Смрча
| Смрча | |
|---|---|
| |
| Обична смрека | |
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Плантае |
| Дивизија: | Пинопхyта |
| Разред: | Пинопсида |
| Ред: | Пиналес |
| Породица: | Пинацеае |
| Род: | Пицеа Миллер |
Смрча, смрека,[1] ријетко оморика или омарика, је име за око 40 врста црногоричних дрвећа умјерених предјела сјеверне хемисфере из рода Пицеа из породице боровки.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]То су дрва правилне пирамидалне крошње, правилно распоређених грана, са танком љускавом кором. [2]
Умјесто лишћа расту им иглице, које су благо спирално завијене, свака иглица има малу структуру која се зове стеригмата. Иглице се мијењају након 4-10 година, након чега остављају стеригмате на гранама. Плод смреке су чешери или шишарке, јајоликог или цилиндричног облика, који висе са грана. Док не сазрију имају претежно зелену или црвену боју. Након зрења и испадања сјемена, саме отпадају са стабла.
Дрво смреке се због одличне резонанције користи за израду клавира и виолина, али и за израду бачава и бродова и као сировина за добијање целулозе. [2]
Врсте
[уреди | уреди извор]Вјеројатно је најпознатија и најраширенија врста смреке - обична смрча, звана и европска или норвешка смрча (латински: Пицеа абиес), поријеклом из Сјеверне Европе, која се данас користи за пошумљавање и по Сјеверној Америци.[2] Црна смрча (Пицеа мариана) и бијела смрча (Пицеа глауца) расту по већем дијелу сјеверних крајева сјеверноамеричког континента, од Великих језера до Арктичког круга. Обје врсте користе за добијање целулозе, од дрва бијеле праве се и добре и вишенамјенске даске, а од црне смреке гума. Бијеле смрче обично израсту од 18 до 21 метара, то је сорта изузетно отпорна на сушу. Црнопланинска смрча (Пицеа глауца), данас се користи као декоративно дрво у хортикултури, али се саде и шумарци ради заштите од јаких олуја. Чешери црне смрче су љубичасти, док су они од бијеле смеђи. Енгелманова смрча (Пицеа енгелманнии) која расте по просторима западне обале Сјеверне Америке је важан извор дрвене грађе, исто се може рећи и за плаву смрчу (Пицеа пунгенс), коју зову и - колорадоска смрча (Пицеа пунгенс), њено дрво се нарочито користи за израду декоративних елемената, јер има необично правилно дебло. [2]
На просторима источне Босне и западне Србије расте ендемична врста смреке Панчићева оморика.
Попис врста смрека
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Баллиан, D.; Квесић, С. (7. 2016), чланак „Значај смреке у контексту њене варијабилности“ - поднаслов „Основне генетске поставке о обичној смреци“ објављен у часопису Наше шуме, бр. 42-43, стр. 25”. Архивирано из оригинала на датум 2016-10-26. Приступљено 2018-07-15.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Спруце” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 12. 11. 2013.
