 6-8. веку, према Школском историјском атласу објављеном у Београду 1970. године
    Власи (Румуни) на подручју данашње Румуније у 6-8. веку, према Школском историјском атласу објављеном у Београду 1970. године
  • Румунске територије у 9-13. веку
    Румунске територије у 9-13. веку
  • Балкански народи влашког порекла
    Балкански народи влашког порекла
  • Румуни пре Првог светског рата
    Румуни пре Првог светског рата
  • Румуни у Румунији (попис из 2011. године)
    Румуни у Румунији (попис из 2011. године)

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Романиан Ценсус Ресултс 2002”. Архивирано из оригинала на датум 2009-07-06. Приступљено 2010-02-15. 
  2. ↑ [1] Архивирано 2019-01-07 на Wаyбацк Мацхине-у Дата аццординг то тхе ЦИА Wорлд Фацтбоок
  3. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-09-29. Приступљено 2010-02-15. 
  4. ↑ Институто Национал де Естадíстица: Аванце дел Падрóн Муниципал а 1 де енеро де 2008. Датос провисионалес. [2].[3][мртав линк]
  5. ↑ [4] Архивирано 2011-11-10 на Wаyбацк Мацхине-у.
  6. ↑ према украјинском националном попису из 2001. (дата-ро Архивирано 2009-06-04 на Wаyбацк Мацхине-у дата-мд Архивирано 2007-09-30 на Wаyбацк Мацхине-у).
  7. ↑ Фореигн-борн популатион бy цоунтрy оф оригин, 2004, Немачки статистички биро. Немачки бројне наводи више од милион Шваба и Саксонаца чије су породице кроз историју живеле у Банату и Трансилванији, и мигрирале у Немачку током 20. века. Многи припадници ове групе још увек говоре румунски.
  8. ↑ [5] Архивирано 2009-10-03 на Wаyбацк Мацхине-у Естиматед бy тхе Романиан ембассy ин Германy
  9. ↑ Статистицс Цанада, Попис становништва у Канади 2006. таргет аудиенце - Демограпхиц Информатион- Сармис РОМЕДИА Архивирано 2009-11-01 на Wаyбацк Мацхине-у
  10. ↑ „2002 Руссиа Ценсус”. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-17. Приступљено 2010-02-15. 
  11. ↑ 2002 Сербиа Ценсус Архивирано 2009-03-27 на Wаyбацк Мацхине-у.
  12. ↑ 12,0 12,1 [6]
  13. ↑ „Генерал Сецретариат оф Натионал Статистицал Сервице оф Грееце” (ПДФ). Архивирано из оригинала на датум 2015-09-24. Приступљено 2010-04-07. 
  14. ↑ Зиуа "20.000 де романи ин Казахстан"
  15. ↑ Цотидианул [7]: репрезентантии цомунитатилор романести дин Казахстан ау авут цувинте де лауда пентру спријинул обтинут дин партеа Амбасадеи Романиеи ла Алма-Ата. Цомунитатеа нумара ну маи путин де 20.000 де романи, депортати дупа 1945 дин Басарабиа си нордул Буцовинеи.
  16. ↑ [8]
  17. ↑ 2006 Аустралиан ценсус репортс 18,320 пеопле оф Романиан анцестрy
  18. ↑ 2001 Хунгариан ценсус
  19. ↑ Фореигн-борн персонс ин Сwеден бy цоунтрy оф биртх, 2005
  20. ↑ [9]
  21. ↑ (bg) Булгариан Ценсус, 2001.
  22. ↑ [10]
  23. ↑ [11]
  24. ↑ Етхнологуе 2014

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мусат, Мирцеа & Арделеану, Ион (1985), Фром анциент Дациа то модерн Романиа, Буцхарест.
  • Поп, I. (1999), Романиан анд Романиа а бриеф Хисторy, Цолумбиа Университy Пресс, Неw Yорк
  • Гиуресцу, Цонстантин (1972), Цхронологицал Хисторy оф Романиа, Буцхарест
О плесовима
  • Алеxандру, Т. (1980), Руманиан Фолк Мусиц, Буцхарест: Мусицал Публисхинг Хоусе.
  • Клигман, Г. (1977), Цăлуş, сyмболиц трансформатион ин Романиан ритуал, Цхицаго & Лондон: Университy оф Цхицаго Пресс.
  • Клигман, Г. (1988), Wеддинг оф тхе Деад: Ритуал, Поетицс, анд популар цултуре ин Трансyлваниа, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rumuni&oldid=41898348”