Браћевац
Браћевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Неготин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 533 |
Густина становништва | 19,6 ст/km² |
Положај | |
Координате | 44°04′01″N 22°30′12″E / 44.067°N 22.503333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 78 m |
Површина | 27,7 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 19315 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 04′ 01" СГШ, 22° 30′ 12" ИГД
Браћевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 533 становника (према попису из 1991. било је 744 становника).
Браћевац је ратарско-сточарско насеље збијеног типа удаљено 23 km јужно од Неготина. Смештено је на 78 метара надморске висине, на обалама Браћевачке реке, десне притоке реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 04’ 02’’, источна географска дужина 22° 30’ 20’’, а површина атара 2.770 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.
Насеље се први пут спомиње у турским пописима (1497, 1521, 1530. и 1586. године) када је имало 53 односно 18 кућа. До краја Првог светског рата (1918. године) припадало је Бугарској. Насеље је подељено на Горњи и Доњи крај.
Заветина у насељу је Света Тројица, црквена слава је Спасовдан, док је црква посвећена Св. Тројици у насељу подигнута 1872. године.
Основна школа у насељу постоји од 1952. године, а данас ради као подручно одељење Основне школе „Момчило Ранковић“ Рајац. Браћевац има задружни дом (од 1949. године), електричну расвету (од 1949. године), здравствену станицу (од 1956. године), продавницу мешовите робе, асфалтни пут и телефонске везе са светом (од 1981. године).
Становништво Браћевца је српско (слави Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Стевана, Св. Ђорђа, Св. Петку, Св. Срђа и Св. Јована) и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Насеље је 1921. године имало 345 кућа и 2.500 становника, а 2002. године 320 кућа и 533 становника.
У насељу Браћевац живи 492 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 59,5 година (57,2 код мушкараца и 61,7 код жена). У насељу има 238 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,24.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 515 | 96,62% | ||
Роми | 12 | 2,25% | ||
Бугари | 2 | 0,37% | ||
Хрвати | 1 | 0,18% | ||
Македонци | 1 | 0,18% | ||
Југословени | 1 | 0,18% | ||
непознато | 1 | 0,18% |
м | ж | |||
? | 1 | 3 | ||
80+ | 26 | 42 | ||
75-79 | 26 | 29 | ||
70-74 | 38 | 42 | ||
65-69 | 35 | 39 | ||
60-64 | 26 | 27 | ||
55-59 | 12 | 24 | ||
50-54 | 11 | 11 | ||
45-49 | 15 | 12 | ||
40-44 | 10 | 8 | ||
35-39 | 10 | 4 | ||
30-34 | 7 | 8 | ||
25-29 | 6 | 4 | ||
20-24 | 6 | 5 | ||
15-19 | 11 | 4 | ||
10-14 | 5 | 10 | ||
5-9 | 5 | 4 | ||
0-4 | 6 | 1 | ||
просек | 57.2 | 61.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 240 | 34 | 164 | 33 | 9 | - |
Женски | 262 | 11 | 166 | 74 | 11 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 90 | 60 | - | - | 1 | - | 6 | 3 | - | 5 |
Женски | 74 | 65 | - | - | - | - | 1 | - | - | 2 |
Оба | 164 | 125 | - | - | 1 | - | 7 | 3 | - | 7 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | 4 | 4 | - | - | - | 5 | |
Женски | - | - | - | 4 | 2 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 2 | 8 | 6 | - | - | - | 5 |
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9