Idiot
Za ostala značenja, vidi Idiot (razvrstavanje).
Idiot (idiot), grč. ιδιώτης, "privatnik", čovek neupućen u javne poslove; neznalica) (za razliku od državnog službenika) (zapravo izvorno "osobenjak" (ίδιος), onaj koji se ne bavi politikom i drugim javnim poslovima, nego deluje sasvim zasebno). Kasnije laik, glupan; idiotija, najjači stepen maloumnosti; idiotizam, isto što i idiotija, ali takođe i, od grč. ίδιος, "svojstven" izvedena i pretežno u množini (idiotizmi), upotr. npr. kod J. Γ. Herdera, oznaka neprevodivih, posebno dijalekatskih izraza, svojstvenih nekom jeziku (tj. idiom, ili frazeologizam).
U psihologiji i defektologiji, lice sa najtežim stepenom mentalne zaostalosti, sa maksimalnim količnikom inteligencije (IQ) od 20, (odgovara umnom uzrastu normalnog deteta kalendarskog uzrasta od 3 god.), koje je obično i teško pokretno ili čak nepokretno. Idiot se ne može profesionalno osposobiti ni za najjednostavniji posao. Govor mu je potpuno nerazvijen, leksički siromašan i rudimentiran. Idiotija se razlikuje od demencije. Danas je taj izraz u stručnoj literaturi napušten. Danas se umesto izraza idiot, jer je opterećen negativnom konotacijom, koristi neutralniji, više deskriptivan izraz: duboko mentalno zaostala osoba.