Удба
Удба (пуни назив Управа државне безбедности, акр. УДБ; од 1966. Служба државне безбедности, акр. СДБ), безбедносно-обавештајна служба и тајна полиција за време друге Југославије. Настала је 1946. реорганизацијом ОЗНЕ[1] и престала је деловати под тим именом распадом СФРЈ у 1990-има.
Настанак и задатак Управе државне безбедности
[уреди | уреди извор]Управа државне безбедности је настала 1946. године реорганизацијом тадашње службе безбедности - Одељења за заштиту народа (скраћено ОЗНА) на цивилни и војни одсек. Од Првог и Другог одсека ОЗНЕ, при Министарству унутрашњих послова ФНРЈ формирана је Управа државне безбедности, а од Трећег одсека ОЗНЕ је при Министарству народне одбране формирана Контраобавештајна служба Југословенске армије.
Функционисала је на сличним принципима као и совјетска служба безбедности - Комитет државне безбедности (скраћено КГБ). Као цивилна контраобавештајна служба налазила у саставу Министарства унутрашњих послова (касније Савезни секретаријат за унутрашње послове), и састојала се од четири главна одсека која су се бавили:
- унутрашњим непријатељем
- емиграцијом
- страним обавјештајним службама
- техником праћења и прислушкивања
У првим поратним годинама УДБ-а се бавила елиминацијом непријатеља нове власти, најчешће из редова странака и политичких опција поражених у Другом светском рату. Од 1948. године један од главних задатака УДБ-е био је елиминација „унутрашњег непријатеља“, што је укључивало чак и чланове Комунистичке партије Југославије, за које се сумњало да подржавају Резолуцији Информбироа и одржавају тајне везе са Совјетским Савезом. Захваљујући томе УДБ-а је стекла огромну моћ, која је почела угрожавати чак и самог председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и довела до „Четвртог брионског пленума“ Централног комитета СКЈ, одржаног јула 1966. године на острву Бриони, на коме је са свих дотадашњих функција смењен Александар Ранковић, тада други човек Југославије.
Управа државне безбедности је тада реорганизована и име јој је промењено у Служба државне безбедности (скраћено СДБ). Упркос тога, СДБ, као и њене републичке фиљале су се међу становништвом колоквијално звале УДБА, а њени припадници удбашима.
После 1966: Служба државне безбедности
[уреди | уреди извор]После смене Александра Ранковића, због наводног прислушкивања Јосипа Броза Тита, јула 1966. године, уследила је реорганизације Управе државне безбедности, која је имала за циљ чистку њему оданих кадрова у служби. У оквиру организације је смењено комплетно руководсто УДБ-е, као и савезни секретар за унутрашње послове СФРЈ Светислав Стефановић Ћећа.
Године 1967. служба је федерализована, односно свака република је добила властиту службу безбедности, док је на федералном нивоу остала Савезна служба државне безбедности, чија су се овлашћења све више смањивала. СДБ је тада имало руководство на савезном нивоу, али је свака република имала своју службу безбедности. Временом републичке службе безбедности ће добијати све већа овлашћења.
Служба државне безбедности је и даље наставила са ликвидацијама неистомишљеника али више у иностранству.
После распада СФРЈ
[уреди | уреди извор]Након слома комунизма велики део Удбаша у Хрватској под оперативним надзором Јосипа Манолића прешао је у новоуспостављене хрватске тајне службе.[2] У Хрватској је према подацима за 2011. годину просјек мировина "радника на одређеним пословима" (УДБА) који имају повлаштене мировине 3.736,47 куна, а добива је 16.314 особа.[3]
Удбини досјеи у Хрватској
[уреди | уреди извор]Сарадници УДБЕ, су четрдесет и пет година скупљали податке о тзв. "народним непријатељима". Неколико десетака хиљада досјеа сада се налази у Хрватском државном архиву. Сваки грађанин који то жели може након одређене процедуре погледати свој досје. Бивши источни Немци, Румуни и Чеси могу видети досјее те имена агената који су их пратили, док се у Хрватској могу видети само кодна имена агената.[4]
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ http://enciklopedija.lzmk.hr/clanak.aspx?id=47352
- ↑ „Доссиер: Случај Перковић или тко су хрватски обавјештајци - 24сата”. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-25. Приступљено 2013-01-27.
- ↑ http://www.tjedno.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=670%3Aborci-za-hrvatsku-imaju-manje-mirovine-od-udbaa&Itemid=166
- ↑ [1][мртав линк]
Литература
[уреди | уреди извор]- Боже Вукушић, Тајни рат УДБЕ против хрватских исељеника из Босне и Херцеговине, Клуб Хрватских повратника из исељеништва, Загреб 2002., ИСБН 953-97963-3-4
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Лопушина, Марко (1995). „Убиј ближњег свог. Југословенска тајна полиција 1945-1995.”. Приступљено 27.01.2013.[мртав линк]
- Тјералице Бундескриминаламта за бившим Удбашима
- ХИЦ о књизи ""Тајни рат Удбе против хрватског исељеништва"
- Томислав ЈОНЈИЋ
- Дјеловање УДБЕ у Аустраљи
- 'У Србији све гласније говоре о масовним злочинима УДБЕ, а у Хрватској завладао мук!'