Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

Akcionarsko društvo

Izvor: Wikipedija

Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (it. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u Đenovi.

Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari.

Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:

1. na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke - investicione i poslovne);

2. na sekundarnom tržištu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;

3. na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna.

Akcionarska društva u nazivu preduzeća imaju sufiks "a.d.".

Prednosti akcionarskih društava

[uredi | uredi kod]

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija - akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:

  • pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima)
  • pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)
  • pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća

Postoje i druge prednosti akcionarkih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

Mane akcionarskih društava

[uredi | uredi kod]

Kao i svaka druga poslovna organizacija, i akcionarsko društvo ima svoje mane i nedostatke. U nastavku su navedene neke od najčešćih mana akcionarskog društva:

  1. Potencijalno nedostatak kontrole nad poslovanjem: Kada veliki broj akcionara poseduje deo vlasništva u društvu, postaje teško koordinisati različite stavove, želje i ciljeve koje imaju. To može dovesti do neslaganja i konflikata u odlučivanju o strategiji poslovanja.
  2. Fokus na kratkoročnom profitu: U akcionarskom društvu, prioritet je najčešće ostvarivanje profita za akcionare u što kraćem vremenskom periodu. To može dovesti do situacije da se dugoročni interesi društva zanemaruju zarad kratkoročnog profita. Ovo može imati dugoročne posledice po poslovanje i održivost društva.
  3. Nepredvidljivost i nestabilnost cene akcija: Cena akcija u akcionarskom društvu često zavisi od različitih faktora koji se nalaze van kontrole društva, kao što su ekonomski uslovi, globalna politička klima, pa čak i vremenske prilike. To može dovesti do nestabilnosti i nepredvidljivosti u tržišnoj ceni akcija.
  4. Rizik za manjinske akcionare: U akcionarskom društvu, manjinski akcionari mogu biti ugroženi zbog činjenice da nemaju veliki udeo u vlasništvu i stoga imaju manju kontrolu nad poslovanjem. Pored toga, mogućnost da većinski akcionari preuzmu kontrolu nad društvom može dovesti do gubitka vrednosti akcija za manjinske akcionare.
  5. Potencijalna osetljivost na špekulacije: Zbog nestabilnosti i nepredvidljivosti cena akcija, akcionarsko društvo može biti osetljivo na špekulacije na tržištu. To može dovesti do prevelikog rasta cena akcija, što u konačnici može dovesti do previsoke vrednosti društva u odnosu na realno poslovanje.
  6. Ograničeno učešće u poslovanju: Akcionarski društvo je obično organizovano na način da akcionari ne učestvuju direktno u upravljanju i vođenju poslovanja društva. Ovo može dovesti do situacije da akcionari nemaju priliku da utiču na operativne odluke i prakse koje se koriste u društvu. Osim toga, akcionarsko društvo obično ima složenu strukturu upravljanja, u kojoj se donošenje odluka često prepušta menadžmentu, što može dovesti do nedostatka transparentnosti i odgovornosti.
  7. Visoki troškovi osnivanja i vođenja društva: Osnivanje akcionarskog društva može biti skup proces koji uključuje mnoge administrativne i pravne troškove. Pored toga, vođenje poslovanja akcionarskog društva takođe može biti skup proces, koji uključuje troškove za finansijsko izveštavanje, upravljanje akcijama, plaćanje menadžmenta i još mnogo toga.
  8. Potencijalna izloženost pravnim sporovima: Akcionarsko društvo je podložno pravnim sporovima u vezi sa pravima akcionara, uključujući pitanja koja se tiču glasačkih prava, prava na dividendu, kao i sporove u vezi sa vlasničkim pravima. Ovo može dovesti do visokih pravnih troškova i dodatnog rizika za društvo.[1]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Nedostaci akcionarskog društva