Васељенски патријарх Цариграда

Васељенски или екуменски патријарх (грчки: Η Αυτού Θειοτάτη Παναγιότης, ο Αρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως, Νέας Ρώμης και Οικουμενικός Πατριάρχης) је архиепископ Константинопоља – Новог Рима – са рангом Примус интер парес (првог међу једнакима) у православној цркви, коју њени сљедбеници називају јединственом, светом, саборном и апостолском Црквом.

Васељенски патријарх је кроз хисторију био познат и као грчки патријарх Константинопоља, како би га се разликовало о Јерменског патријарха Константинопоља и древног Латинског патријарха. Тренутно се на тој дужности налази Вартоломеј I.

Турске власти га признају као духовног вођу грчке мањине у Турској и за њега службено користе назив Грчки (досл. римски) православни патријарх Фанара (турски: Fener Rum Ortodoks Patriği). Патријарх је био подаником Османског Царства од пада Цариграда 1453, па све до успоставе Турске Републике 1923. Данас је, према турским законима, под влашћу Републике Турске и мора бити турски држављанин како би био изабран за патријарха.

Патријарх Константинопоља се називао васељенским (екуменским) патријархом од 6. вијека.^[1] Точно значење израза, који се повремено користио и за друге прелате од средине 5. вијека, нигдје није службено дефинирано, али је на Западу титула нападана као неспојива са тврдњама Свете Столице.^[1]

Улога цариградског патријарха

Као први по части међу православним епископима (примус интер парес), цариградски патријарх предсједа особно или путем изасланика сваким сабором православних црквених поглавара, те има улогу гласноговорника православља, посебице у екуменским сусретима с другим кршћанским црквама. Он ипак нема изравне јурисдикције над другим патријарсима или аутокефалним православним црквама. Његово је право сазивати изванредне синоде на којима ће судјеловати поглавари осталих православних цркава или њихови изасланици, гдје се расправља о искрслим пробелмима. Усто, од 1960-их сазива и добро посјећене свеправославне синоде.

Осим што је духовни вођа око 300 милијуна православних кршћана у цијелом свијету, он је и изравни поглавар православних епархија у Сјеверној и Јужној Америци, Западној Еуропи, Аустралији и Новом Зеланду, Хонг Конгу, Југоисточној Азији, Кореји и дијеловима данашње Грчке.

Јединствени положај у православљу

Као први међу једнакима, Цариградски патријархат и његов патријарх имају особити положај у православљу.

Канонски прописи православне Цркве цариградском патријарху дају право да буде призивна инстанца у неспоразумима и сукобима међу бискупима. Ипак, све аутокефалне цркве не признају ово његово право изван граница Цариградског патријархата. Особито је о томе отворена расправа између Руске православне цркве и Цариграда. Кроз хисторију цариградски је патријарх вршио такву службу, примјерице већ у доба св. Јована Златоустог (5. стољеће). I у сувремено је доба било таквих случајева. Цариградски патријарх позван је 2006. у помоћ приликом проглашења архиепископа Ципарске православне цркве неспособним за вршење службе због Алзхеимерове болести. Прије тога, 2005. сазвао је свеправославни синод на којем су поглавари православних цркава потврдили свргавање јерузалемског патријарха. С друге стране, на цариградског се патријарха 2006. позвао један руски православни епископ у Уједињеном Краљевству, који је био у сукобу с руским патријархом, но московски је патријарх одбио свако мијешање цариградског у нутарње послове Руске православне Цркве.

Улога симбола који сједињује све православне цркве често доводи до тога да се цариградског патријарха назива и духовним вођом православља, премда то није његов службени назив. Усто, његову се улогу у православљу не може успоредити с улогом какву на Западу има римски папа.

Повезано

Извори

↑ ^1,0 ^1,1 "Оецуменицал Патриарцх." Цросс, Ф. L., ед. Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 2005.

Вањске повезнице

Екстерни линкови

[ODCC-1] 1,0 ^1,1 "Оецуменицал Патриарцх." Цросс, Ф. L., ед. Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 2005.

[1]

п р у Епископи Бизанта и Патријарси Цариграда
Епископи Бизант (до 330)	Свети Андрија • Стахије • Онисим • Поликарп I • Плутарх • Седекион • Диоген • Елевтерије • Феликс • Поликарп II • Атенодор • Евазије • Лаврентије • Алипије • Пертинакс • Олимпијан • Марко I • Филаделф • Киријак I • Кастин • Еугеније I • Тит • Дометије • Руфин • Проб • Метрофан • Александар
Архиепископи Константинопола (330–451)	Александар • Павле I • Еузебије • Македоније I • Еудоксије • Евагрије • Демофил • Максим I • Григорије I • Нектарије • Јован I Хриуостом • Арсакије • Атик • Сисиније I • Несторије • Максимијан • Прокле • Флавијан • Анатолије
Патријарси Цариграда Византијски период (451–1453)	Анатолије • Генадије I • Акакије • Фравита • Еуфемије • Македоније II • Тимотије I • Јован II • Епифаније • Антим I • Мена • Евхтихије • Јован III • Јован IV • Киријак II • Тома I • Сергеј I • Пир • Павле II • Петар • Тома II • Јован V • Константин I • Теодор I • Георгије I • Павле III • Калиник I • Кир • Јован VI • Герман I • Анастазије • Константин II • Никита I • Павле IV • Тарасије • Никифор I • Теодот I • Антоније I • Јован VII • Методије I • Игњатије • Фотије I • Стефан I • Антоније II • Никола I • Еуфимије I • Стефан II • Трифун • Теофилакт • Полиевкт • Василије I • Антоније III • Никола II • Сисиније II • Сергеј II • Еустахије • Алексије • Михајло I • Константин III • Јован VIII • Козма I • Евстратије • Никола III • Јован IX • Лав • Михајло II • Козма II • Никола IV • Теодот II • Неофит I • Константин IV • Лука • Михајло III • Каритон • Теодисије I • Василије II • Никита II • Леонтије • Доситеј • Георгије II • Јован X • Михајло IV^† • Теодор II^† • Максим II^† • Μануел I^† • Герман II^† • Методије II^† • Мануел II^† • Арсеније^† • Никифор II^† • Герман III • Јосиф I • Јован XI • Григорије II • Атанасије I • Јован XII • Нефон I • Јован XIII • Герасим I • Исак • Јован XIV • Исидор I • Калист I • Филотеј • Макарије • Нил • Антоније IV • Калист II • Матеј I • Еуфимије II • Јосиф II • Митрофан II • Григорије III • Атанасије II
Патријарси Цариграда Отомански период (1453–1923)	Генадије II • Исидор II • Софроније I • Јоасаф I • Марко II • Симеон • Дионисије I • Рафаел I • Максим III • Нефон II • Максим IV • Јоаким I • Пахомије I • Теолепт I • Јеремија I • Јоаникије I • Дионисије II • Јоасаф II • Митрофан III • Јеремија II • Пахомије II • Теолепт II • Матеј II • Гаврило I • Теофан I • Мелетије I • Неофит II • Рафаел II • Кирил I • Тимотије II • Григорије IV • Антим II • Кирил II • Атанасије III • Неофит III • Партеније I • Партеније II • Јоаникије II • Кирил III • Пајсије I • Партеније III • Гаврило II • Партеније IV • Дионисије III • Климент • Методије III • Дионисије IV • Герасим II • Атанасије IV • Јаков • Калиник II • Неофит IV • Гаврило III • Неофит V • Кипријан • Атанасије V • Кирил IV • Козма III • Јеремија III • Калиник III^‡ • Пајсије II • Серафим I • Неофит VI • Кирил V • Калиник IV (III) • Серафим II • Јоаникије III • Самјуел • Мелетије II • Теодисије II • Софроније II • Гаврило IV • Прокопије • Неофит VII • Герасим III • Георгије V • Калиник V (IV) • Јеремија IV • Кирил VI • Евгеније II • Антим III • Крисант • Агатангел • Константије I • Константије II • Георгије VI • Антим IV • Антим V • Герман IV • Мелетије III • Антим VI • Кирил VII • Јоаким II • Софроније III • Јоаким III • Јоаким IV • Дионисије V • Неофит VIII • Антим VII • Константин V • Герман V • Мелетије IV
Патријарси Цариграда Модерни период (од 1923)	Георгије VII • Константин VI • Василије III • Фотије II • Венуијамин • Максим V • Атенагора • Димитрије • Вартоломеј
^† у егзилу у Никеји ^‡ понекад се не убраја у партријархе

Васељенски патријарх Цариграда

Садржај

Улога цариградског патријарха

Јединствени положај у православљу

Повезано

Извори

Вањске повезнице

Екстерни линкови

Мени за навигацију

Васељенски патријарх Цариграда

Улога цариградског патријарха

Јединствени положај у православљу

Повезано

Извори

Вањске повезнице

Екстерни линкови

Мени за навигацију

Претрага