Тарō Катсура

Катсура Тарō
Катсура Тарō
桂太郎
	Принц Катсура Тарō, почетком 1913
господар чувар Тајног печата Јапана
	На положају; 21. аугуст 1912 – 21. децембар 1912
Монарх	Таисхō
Претходи	Токудаији Санетсуне
Слиједи	Принц Фусхими Саданару
6. премијер Јапана
	На положају; 21. децембар 1912 – 20. фебруар 1913
Монарх	Таисхō
Претходи	Саиоњи Кинмоцхи
Слиједи	Yамамото Гоннохyōе
	На положају; 14. јул 1908 – 30. аугуст 1911
Монарх	Меији
Претходи	Саиоњи Кинмоцхи
Слиједи	Саиоњи Кинмоцхи
	На положају; 2. јун 1901 – 7. јануар 1906
Монарх	Меији
Претходи	Саиоњи Кинмоцхи (в.д.)
Слиједи	Саиоњи Кинмоцхи
5. министар рата царског Јапана
	На положају; 12. јануар 1898 – 23. децембар 1900
Монарх	Меији
Претходи	Такасхима Томоносуке
Слиједи	Кодама Гентарō
генерални гувернер Тајвана
	На положају; 2. јун 1896 – 14. октобар 1896
Монарх	Меији
Претходи	Кабаyама Сукенори
Слиједи	Ноги Маресуке
Лични детаљи
Рођење	4. 1. 1848.; Хаги, Цхосху, Јапан
Смрт	10. 10. 1913. (доб: 65); Токyо, Јапан
Политичка странка	Уставно удружење савезника (1913)
Остале политичке; афилијације	независни (1896–1913)
Професија	Генерал
Потпис

Ово је јапанско име; породично име је Катсура.

Принц Катсура Тарō (桂太郎, Катсура Тарō^? 4. јануар 1848 – 10. октобар 1913) је био јапански војсковођа и државник, најпознатији као премијер са најдужим стажом у хисторији Јапана, а за вријеме чијих мандата је Јапан извојевао побједу у рату са царском Русијом 1905. године, односно анектирао Кореју 1910. године.

Катсура, рођен у самурајској породици, је као адолесцент судјеловао у Босхинском рату којим је 1860-их свргнут феудални шогунски режим и успостављена централна влада. 1870-их је обављао дужност војног аташеа царској Њемачкој те је своја искуства искористио како би у царској војсци провео реформе по пруском моделу. У првом јапанско-кинеском рату је служио под заповиједањем фелдмаршала Yамагате Аритомоа, са којим је дијелио конзервативне и милитаристичке ставове. У том се рату истакао као заповједник 2. дивизије и дао значајан допринос коначној побједи над Кинезима.

Његов први мандат, који је трајао од 1901. до 1905. године (и по трајању представљао тадашњи рекорд), је означила побједа над Русијом, али је мировни споразум из Портсмоутха изазвао велико незадовољство у јапанској јавности, а због које је морао поднијети оставку. Током другог мандата - од 1908. до 1911. године - је због свог милитаризма изазвао велико незадовољство у народу, односно настојања да се државне финанције троше на војску умјесто на јавне радове и социјалне мјере. Његов посљедњи мандат је окончан када је почетком 1913. први пут у јапанској хисторији његовој влади у парламенту изгласано неповјерење. Убрзо након тога је умро од рака желуца.