Туринги
Туринги (латински: Thuringii), Тиринжани или Торинги су били германско племе чији први спомен датира од 280. када су се појавили у горју Харз, на подручју које је касније по њима добило име Тирингија. Вјерује се да су испунили празнину насталу миграцијом Алемана на југозапад у Алеманију, док дио хисторичара вјерује да је ријеч о остацима ранијих германских племенских савеза, укључујући Хермандуре. [1]
Туринги су дјеломично покрштени у 5. вијеку, а крајем 5. вијека успоставили властиту државу која је свој максимални територијални опсег имала почетком 6. вијека, прије него што су је 531-532 покорили Франци. Антрополошка анализа посмртних остатака у тириншким гробовима је, пак, указала на велики број Хуна, па се претпоставља да су Тиринги или узимали хунске жене или гробове. На темељу накита се закључило да су Тиринги имали добре везе са Лангобардима и Остроготима, односно узимали њихове жене за супруге.
Крајем 7. вијека су се Тиринги побунили против франачке власти и под Радулфом успоставили нову државу. Пред крај истог вијека дио њихове територије је дошао под власт Саксонаца. У 8. вијеку су поновно под франачком влашћу, а Свети Бонифације их је подвргао новом покрштавању. Посљедњи пут се као засебни ентитет спомињу када је њихов вођа Хадрад 785-786. водио неуспјели устанак против Карла Великог.
Повезано
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ↑ Сцхутз, 402.
Литература
[уреди | уреди извор]- Реутер, Тимотхy. Германy ин тхе Еарлy Миддле Агес 800–1056. Неw Yорк: Лонгман, 1991.
- Тхомпсон, Јамес Wестфалл. Феудал Германy. 2 вол. Неw Yорк: Фредерицк Унгар Публисхинг Цо., 1928.
- Сцхутз, Херберт. Тхе Германиц Реалмс ин Пре-Царолингиан Централ Еуропе, 400–750. Америцан Университy Студиес, Сериес IX: Хисторy, Вол. 196. Неw Yорк: Петер Ланг, 2000.