Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Ужице

Цоординатес: 43°51′21″Н 19°50′28″Е / 43.8558°Н 19.8411°Е / 43.8558; 19.8411
Извор: Wikipedija
Ужице
Панорама Ужица
Панорама Ужица
Званичан грб за град Ужице
Грб
Ужице на мапи Србије
Ужице
Ужице
Координате: 43°51′21″Н 19°50′28″Е / 43.8558°Н 19.8411°Е / 43.8558; 19.8411
Држава Србија
ПокрајинаЦентрална Србија
ОкругЗлатиборски округ
Управа
 • ГрадоначелникЈелена Раковић Радивојевић
Становништво
 • Град55.025
 • Метро83.022
Временска зонаУТЦ+1 (ЦЕТ)
 • Љети (ДСТ)УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Поштански број
31000, 31102,31103,31104,31105,
31106,31107,31108,31109
Позивни број031
Регистарска ознакаУЕ
Сајтwww.узице.рс
За тврђаву у Ужицу, погледајте чланак Ужички Град.

Ужице, град у у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2002. у њему је живело 54.717 становника (према попису из 1991. било их је 53.607).

Лежи на обалама реке Ђетиње. Ужице је добило име по старословенској речи ǫжь. То име се појављује и у другим крајевима који су насељени Словенима. У Словачкој постоји река Уж, а у Украјини град Ужгород.

Ђетиња у Ужицу

Ужице је средиште Златиборског округа. Округ је добио име по истоименој планини јужно од града, који достиже висину од 1496 м. Северно од града је планина Повлен (1.346 м). Град се налази на надморској висини од 411 м. Кроз њега протиче река Ђетиња, притока Западне Мораве.

Историја

[уреди | уреди извор]

Стари и средњи век

[уреди | уреди извор]
Ужички Град

Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани.

У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко I победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.

Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када су га током Првог српског устанка ослободила српски устаници.

19. век

[уреди | уреди извор]

У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занталија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по Теслиним принципима. Хидроелектрана на Ђетињи је саграђена 1900.

Ужичка Република

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Ужичка република
Споменик партизанима на брду Кадињача

Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. 9. до 29. 11.), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

Музеј устанка налази се у згради која је служила као главни штаб партизана.

Модерна историја

[уреди | уреди извор]
Железничка станица у Титовом Ужицу из 1970их

У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.

Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6. 5., када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 10151 [1]
1953. 13255
1961. 20060
1971. 34555
1981. 46733
1991. 53607 53310
2002. 55487 54717


Етнички састав према попису из 2002.
Срби
  
 53333 97.47%
Црногорци
  
 233 0.42%
Југословени
  
 136 0.24%
Хрвати
  
 79 0.14%
Македонци
  
 41 0.07%
Роми
  
 40 0.07%
Муслимани
  
 39 0.07%
Мађари
  
 22 0.04%
Словенци
  
 18 0.03%
Руси
  
 16 0.02%
Словаци
  
 5 0.00%
Бошњаци
  
 4 0.00%
Буњевци
  
 3 0.00%
Чеси
  
 1 0.00%
Украјинци
  
 1 0.00%
Русини
  
 1 0.00%
Румуни
  
 1 0.00%
Немци
  
 1 0.00%
Албанци
  
 1 0.00%
непознато
  
 257 0.46%


Становништво према полу и старости [2]
м ж
? 115
  
  
 143
80+ 153
  
  
 294
75-79 427
  
  
 612
70-74 801
  
  
 976
65-69 1240
  
  
 1438
60-64 1443
  
  
 1454
55-59 1285
  
  
 1344
50-54 2013
  
  
 2154
45-49 2373
  
  
 2535
40-44 2120
  
  
 2365
35-39 2080
  
  
 2172
30-34 1909
  
  
 2139
25-29 1861
  
  
 2042
20-24 1990
  
  
 1960
15-19 2069
  
  
 1983
10-14 1825
  
  
 1804
5-9 1615
  
  
 1528
0-4 1223
  
  
 1232
просек 36.7 38.0
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 3537 4516 6814 10933 14698 16930 17836
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 2731 3865 3745 5487 1306 519 137 23 15 8 3.06
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 21879 6651 13968 665 540 55 23611
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 5407 14164 2789 1191 60
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11216 88 1 23 4533 286 1014 1355 332 1125
Женски 9772 42 1 6 2928 131 310 1619 519 408
Оба 20988 130 2 29 7461 417 1324 2974 851 1533
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 167 309 918 252 391 326 1 3 92
Женски 339 201 533 735 1592 348 4 3 53
Оба 506 510 1451 987 1983 674 5 6 145

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • данашњи изглед цркве Св. Ђорђа
    данашњи изглед цркве Св. Ђорђа
  • Ужички Град (Стари Град)
    Ужички Град (Стари Град)
  • Панорама Ужица
    Панорама Ужица
  • Градска плажа
    Градска плажа
  • Велика брана у кањону реке Ђетиње
    Велика брана у кањону реке Ђетиње
  • Центар града
    Центар града
  • Црква светог Ђорђа
    Црква светог Ђорђа
  • Пецање у кањону Ђетиње
    Пецање у кањону Ђетиње

Славни људи[3]

[уреди | уреди извор]

Медији

[уреди | уреди извор]

Телевизија

[уреди | уреди извор]
  • ТВ Лав Ужице

Радио станице

[уреди | уреди извор]
  • Први Радио Ужице

Туризам

[уреди | уреди извор]

Ужице је познато по староградским кафанама "Интелектуалац" , "Шумадија" и по именима солитера названим "Лепа Брена, Слатки грех, Црна дама, Мали мрав, Шаруља, Теле, Конзерве, Бели двор, Сивоња, Шароња и Лименка".

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
  2. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
  3. ↑ Др. Радивоје Ћитић, чувени неурохирург

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Портал Србија

- Ужице - слике[мртав линк] [1]


Насељена места града Ужица

Биоска • Бјелотићи • Буар • Витаси • Волујац • Врутци • Горјани • Гостиница • Губин До • Добродо • Дрежник • Дријетањ • Дубоко • Збојштица • Злакуса • Каменица • Каран • Качер • Кесеровина • Котроман • Крвавци • Кремна • Кршање • Лелићи • Љубање • Мокра Гора • Никојевићи • Пањак • Пеар • Пониквица • Поточање • Потпеће • Равни • Радуша • Рибашевина • Севојно • Скржути • Стапари • Стрмац • Трнава • Ужице


Златиборски округ

Општине: Ариље • Бајина Башта • Чајетина • Косјерић • Нова Варош • Прибој • Пожега • Пријепоље • Сјеница • Ужице

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Užice&oldid=42174095”