Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

John Aubrey

Izvor: Wikipedija
John Aubrey
Rođenje(1626-03-12)12. 3. 1626.
Kington St Michael, Wiltshire, Kraljevina Engleska
Smrt7. 6. 1697. (dob: 71)
PočivališteSt Mary Magdalen, Oxford
Nacionalnostengleska
Alma materTrinity College, Oxford
Zanimanjepisac, antikvar

Džon Obri (engl. John Aubrey; Viltšir, 12. mart 1626Oksford, 7. jun 1697) je bio engleski arheolog. Odlikovao ga je naučni pogled na svet i želja da se pristup svakom problemu temelji na principima klasifikacije i komparacije. Taj novi odnos jasno je 1686. formulisao Obrijev savremenik dr Robert Plot: „

Nemam nameru da se petljam s pedigreima i poreklima, ni porodica ni zemalja, budući da je moja zamisao uistinu to da izbegnem što je više moguće i ličnosti i dela, te da se poglavito posvetim stvarima a i među njima samo one koje su većma udaljene od našeg vremena. To je pristup jednog arheologa

Stav arheologa onoga doba bio je da je proučavanje starina samo sastavni deo proučavanja predela pa se tako i Obri u svom voljenom Viltširu osvrće na sve vrste prirodnih i veštačkih pojava. Njegovo najbolje arheološko delo Monumenta Britanika (lat. Monumenta Britannica) nikada nije objavljeno izuzev nekih delova uvršćenih u Kemdenovu „Britaniju“ iz 1695. Sadržaj Britanskih spomenika otkriva Obrijeva interesovanja i pristup. Prvi deo posvećen je velikim istorijskim spomenicima Veseksa među kojima su Stounhendž, Ejvberi i Silberi. On je prvi izgradnju ovih spomenika pripisao predrimskim keltima i njihovom sveštenstvu, druidima, poznatim iz spisa Tacita i drugih autora. Drugi deo se bavi prerimskim i rimskim logorima i utvrđenjima, kao i rimskim civilnim naseljima, opet prevashodno u Veseksu. Treći deo je raznolikiji i obuhvata humke, keramiku, puteve, mozaičke podove i novčiće. Četvrti deo, koji nikada nije završio bavi se odabranim srednjovekovnim spomenicima i studiji o arhitektonskim stilovima. On je prvi ispravno zaključio da su prozori naročito pogodni za datiranje objekata.

Najznačajnija odlika njegovog dela je to što smatra da su podaci vredni sakupljanja i klasifikovanja sami po sebi a ne samo da bi potkrepili neku teoriju. Isti stav susrećemo i kod njegovih savremenika u oblasti botanike i paleontologije. Nije verovao u mit o dobrom divljaku koji je u to doba bio široko zastupljen u Evropi sahvaljujući upoznavanju sa severnoameričkim Indijancima. Obrijev naučni stil je naslednika dobio u Vilijamu Stukliju.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]